-
Qurilish. Arxitektura
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Geodeziya. Kartografiya
-
-
Итоговая Научно-образовательная конференция студентов Казанского федерального университета 2014 года
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Geodeziya. Kartografiya
-
-
ЛАБОРАТОРНЫЙ ПРАКТИКУМ ПО ДИСЦИПЛИНЕ «ИНЖЕНЕРНАЯ ГРАФИКА»
ЛАБОРАТОРНЫЙ ПРАКТИКУМ ПО ДИСЦИПЛИНЕ «ИНЖЕНЕРНАЯ ГРАФИКА» хакида
-
ГУР КИЗИ
Азамат К^оржовов уз устида тинимсиз ишлайдиган, толмас ижодкор. У беш йил ичида уттизга яцин цисса ёзиб ¡чуйди. «Гур %изи» навбатдаги интилишлар сифатида майдонга келган ижод намути а сидир. «Гур крзи». Номиданоц цандайдир сирли ва афсонавий воцеаларни эслатиб юборади. Бироц к^иссани уциш жараёнида у афсонага эмас, реал воцеалик заминига яурилганига гувох, булади киши. Kjicca в^изицарли ва тарбиявий ацамиятга эга булган асардир. Ёзувчи унда афсонавий об-цаво муфггини %ис этади, миллий манзараларга сингиб кетади, унинг jçap бир сал^ифасида сирлилик уфуриб туради. Асар тили оддий, халк; тушунадиган содда ва равон, цикоя цилиш услубининг jçулайлит катта ютуядирКитоб кенг оммага мулжаллланган.
-
МЕТОДИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ ПО ПОДГОТОВКЕ И ОФОРМЛЕНИЮ ДИПЛОМНОЙ РАБОТЫ БАКАЛАВРОВ ГЕОЛОГИЧЕСКИХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ
МЕТОДИЧЕСКОЕ ПОСОБИЕ ПО ПОДГОТОВКЕ И ОФОРМЛЕНИЮ ДИПЛОМНОЙ РАБОТЫ БАКАЛАВРОВ ГЕОЛОГИЧЕСКИХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ
-
MACНАВИИ ЦИКОЯЛАРИДАН ДАРСЛАР
«Маснавийини шарх, билап щиш укувчи тафаккурини кен-титиради, Румий ижодига ихлосини кучайтиради. Мазкур китобни тайёрлашда бирламчи манба сифати-да профессор Махмуд Темирчининг «Маснавий»га ёзган ша-px/tapugau, шунингдек, Алишер Навоий, Абдурахман Жомий, Ахмад Яссавий, Бобораздш Машраб, Суфи Оллоёр каби мум-шоз шоирларнинг, айрим уринларда кейинги давр ижодкор-ларининг асарларидан ва, хусусан, узбек халк, макрлларидан фойдаланилди.
-
Краевые задачи для уравнения Гельмгольца в областях с бесконечной кусочно–гладкой границей
Краевые задачи для уравнения Гельмгольца в областях с бесконечной кусочно–гладкой границей
-
АЛЛОҲНИНГ ҚУРЪОНДАГИ МЎЪЖИЗАЛАРИ
«Аллоҳнинг Қуръондаги мўъжизалари» деб номланган ушбу китоб 14 аср муқаддам нозил бўлган оятларда зикр қилинган ноёб илмий далиллар, бир қатор тарихий ҳодисалар ҳақидаги маълумотларнинг фақат бугунга келибгина фан-техника тараққиёти туфайли кашф қилиниб, ўрганиб чиқилаётганлиги ҳақида ҳикоя қилади. Ношир сифатида халқимизга илм, зиё, маърифат улашишдек хайрли ишга қўл урар эканмиз, биз ушбу китобни ўқувчиларимизга етказишни ва уларни Қуръон ҳикматларидан оз бўлса-да баҳраманд қилишни лозим деб билдик. Инглизчадан қилинган мазкур таржимада имкони борича муаллифнинг матнини сўзма-сўз ёритишга ҳаракат қилинди. Албатта, ушбу таржима айрим камчиликлардан холи бўлмаслиги табиий. Таржима ҳақида билдирилган фикрмулоҳазаларни мамнуният билан қабул қиламиз.
-
Диншунослик
Мазкур дарсликда давлат ва дин муносабатлари Марказий Осиё динлари ислом дини таълимоти ва махзабларига оид мавзулар ёритилган.
-
-
Семинары по линейной алгебре и аналитической геометрии
Семинары по линейной алгебре и аналитической геометрии
-
-
ИСТОРИЯ УЗБЕКИСТАНА
Данное учебное пособие-справочник содержит программу курса «История Узбекистана», планы лекционных и семинарских занятий, темы курсовых работ и рефератов, тематику самостоятельных работ, тесты, списки основной и дополнительной литературы, а также учебно-справочные материалы, глоссарий. Предназначено для преподавателей и бакалавров исторических факультетов ВУЗов и нацелено на активизацию самообразования студентов.
-
ФИЗИОЛОГИЯ ЧЕЛОВЕКА В двух томах То м I
Во втором томе учебника с учетом последних достижений в области нор- мальной физиологии изложены краткая, история предмет и мктоды физиологичесих исследдований а также физиология возбудимых тканей мехаанизмы регулярции физиологических функция, физиология ЦИС. системы крови, кровообращения, дыхания.
-
Итоговая Научно-образовательная конференция студентов Казанского федерального университета 2014 года
Итоговая Научно-образовательная конференция студентов Казанского феде- рального университета 2014 года: сборник тезисов: в 2 т. – Т. 1: Институт фун- даментальной медицины и биологии; Институт экологии и географии; Институт геологии и нефтегазовых технологий; Институт международных отношений и востоковедения; Институт математики и механики им.
-
BAXSIZ KUYOV
Mehmonxona, o‘ngda kiradurgan eshik, so‘lda bir teraza, qozuqlarda chopon, salla, belbog‘ va shunga o‘xshash nimarsalar, mehmonxonaning ostiga namat solingan, Solih kichikroq ko‘rpacha ustida oldiga dasturxonda non, bir choynak choy qo‘yub, nondan yeb, choydan ichib o‘lturar, bir ozdan so‘ng Abdurahim kirar.
-
-
ГИРДОБ
Ислом ШОРУЛОМОВ (^айъат раиси), Бобур АЛИМОВ (хайъат раиси уринбосари), Музаффар АЪЛАМОВ, Саид АХМАД, Ахрор АХМЕДОВ. Машраб БОБОЕВ, Наим КАРИМОВ, Тсщтр МАЛИК, Омон МУХТОР, Умарали НОРМАТОВ, Анвар ОБИДЖОНОВ, Шухрат РИЗАЕВ, Носир ФОЗИЛОВ, Шукур ХОЛМИРЗАЕВ, Барнобек ЭШМУЛАТОВ (дайъат котиби), Бегали КО СИМОВ, Уткир ХОШИМОВ.