-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
тинч дон Т-4
М. .Шолохов «Тинч дон» романининг IV китобида Дон казак- ларининг 1919 йилги қўзғолони ҳамда контрреволюцион «Кўнгил- ли армия»нинг мағлубиятга учрагани ҳикоя ҳилинади. Оқ гвар- диячиларнинг найрангига учиб, Совет ҳокимиятига ҳарши ҳурол кўтарган Юҳори Дон казакларининг исёни тарих томонидан ҳало- катга маҳкум этилганлигини ёзувчи юксак бадиий маҳорат билан тасвирлаб беради
-
И С Т О Р И Я Д Р Е В Н Е Г О М И Р А
В учебнике впервые осуществлена попытка разработки курса истории древнего мира на основе интеграции курсов всемирной истории и истории Узбекистана. Материалы учебника подготовлены в соответствии с программой Министерства народного образования и Государственными образовательными стандартами. Авторами использованы инновационные методики из опыта работы преподавателей Узбеки-стана и зарубежных стран
-
Методическая разработка по дисциплине «Деловое общение»
Планы семинарских, практических и индивидуальных занятий составлены в соответствии с программой дисциплины «Деловое общение» и отвечают требованиям ГОС ВПО второго поколения по специальности 080109.65 «Бухгалтерский учет, анализ и аудит».
-
Гўрўғли
Ушбу романга 90 — йилларнинг бошида сўнгги нуқта қўйилган эди. Шу сабабли асарда деворларини зах босган, қулаш арафасига келиб қолган, инсоннинг ботиний қувватини сўриш эвазига яшаган тузумнинг бадбўй ҳидлари анқиб турибди. Ўтган йиллар давомида мен асарни фақат таҳрир қилиш билан шуғулландим, холос.
-
-
ТИНЧ ДОН Т-3
Тинч Дон‘ роианининг учинчи китобвда Доидаги гражданлар урушн — 1919 йил март оййдз Дон вилоятийинг шимолий қис- мида рўй берган Дон казаклари қўзғолони тасвирланэди.
-
ҚАЙНОНА
Ўзбек ўқувчиларига «Саодат асри қиссалари», «Ўгай она» романлари орқали яхши таниш бўлган Аҳмад Лутфи Қозончининг мазкур асари чин гўзаллик, юксак ахлоқ, қайнона-ўғил-келин ўртасидаги муаммолар ва уларнинг гўзал ечими ҳақида. Бу китоб муҳтарама қайноналар, суюкли келинлар, бўлажак куёвларимиз учун содиқ хамроҳ бўлишига аминмиз.
-
HAJVIYOT
Бўлди таажжуб қизиқ ҳангомалар, Арз этайин эмди ёзиб номалар, Адл қулоғила эшит ҳолими, Зулм қилур, баски, менга золиме. Ўн ики ойда келадур бир таноб, Узгалара роҳату менга азоб.
-
THEORETICAL MECHANICS
THEORETICAL THEORETICAL. LECTURE NOTES AND SAMPLE PROBLEMS STATICS OF THE PARTICLE, OF THE RIGID BODY AND OF THE SYSTEMS OF BODIES KINEMATICS OF THE PARTICLE
-
НУР БОРКИ, СОЯ БОР
Ёш каламкаш Шерзод касалхонага тушади-ю, *амма нарсани пул билап Улчайдиган Сайфи Со^иевич билан хамхона булиб цолади. Табиатан софдил, пок эьтицод билан яшашга урганган Шерзод «дунёда ё заринг бУлсин, ё зу-ринг» деган шиор билан яшайдиган бундай одамлардан нафратланади, икковла-рининг уртасида кескнн зидднят туриладн... Нзувчи Уткир Хошимовнинг «Нур борки, соя бор» романида замондош-ларимизнимг пок эътикод учун кураши тасвирланган. Уткир Дошимов тнник тасвири, ка^рамонлар рухий оламини чукур счиши, тилининг равонлиги билан китобхонлар мехрини дозонган ё&увчи. КУлингиздаги асар унииг биринчи рома-ии. Бу асар хам сизни хаяжоига солади, деб уйлаймиз.
-
тинч дон Т-2
„Тинч Дон' романининг иккинчи китобидя 1917 йилнинг охири ва 1918 йил бошларида рўй берган воқиалар юксак маҳорат билан тасвирланади. Ёзувчи бу воқиаларда қатнашган турли табақа вакилларининг ҳамда Дон казакларидан чиққан революционерларнинг ёрқин образларини яратган.
-
QATTIQ «X»MI, YUMSHOQ «Н»
Ona tilimiz boy va go‘zal. Uni sevib o‘rganish, kundalik muomalada unumli foydalanish bizdan katta mas’uliyat talab qiladi. Ayniqsa bog‘chalarda, maktablarda, o‘quv yurtlarida, ba’zan matbuotda, efir to‘lqinlarida, muomalada tilimizdagi «h» va «х» harflari qo‘llanadigan so‘zlarni ishlatishda biroz savodsizligimiz sezilib qolyapti. Ana shu bo‘shliqni to‘ldirish, tilimiz sofligiga erishish niyatida e’tiboringizga havola etilayotgan mazkur risola hojatingizni chiqarishga ko‘maklashadi, degan umiddamiz.
-
ЗЎРАНИ МУТТАҲАМ ЁКИ ТЎРТИНЧИ УМУРТҚА
Фин ёзувчиси ва журналисти Мартти Лариннниг «Зўраки муттаҳам ёки тур ткичи умуртка романи 1957 Аияда босилиб чиқди ва ҳозирга қадар Финляндияда бир неча бор вазир этилди, Романдаги воқеалар муаллиф урушдан кейин бориб кўрган Америка Қўшма Штатларида содир бўлади. Бироқ, Ларни америкача воқеликни ҳар томонлама ба-тафсил ёритиб беришга интилмайди. „Зўраки муттаҳам ёки тўртинчи умуртқа" -америкача ҳаёт кечиришиниг баъзи томонларини ўткир сатира тигига олади; езувчи асосан муболага ва карикатурага мурожаат қилиб, ҳозирги, бизнинг кун-лардаги Америка ахлоқиин тасвирлайди. Мартти Лорнинниг ўзига хос ўткир тилда ёзилган китобининг таржима этили ши совет китобхоннга ҳозирги замон адабиётниниг ўлмас асарларидан бири билан тринишиш имконини беради. Ларии Мартти. Четвертый позвонок или мошенник поневоле,
-
Методическая разработка по дисциплине «Конфликтология» для проведения семинарских занятий и самостоятельной работы для студентов, обучающихся по направлениям 080100.62 «Экономика», 080500.62 «Менеджмент»
Данная методическая разработка способствует системному изучению дисциплины «Конфликтология» студентами, обучающимися по направлениям «Экономика» и «Менеджмент» и включает: вопросы для обсуждения, контрольные вопросы и задания для самостоятельной работы, список литературы.
-
ЗАРБУЛМАСАЛ
Гулханийнинг машҳур ва ажойиб асари «Зарбулмасал»да халқ мақоллари (Гулханийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулханийнинг ўзи яратган мақолсимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоятлар тўпланган. Булар тематик ва эпик жиҳатдан бир-бирига боғланиб, яхлит сюжетни ташкил этади. Асарнинг қаҳрамонлари асосан қушлардан иборатдир. Муаллиф мақоллар орқали бирбирлари билан сўзлашган қушлар образида турли ижтимоий қатламларнинг салбий урф-одатлари, хулқ-атвори, муомала ва муносабатларини кулги қилади
-
тинч дон
Ардоқли еримизни ҳайдаган сўқа эмаС, Ерларни пайхон қилган — отларнинг туёқлари, Еримизга сочилган — казакларнинг бошлари, Тинч Донимиз кўрки эса — нуқул бева-жувонлар, Етим-есир, гўдаклар — бу ўлканинг гулидир. Аждодларнинг кўз ёши тўлқинланган сувидир.