-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Geodeziya. Kartografiya
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
-
ЭТИКА ВА ЭСТЕТИКА ФАНЛАРИНИ ЎҚИТИШ МЕТОДИКАСИ.
Маънавий ва ахлоқий жиҳатдан етук, баркамол фарзанд вояга етказиш ҳамма даврларда ҳам катта сиѐсий моҳият ва аҳамият касб этиб келган. Ҳар бир ижтимоий тузум келажаги, инсоният истиқболи, кишиларнинг ҳаѐт ва турмуш даражаси фан ва маданият тараққиѐти билан бевосита боғлиқдир. Фан ва маданият ривожланиши таълим-тарбия ишларининг қай даражада олиб борилишидан келиб чиқади. Бу фалсафий ақида давлат аҳамиятига эгабўлган ижтимоий қонуният ҳисобланади. Жамиятимиз ва давлатимиз олдида турган долзарб вазифалардан бир
-
INTRODUCTORY NUCLEAR PHYSICS
This work began as a collaborative attempt with David Halliday to revise and update the second edition of his classic text Introductory Nuclear Physics (New York: Wiley, 1955). As the project evolved, it became clear that, owing to other commitments, Professor Halliday would be able to devote only limited time to the project and he therefore volunteered to remove himself from active participation, a proposal to which I reluctantly and regretfully agreed. He was kind enough to sign over to me the rights to use the material from the previous edition. I first encountered Halliday’s text as an undergraduate physics major, and it was perhaps my first real introduction to nuclear physics. I recall being impressed by its clarity and its readability, and in preparing this new version, I have tried to preserve these elements, which are among the strengths of the previous work
-
МАЖОЛИС УН-НАФОИС
Юз ҳамд ангаким ясаб жаҳон бўстони, Айлаб юзу зулфидин гулу райҳони. Қилди ясағоч бу боғи руҳафзони Назм аҳлин анинг булбули ҳуш илҳони.
-
БАРАКАНИНГ СИРИ
Барака – сирли ва илоҳий ҳолат. У кўзга кўринмайди, қўлда тутиб бўлмайди. Баракани фақат ҳис этиш мумкин. Ушбу мўъжаз тўпламда бараканинг сири, унга ет-казувчи омиллар хусусида фикр юритилади. Содда баён ва равон услубда битилган ушбу рисола китобхонларни бефарқ қолдирмайди. Тўплам кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган
-
G'AROYIB BOLALAR
Bir-birimiz bilan tez-tez xat yozishib turamiz, deb va'dalashgan edik. Negadir o'shanda menga unchalik ishonqiramovding... Zaynab, sen Anqarada o'zingga yangi o'rtoqlar topgach, bizlarni esdan chiqarib yuborasan, degan eding. Mana, so'zimning ustidan chiqyapman. Demak, sizlarni unutmabman. Anqaraga ko'chib kelganimizga bir hafta bo’ldi. Yangi uyga joylashib ham oldik. Senga ilgariroq xat yozishning iloji bo’lmadi.
-
Мантиқут тайр
Фаридуддин Аттор шарқ мумтоз адабиётининг йирик намояндаларидан бири, ўзидан кейин ўтган барча буюк ижодкорлар эътироф этган улкан мутасаввиф шоирдир. Жумладан Алишер Навоий унинг «Мантиқут тайр" асарини олти ёшлигида ёд олган, умр бўйи унинг таъсирида юрган ва олтмиш ёшларида "Лисонут тайр" асарини ёзиб, устозга чуқур эҳтиромини кўрсатган
-
Онг ости сирлари
Инсоният борликдаги барча мавжудотлардан онгли х,аёти билан фарк, к,илади: онг оркдли фикрлайди, борликдш англайди. Онгнинг имкониятлари жуда чексиз. Уни устириб бориш орк,а-ли жуда куплаб ютукдарга эришиш мумкин.
-
-
ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНЫЕ ЗАДАЧИ ОБЩЕГО ФИЗИЧЕСКОГО ПРАКТИКУМА ПО ОПТИКЕ. ДИФРАКЦИЯ СВЕТА.
ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНЫЕ ЗАДАЧИ ОБЩЕГО ФИЗИЧЕСКОГО ПРАКТИКУМА ПО ОПТИКЕ. ДИФРАКЦИЯ СВЕТА.
-
-
-
MAJOLIS UN-NAFOIS
Yuz hamd angakim yasab jahon bo‘stoni, Aylab yuzu zulfidin gulu rayhoni. Qildi yasag‘och bu bog‘i ruhafzoni Nazm ahlin aning bulbuli hush ilhoni.
-
-
БАНКИР
Кун охирида қуёш чўғдай қизарди. У худди аланга олиб, ўз оловида ёниб кетадиганга ўхшарди. Тезда уфққа ёнбошлаб, каҳрабо нурлари билан Лонг-Айленд-Саунд бўйлаб бир-бирини қувлаётган тўлқинлар ўркачидаги кўпикларга санчилди. — Шамол авжига чиқаяпти, — деди Палмер кекса яхтачига қараб. — Ташвишланадиган жойи йўқ, — дея жавоб берди қария. Бошқарувни Палмерга топшираркан чаққонлик билан арқонни грот-мачтага тортиб маҳкам боғлади. Палмер қариянинг қаддини ростлаб, бошини сал қийшайтирганча шамол шиширган кема олд елканини кузатаётганига қараб турарди. Чолнинг бақувват танаси тўлқинлар тебратаётган яхта билан бирга у ёқдан-бу ёққа бориб келарди