-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ЗАРДУШТ ТАВАЛЛОСИ
«Одам ўз-ўзини яши кўришни ўргансин. Бу бутун ва соғлом муҳаб бат бўлсин...» Сизнинг қалбингизга ёруглик олиб кирадиган бу фикрлар Зардўшт нинг таваллоларидир. «Зардўшт таваллоси» тўрт қисмдан иборат бўлган насрий достоин Ушбу насрий достония мутолаа қилар экансиз, немис файласуфи Фрид рих Нитшенинг фақат ўзигагина хос ва мансуб бўлган қарашлари, фикр-лари билан танишасиз, ҳеч кимникига ўхшамайдиган ва ҳеч кимни так Рорламайдиган оламидан воқиф бўласиз.
-
Фарғона тонг отгунча
Ўтган асрнинг сўнгги кузи Қорабулоққа очиқ чеҳ-ра билан келди. Унинг гулгун сиймосидан узоқ вақт-ларгача нур аримади. Ахири октябрь ойи ҳам тугади. Ўрик япроқлари совуқда ўйнаган ёш боланинг лўпши юзидай қизарди, шунда ҳам осмонда бирон парча бу-лут кўринмади. Кундузлари қуёш саратондагидай қиз-дириб турди.
-
Исследовательский проект: «Контент-анализ конфликтов в СМИ»
Проект является формой индивидуальной работы студентов в ходе двух индивидуальных занятий по теме «Конфликтология: теоретический и прикладной потенциал науки». На первом занятии студенты знакомятся с методикой контент-анализа. Затем в паре или группе (по желанию) самостоятельно проводят исследование по предложенной методике и на втором занятии защищают проект преподавателю.
-
АСАРЛАР
Узбекистон халқ ёзувчиси Абдулла Қаҳҳор таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан аднбнинг бсш жилдлик «Асарлар»н нашр этилмокда. Муаллнф «Свроб» романнда 20- йиллар ҳаётига мурожаат қилиб, бур- жуа млллатчилиги идеологиясининг реакцион моҳнятини очиб, унинг ҳало- катн. инкнрозн конунинлигини, янги ҳаёт тантанаси мукаррарлигинн реа- лвстнк образлпрда акс чттцряли. Шунингдск, ушбу бнрпнчи жнлдгэ гднбнинг 30- Пиллардэ ёзилган ҳпкоя- ларн ҳам жамланди
-
ТИЛГИНАМДАН АЙЛАНАЙ
Тохир Малик - махоратли, улкан салохиятли адиб. Унинг асарларида бани башарнинг ибтидодаги хатолари-ю, бугунги тазаррулари акс этади. Бирок ёзувчи доим хам китобхон кал-бини титратишни истамайди. Баъзида эса енгил кулгу, аччик юмор билан танганинг орка томонини хам курсатиб куяди. Ушбу китобдан адибнинг турли йиллар давомида ёзган хаж-вий хикоялари, хангомалари урин олганки, бу сизларга яхши кайфият ва юзингизга табассум югуртиради.
-
ТАФАККУР КАРВОНЛАРИ
Ушбу китобда муаззам Шар ру ваданияти, айниқса, Ислом дунё сида вужудга келган иди-фан ютуклари, улуг алломаларимиз Муҳаммад Хоразмий, Аҳмад ал-Ферговий, Абунаср Форобий. Абу-бахр Розка, Ибни Сино, Мирзо Улугбек меросининг жаҳон бўйлаб тарқалиши, Боккаччо, Алфонс, Сервантес ижодига баракали таъ сири, мусиқа, рақс, меъморякани соҳасидаги Шарқу Ғарб ўзаро баҳрамандлиги ҳақида қизиқарли кузатишлар қилинган, бобда Оврупо адабиёти ва санъатида госибкарый ган. Алоҳида када госибкирон Амир Темур об разининг яраталкан, темурийлар ва темуриёзодалар ижод қилган асарларнинг дунё адабиётидаги мазкен ўрганилган. Шу каби Шар-қу Ғарб адабий фикрий алоқасининг махсулдор даври XIX acp таржималари, жумладан, Аг. Хдём, Шафеъ, Навоий, Бобур асарларииние однок, наглиз рус нагдаад русі америка, фаранг адабиётларига самарали ёритилади
-
ЭТНОПОЛИТОЛОГИЯ
Дисциплина «Этнополитология» представляет собой курс лекций для сту-дентов-политологов КФУ. Изложение этнополитических проблем, подготовка и реализация рабочей программы основываются на Государственном образова-тельном стандарте по направлению «Политология». Цели, задачи и конкретные результаты изучения дисциплины «Этнополитология» состоят в том, чтобы по-знакомить студента с наукой, изучающей взаимосвязь и взаимовлияние полити-ческого и этнического в современном мире.
-
OT KISHNAGAN OQSHOM
Биродарлар, кўргилик, кўргилика Бир эрта уйгониб, капланга қўл югуртирдим. Сочларим орасида яра-чақалар уч берди. Пар войим фалак бўлди, юра бердим. Онанга-да айтмадим, Чақапар кун сайин болалади. Катта катта бўлди. Қўтир бўлиб қағазди. Шунда, кишлогимиз дўхтирига бордим. Дўхтир фу, дея афтаивая бурияцтирди. Юрчидаги
-
Маспошшо
Халқ бадиий тафаккурининг тафаккуринин рангин ва умрзоқ меваларидан мева бири қорақалпоқ элининг «Маспошшо» достонидир. Ғоявий юксаклиги ва бадиий ўзига хослиги жи-ҳатидан у халқ орасида кенг маълум бўлиши ва севимли асарлардан бири сифатида ардоқланиши тасодифий эмас. Асосий гояси эл-юрт ва муҳаббатни ҳимоя қилишдан иборат бўлган бу достон - (- «Алпомиш», «Холдорхой» сингари халқ ижоди намунала-рини севиб, эъзозлаб юрган ўз ўзбек ўқувчиларига муносиб армуғондир
-
СОВРЕМЕННАЯ РОССИЙСКАЯ ПОЛИТИКА
В курсе Современная российская политика рассматриваются основные параметры и аспекты политического процесса в Российской Федерации. Изучаются место и роль основных политических институтов, затрагивается региональный контекст российской политики.
-
Tuproqshunoslik
Darslik qishloq xo'jalik oliy o’quv yurtlari agronomiya bakalavr ta’lim yo'nalishi bo’yicha o'qiyotgan talabalar uchun mo’ljallangan. Darslikdan 5620100 - Agrokiniyo va agrotuproqshunoslik. 5620300- O’simliklar himoyasi va karantini. 5620400 - Qishloq xo’jalik ekinlari urug’chiligi va seleksiyasi. 5620500 - Qishloq xo'jaligi mahsulotlarini etishtirish. saqlash va ulami dastlabki qayta ishlash texnologiyasi. 56208(H) - O’rmonchilik. 5620900 - Ipakchilik. 5630100 - Qishioq xo’jaligini mexanizatsiyalashtirish bakalavr ta’lim yo’nalishlari bo’yicha ta’lim olayotgan talabalar, tadqiqotchi o'qituvchilar. ilmiy xodimlar, agronomiya. tuproqshunoslik va agrokiniyo mutaxassisliklari bo’yicha tayyorlanayotgan magistrlar. aspirantlar. dehqon tenner xo’jaliklari xodimlari. qishloq va suv xo’jaligi sohasida ishlayotgan niutaxassislar va keng kitobxonlar omniasi foydalanishi munikin. U"Tuproqshunoslik” fani bo’y icha qabul qilingan Davlat ta’lim standartlari talablari asosida yozilgan va to’liq javob beradi. Darslik ikki qismdan iborat.
-
олтин ЗАНГЛАMAC
Қодир умри бино бўлиб бунақа келишган қизни кўрмаган эди! У богда, майса устида, кўйлагини чиқариб, ботинкасини очиб, майкада дарс тайёрлаб ўтирарди. Ҳаво дим. Қилт эттан шамол йўқ. Дарахтларнинг барглари қўрғонинден қуйилгандек вазмии солланиб туради. Фақат анҳор четида ги ўсиқ гиёҳларни сув эпкини ўз ҳолига қўймай тортқи лайди, «юр биз билан!» дегандек букиб кетади. Қодир на ҳавонинг димини, на вақтнинг ўтганини биларди. У билан ўчакишгандек бир жуфт мусича парр
-
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИНГ АСОСИЙ КУРСАТКИЧЛАРИ.Статистик тўплам
Статистик тўпламда олий таълимнинг бакалавриат йуналишлари ва магистратура мутахассисликларининг Классификаторига мувофик 2016-2017 укув йилида республикадаги барча олий таълим муассасалари ва филиаллар фаолиятини тасвирлаб берувчи асосий кўрсаткичлар жадвал ва диаграммалар кўринишларида келтирилган.
-
SUV OSTIDA SAKSON MING KILOMETR
1866-yil hanuz odamlar xotirasidan ko'tarilma-gan g'aroyib voqealar bilan mashhur bo'lib qoldi. Bu voqealar haqidagi mish-mishlar butun dunyo xalqlari o'rtasida qiziqish uyg'otdi va port sha-harlar aholisini tashvishlantirib qo'ydi, dengizchí-larni esa hayajonga soldi. Savdogarlar, kema egalari, kapitanlar, shkiperlar', harbiy dengizchilar, hatto Eski va Yangi dunyodagi bir qancha davlat larning hukumatlarini ham kamdan-kam uchraydi-gan bu hodisa juda qiziqtirib qo'ydi