-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
YAYLOVSHUNOSUK
Qorako'ichilik mustaqil Respublikamiz chorvachiligining Illuhim va salmoqli tarmog'i bo ' lib undan olinadigan asosiy mahsulot (qorako' l tcri) Illilliy iftixorillliz ham hisoblanadi. Sohaning ravnaqi uning asosiy ozuqa manbai hisoblanuvchi cho' l va adir yaylovlarining mahsuldorlik darajasi bilan bevosita bog'liq. Ushbu mintaqalar tabiati, 0 'simlik dunyosi xususiyatlari. ozuqa zahiralaridan foydalanish turk urn masalalari bilan shug'ullanuvchi fan yaylovshunoslik hisoblanadi. Aniqrog'i yaylovshunoslik fani ozuqa yetishtirish sohasining muhim va salmoqli qismi hisoblanib, respublikamizda tarqalgan tabiiy o'tloq va pichanzoriar maydonlari, tabiiy o'tloqlarda o'sadigan o'simliklar turlari. ulaming o'sish. rivojlanish, ozuqa zahiralari to'plash qonuniyatlari hamda samarali foydalanish, mahsuldorligini oshirish yo'llarini u 'rgatuvchi fandir.
-
баскервеллер ити
Артур Конан Дойл ўвининг саргузашт повестлари билан дунёга машҳурдир. Кат талар ҳам, болалар ҳам бирдек сепиб ўқий диган унинг асарлари ўзининг қазгқтирув- Чанлиги, кутилмаган, ечиб бўлмас жумбоқ ларнинг осон ва оддийгина ҳал қилиниши билай одамия ҳайратга солади. «Баскервиллар ити» деб аталган бу ки тобда ҳам билатон Шерлок Холмс ажойиб сирли бир ишин қандай қилиб фош этга И ҲИКОЯ ҚИАНнади.
-
Қумдаги хотин
Ноёб ижоди Япония адабиётида алоҳида ўрин тутадиган Кобо Абэ инсоннинг ҳали тадқиқ этилмаган ҳаёт қирраларини бетакрор усулда тасвирлайди. Унинг ўзбек китобхонлари эътиборига ҳавола этилаётган «Худди одамдек» қиссасида асар қаҳрамони – журналист ва драматург беҳисоб қўлли илоҳ билан воқелик ва хаёлий дунё, ҳақиқат ва сунъийлик хусусидаги фалсафий мушоҳадалари инсоний қадриятларнинг том маъносига қарашларни ифода этган
-
-
МАТЕМАТИЧЕСКОЕ МОДЕЛИРОВАНИЕ БИОЛОГИЧЕСКИХ ПРОЦЕССОВ
МАТЕМАТИЧЕСКОЕ МОДЕЛИРОВАНИЕ БИОЛОГИЧЕСКИХ ПРОЦЕССОВ
-
-
-
ОМЕН
Хаммаси сониянинг мингдан бир улушича вакт ичида юз берди. Галактикалардаги асрларга татигувчи харакат бир лахзада содир булди. Кейп Хетти расадхонасидаги ёш астроном хайратдан котиб колганди. У анча кеч колганди ва фотокамера содир булган ходисани билинар-билинмас тарзда мухрлади: учта юлдуз буржининг бир-бирига якинлашиши окибатида яна бир ёркин юлдуз пайдо булганди. Жаъдий, Саратон ва Асад буржларидан ажралиб чиккан майда зарралар шундай аниклик билан бир-бирига киришиб кетдики, натижада янги бир самовий жисм пайдо булди. Жисм борган сари ёркин нур соча бошлади ва буржлар титраб кетди, балки астрономнинг куллари хаяжондан титрагани учун шундай туюлганди.
-
NASOYIM UL-MUHABBAT
Alisher Navoiyning «Nasoyim ul-muhabbat mnn shamoyim ul-futuvvat» asari ilk bor arabiy, forsiy matnlar, ularning tarjimalari va izohlari bilan to‘liq holda nashr etilmoqda. Asar muqaddima va 770 ta shayx (35 tasi avliyo ayollar)iing hayoti va faoliyatiga bag‘ishlangan. Ilgarngi nashrida (1968) atigi 153 ta shayxlar haqida ma’lumot berilib, ayrim diniy va tasavvufiy atamalar ma’lum sabablarga ko‘ra tushirilib qoldirilgan edi.
-
МЕТОДЫ АНАЛИЗА СТРУКТУР БИОМОЛЕКУЛЯРНЫХ СИСТЕМ, УПРАВЛЯЮЩИХ КЛЕТОЧНОЙ АКТИВНОСТЬЮ
МЕТОДЫ АНАЛИЗА СТРУКТУР БИОМОЛЕКУЛЯРНЫХ СИСТЕМ, УПРАВЛЯЮЩИХ КЛЕТОЧНОЙ АКТИВНОСТЬЮ
-
Марко Полонинг ажойиб ва ғаройиб саргу-заштлари
«Марко Полонинг ажойиб ва ғаройиб сар-гузаштлари» қиссасининг муаллифи Вилли Майнкии германиялик болалар яхши таний-дилар, уни севадилар. Бу қисса ХІІІ асрда венециялик Марко Полонинг афсонавий мам-лакатларга қилган узоқ саёҳати тўғрисида ҳи-коя қилади.
-
МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ ДЛЯ ПОДГОТОВКИ К ИТОГОВОМУ КОНТРОЛЮ ПО КУРСУ «КАРТОГРАФИЯ»
МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ ДЛЯ ПОДГОТОВКИ К ИТОГОВОМУ КОНТРОЛЮ ПО КУРСУ «КАРТОГРАФИЯ» хакида
-
-
АСАРЛАР Т-3
Кенг саҳро. Қуруқ чўл. Яйлов чоғларида қўй сурила- рини суғориид учун бнр-биридан ўн йигирма чақирим узоқликда қазилган қудуқлардан ўзга сув манбаидан дарак йўқ. Юмшоқ қум хома (кўма)лари, уларнинг уст- ларида баҳор чогларида ўсиб, ёз бошланар-бошланмас қовдек қуриб қоладиган ёвшонлар, шувоқлар, тиканлар ва туятовондек қумга хос ўсимликлар бу саҳронинг та- биий кўринишларидан бирини ташкил қиларди. Бир-би- ридан икки-уч чақирим узоқликда солинган пахса гум- базчалар, унда-мунда учрайдиган лойдан ясалган жевахоналар1 у замонлардаги туркман маданиятининг кўркам қурилишларидан саналар эди
-
Kuz
Poyonsiz dalalar jigarrang-qo‘ng‘ir tusga kirgan, kuz yomg‘irlari bir xilda yog‘ib, pilchillagan loyga aylantirgan. Shiyponlar huvillagan, bo‘m-bo‘sh. Ochiq eshiklaridan shamol kirib o‘ynaydi.
-