-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
-
-
НАРРАЛИ ВА ЭГРИ ЧИЗИНЛИ ИНТЕГРАЛЛАР
Мазкур цулланма математик анализ курсининг ?рганишга кийин, бирок татбиций масалалар учуй муким а.\амнят касб этадиган нкки ва уч каррали Интегра л лар, биринчи ва иккинчи тур эгри чизнц л и интеграллар, биринчи ва иккннчн тур сирт ннтеграллар, Грин, Стокс ва Остроградскнй формулалари кабн булимлари буйича мисол ва масалалар ечишга багишланган, Унда зарур назарий материаллар кис- Кача баён этилган ёкн тегишли адабиётлар курсатилган. Кулланма мустацил ишлашга дойр маш^ларии кам уз ичига оладп. Хар бнр ур- ганилган мисол ва масала чизма билан таъминланган.
-
Эстетика
Книга одного из главных отечественных специалистов в области эстетики, ученого с мировым именем проф. В.В. Бычкова является учебником нового поколения, основывающимся на последних достижениях современного гуманитарного знания и ориентированным на менталитет молодежи XXI в. Представляет собой полный курс эстетики. В Разделе первом дается краткий очерк истории эстетической мысли и современное понимание основ, главных идей, проблем и категорий классической эстетики, фундаментально подкрепленное ярким историко-эстетическим материалом от античности до ХХ в.
-
ФИЗИКА
Букж келажак сари дадил кдламлар билап одимлаётган лиёримиз уз келажагини ёш аилод тимсолида куриб, бу маку алии амалга ошириш учуй асоспй вазифалар кдторида тачлшм тизиминн тубдан исдо.\ к,илиш, миллий кадрларпи гайсрлаш масаласига эътиборни каратди. Келажак аилод хдр томоплама ривожлангаи, жисмонаи бакувват, юксак длражада мадапиятли булиши билам бир каторда билим савияси жа\оп апдозаси даражасида булн-ши, уз билим ва куникмаларп асосида дозирги замом тех-мологияси ёрдамнда замомавий асбоб-ускумалар билам ишлай олиши, фан гатукдарнни халк хужалш ипинг турли сострила куллай олиши керак.
-
AMALIY GEODEZIYA
Mazkur darslikda injener-geodezik ishlaming quyidagi asosiy tur-lari: topografik-geodezik qidiruv, chiziqli inshootlami trassalash, rejalash ishlari, qurilish konstruksiyalarini loyihaviy holatda o'rnatish va tekshirishning geodezik usullari, inshootlar deformatsiyasini ku-zatish, yoi-transport, gidrotexnik, yer osti hamda noyob inshootlami loyihalash va qurishdagi geodezik ishlaming nazariyasi va amaliyoti bayon etilgan.
-
ЎЗБЕК ТИЛИДАН ТЕСТ ТОПШИРЕҚЛАРИ (Рус гурухлари учун)
Ушбу қўлланмадаги тест топшириқлари бугунги кунда амалда бўлган олий таълимда рус гурухлари учун узбек тилини ўқиитиш дастуридаги мавзулар асосида тузилди. Хусусан, ўзбек тилидан ўтилган барча мавзуларни қамраб олишга, уларни эгаллаган грамматик билимларнинг имло, талаффуз ва нутқ саводхонлигига қанчалик хизмат қилганлигини аниқлаш учн! маълум бир тартибда жойлаштиришга, шу билан бирга талабаларнинг сўз бойлиги ортиб боришига эътибор қаратилди.
-
ЖУРНАЛИСТИКА НАЗАРИЯСИ АСОСЛАРИ.
“Журналистика назарияси асослари” фани журналистиканинг назарий билимлари таркибидаги мустақил фан сифатида 1 курс талабаларига ўтилиб келади. Замонавий журналистик тафаккурни шакллантиришда илғор журналистика тажрибаларини ўрганиш ва улардан ижодий фойдаланиш ҳозирги куннинг энг муҳим, долзарб вазифаларидандир.
-
ЭКОЛОГИЯ
Книга представляет собой первый в СССР фундаментальный учебник по курсу общей экологии, соответствующий новой программе по данному предмету для биологически): специальностей университетов. Рассмотрение разных уровней организации жизни проводится на едя кой методологической основе системного подхода. Обобщен обширный теоретический и экспериментальный материал классиков отечественной и зарубежной экологии, приведены новейшие концепции и методы современного учения об экосистемах
-
-
ФИЛОСОФИЯ ИСТОРИЯ ФИЛОШИИ
Б отличие от 1-го издания (М., Юристь, 1996) данное пособие дополнено главой «Философия Древнего Востока», в которой рассматриваются философские идеи Индии и Китая, а также параграфами «Психоанализ 3.Фрейда. Неофрейдизм» и «Рели-
-
ODAM VA HAYVONLAR FIZIOLOG1YAS1DAN IZOHLI LUG AT
i hlni lu</'al < )ii.iin v,i II,IV\M,III.II h loiogjyasidan tuzilgan lljq tl b ifb, uniu./ III.H|',HII l!/,inl.)(fiy,i(l,i loydalanib lii..i ,i.|..n imli <il,ini.il,ii.|.i (|IM|.I< li,i |zoh borish bilan ','iM'liil,n bilim doirasini kongayliiislHlm) IhoKkl i mj',ii universitetlaming biologiya fakultttlari. tibbiyot, iiiLilscvlika institutlari va agrouniversilelniiMj talabaJari, kollej, sey va rta maktab qituvchilari hflmdfl 0'quvchilari, aoiogiyaga oid turli sohalarda faoliyal. k rsatflyotgan utaxassislar va keng kitobxonlarga m Ijallangan.
-
-
O'ZBEK TOLERANTUGINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI
Sosiologiya fanlari nomzodi E.G. Karimovaning “0 ‘zbektolemntligi spesifikasi” deb nomlangan ushbu qo‘Uanmasi Vazirlar Mahkamasi qoshidagi muvofiqlasht Irish komissiyasming 2005 yil 25 maydagi yig‘ilishi Qarori (3-son bayonnomasi) bilan nashr ettirishga ruxsat berilgan. Qo'llaninadan “Sosiologiya1’, “Ruhshunoslik”, “Ma'naviyat asoslari” fanlarini o'qitishda, “M a’naviyat va ma'rifat” kengashlari faoliyatida, uzluksiz ta'limiiing barcha bo'g’mlarida ma' naviy-ma'rifiy va madaniy-ommaviy ishlami olib borishda foydalanish mum kin
-
СОЦИОЛОГИЯ ТАРИХИ
Мазкур услубий цулланма социология фанини ^чситипшшшинг куп йиллик тажрибаси асоснда ишлаб чикнлди, Социологиянинг мустадшг фан сифатвда шаклланшзига бапшшаиган ушбу услубий Кулланманинг тузилишида мумтоз домусий социологлар асарларидан кенг фойдаланилди. Услубий кулланма талабалар, аспирантлар, укуггувчйлар, шунигдек социология фан и ва унинг тарихи билан кизицувчи китобхонлар учун мулжалланган. Услубий кулланма Узбекистан Миляий университета, фалсафа факултети Илмий ва У ку в-усл у биё Кеигашларилинг 29-июн 2009 йил 1! -сонли мажлис карорига мувофик нашрга тавсия кцлинган.
-
ALKIMYOGAR
Insonning Yerdagi umri mobaynida amalga oshiradigan ishlari nimalardan iborat? O‘z Taqdiri yo‘lidan borib, ko‘ngliga tukkan orzu-umidlarini amalga oshirishi uchun insonga eng zarur narsa nima?.. “Alkimyogar” romani mana shunday ko‘lamli, mazmunan falsafiy, mohiyatan esa oddiy insoniy muammo haqida.
-
У М У М И Й психология.
М азкур дарслик умумий психология фанига баги шлан ган бўлиб, психологияга кириш , шахс ва унинг индивидуал-типологик хусусиятлари тўгрисидаги материалларни узида мужассамлаштирган. Дарсликнинг ўтмишдошларидан фарки шундаки, унда барча психологик категориялар, муаммолар янгича методологик ёндашув негизига суянган холда таткин килинади. У н и н г биринчи кисмида психологиянинг предмеги, тадкикот методлари, принциплари, психиканинг эволюцион тараккиёти, фаолият ва онгнинг психологик тахлили умумлаштирилган.