-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Междуна род н ые экономические отношения
Междуна род н ые экономические отношенияМеждуна род н ые экономические отношения
-
-
Саодат асри қиссалари
Бундай қараганда, бу китобда баён этилганлар ҳам бир тарих — Ислом дини тарихи, Пайғамбаримиз (у зотга Аллоҳнинг саломи бўлсин) тарихлари. Воқеалар таниш. Айни чоғда, бу асарнинг бошқа тарихий китоблардан фарқи воқеалар кетма-кетликда бир ипга тизилиб, адабий усуллар билан йўғрилиб ифодаланганидадир. Шунинг учун оммабоп ва ниҳоятда ўқишли чиққан. Жаноби Ҳақ муаллифимизга лутфи ила, карами ила муомала қилсин.
-
ADABIYOT
Siz, boshqa fanlar qatori, adabiyotdan ham saboqlar olib, ong va tafakkuringizni tinimsiz boyitmoqdasiz. Adabiy saboqlar Sizdan faqat aqlnigina emas, balki tuyg‘ularni ham «ishga solish»ni, zehnliroq bo‘lishni talab etmoqda. Chunki badiiy asar dunyosiga kirmoqchi bo‘lgan odamning aqlligina bo‘lishi yetarli emas. Uning ko‘ngli, tuyg‘ulari, hislari ham toza, samimiy bo‘lishi lozim
-
ДИФФЕРЕНЦИАЛ ГЕОМЕТРИЯ
Бу дарслик унивсрситетларнинг математика, механика, тадби- кий математика ва информатика йуналишлари учун мулжалланган булиб, амалдаги янги бакалаврлар дастури асосида ёзилган. Дарслик туртта кисмдан иборат булиб, унда умумий топология элементлари, чизиклар ва сиртлар назарияси, тензор аиапиз элементлари ёритилган. Дарсликдан магистр, аспирантлар ва олий укув юртлари укитув- чилари х,ам фойдаланишлари назарда тутилган.
-
ЮЛДУЗЛАР МАНГУ ЁНАДИ
"Юлдузлар мангу ёнади" қиссаси илк марта "Шарқ юлдузи" журналида чоп этилган. ("Шарқ юлдузи", 1977, 10-сон.) 1980 йилда бу қисса Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриётида "АБК" - "Авторнинг биринчи китоби" серияси остида чоп этилади. Кейинчалик қисса қайта ишланиб, "Қўшиқ" китобига (1987) "Давра" номи билан киритилади (Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти). "Давра" ёзувчи томонидан яна қайта ишланади — энди "Юлдузлар мангу ёнади" номи билан "От кишнаган оқшом" қиссалар тўпламида чоп қилинади ("Шарқ" нашриёт-матбаа концерни Бош таҳририяти, 1994).
-
ТУШДА КЕЧГАН УМРЛАР
Куз ўлим тўшагида ётган беморга ўхшайди. Оёқ остида касалманд хазонлар инграйди... Эрта баҳордан бўтана бўлиб, шоша-пиша, қирғоғига сиғмай оққан ариқлар тиниқлашади. Шунча уринишлари зое кетганини тушуниб, оламга маъюс боқади... Энди сув тубида шодон чайқалган майсалар эмас, хазон кўмилиб ётади... Еру кўкни кафандек оппоқ туман чулғайди. Оқзулмат орасидан қарғаларнинг хосиятсиз фиғони эшитилади.
-
Чўкинтирган ота
Америкалик машхур адиб Марио Пьюзонинг «Чўкинтирган ота» ёки «Мафия сардори» романи сиёсий асарларнинг классик намунаси сифатида маълум ва машҳур. Муаллиф мазкур китобида америкалик ҳамда сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини, уларнинг сиёсий арбоблар, конун ҳимоячилари билан алоқадарини тўла-тўкис очиб бер ган. Шу боисдан ҳам бу асар жаҳон миқёсида оммалашиб кетган ва кино санъаткорлари томонидан экранлаштирилган.
-
ХОЛИД ХУСАЙНИЙ
Америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний навбатда эътиборингизга ҳавола этилаётган асари орқали яна ўша мавзуга – уруш ҳаётини барбод қилиб юборган инсонлар тақдирига мурожаат қилади. Бу гал асарда яхлит бир қаҳрамон йўқ. Пари, Абдулла, Парвона, Наби, Маркос, Адел, Идрис, Ваҳдатилар – уларнинг ҳар бири ўз тақдири мисолида яшаётган жамияти, ўзини ўраб турган ижтимоий муҳит ҳақида ўқувчида маълум тасаввур уйғотади.
-
ФОТИМА BA ЗУҲРА
Милиция майори Қодиржон Алиев кечки соат беш-ларда уйига қайтди. Дарвоза қўнғировини чалган эди, ичкаридан хотинининг «ҳозир» деган овози келди. Сўнг кўп ўтмай ковушини шапиллатиб ўзи эшик томон кела бошлади.
-
ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ФАОЛИЯТИНИНГ АСОСИЙ КУРСАТКИЧЛАРИ. Статистик тўплам.
.Статистик тўпламда олий таълимнинг бакалавриат йуналишлари ва магистратура мутахассисликларининг Классификаторига мувофик 2017-2018 ўқув йилида Республикадаги барча олий таълим муассасалари ва филиаллар фаолиятини тасвирлаб берувчи асосий курсаткичлар жадвал ва диаграммалар кўринишларида келтирилган. Хорижий давлатлар олий таълим муассасаларининг Тошкент шахридаги филиаллари фаолиятига оид маълумотлар алохида ёритилган.
-
OHING ALLOHGA OMONAT
Tushkunhkka hishma! Haqli insonUr ado di. Atlohning adolat Unonst h«sh qaction ad«hrr^ Sen umtdnl mahkam ushlagan holda vashadula davcm * Bmnchi raundda ular g'alaba qilgan bo lu-da. ow-o^, hat havoga ko’tanladigan qol senikk bo'ladi Ranpmat Наг qiytnchilik ortida yrngilliklar hot Togri, bugun hayot o x dkanlanni senga sandnb. оюг bervotgan bo'hshi mumkin Biroq ertaga albatu. guhn ham htdlatadi. Bugun taqdir )on»ngni ko'proq ofntt yuborgan bo'lsa. ertaga sem dunvodagi eng baxdi odaa ga ayiantiradican svem^w1,— ^
-
ТЎХТАТИНГ САМОЛЁТНИ. ТУШИБ «ОЛАМАН
Эфреям Севела — собиқ тўро ёзувчиси, лекии умрининг сўнггя Йиллари Америка Қўшма Штатларнда ва Исроилда ксчган. Қўлин- гнздаги қисса совет тузумининг сўнгги йилларида ёзилган бўлнб, унла юксак маҳорат билан бу тузумнинг турли-туман нуқ- со.члари очиб бсрилган. Қнсса жидднй масалаларга бағцшлангам бўлса*да, ҳазил-мутойибага, юморга, киноя ва пичингларга жуда боЙ. «Гап келганда отангпи ҳам аяма» деганларидск, муаллиф киссанннг бнрон ўрннда сохта лафосга берилмайди, қурук ва пуч таспнрдан, баландпарвоз гаплардан кочади. Бу эса киссяга ўэнга хос ранг ва жозиба бағншлайди ва мароқли ўқилади.
-
QORAQUYUN
Ёзувчи Нормурод Норқобилов бир қатор асарлари билан китобхонларга яхши таниш. Адибнинг «Қорақуюн» романида тоғлик йигитнинг тутқунликка тушиб қолиши, озод бўлгач эса, уни қуллик чохига улоқтирган кимсадан қасос олиш ниятида бир жониворни «жонли ўқ» сифатида қафас, яъни ғулда тарбиялаши акс эттирилг
-
THEORETICAL MECHANICS LECTURE NOTES AND SAMPLE PROBLEMS PART ТWO
THEORETICAL MECHANICS. LECTURE NOTES AND SAMPLE PROBLEMS PART ТWO
-
ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ АТОМОВ С ПОЛЕМ ЛАЗЕРНОГО ИЗЛУЧЕНИЯ И РЕЗОНАНСНАЯ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЯ
Данное пособие написано для магистрантов 1 года обучения Института физики для изучения теоретических вопросов по дисциплинам «Взаимодействие электромагнитного поля с атомами и нано структурами», «Квантовая физика», «Квантовая оптика». Рассматривается явление резонансной флуоресценции. Дается изложение таких вопросов, как формализм «одетых» состояний, КЭД поправок к энергиям «одетых» состояний, приближение вращающейся волны, которое широко используется в квантовой оптике. Основное внимание уделяется разъяснению влияния на процессы резонансной флуоресценции взаимодействия атомов с вакуумными модами.