-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ҒИЛДИРАК
Бозорбой Охунович ҳар куни ишга кетар олдидан бугунги газетага бир кўз ташлаб олишга одатланганди. Илгарилари бунақа одати йўқ эди. Умуман, газета ўқимасди. Кейинги пайтларда газетада уриладиганларнинг аксари Бозорбой Охунович ишлайдиган соҳанинг кишилари эди. У ҳар куни эрталаб ёстиқдан бош кўтарар экан, бугун ким урилди экан, деб ўзига таниш кишиларнинг қиёфасини бир-бир кўз олдига келтирарди
-
-
АСАРЛАР
Атоқли Забек совет ёзувчиси Раҳнот Файзийнинг «Ҳазрати инсов» ро ман том маънода халқлар дўстлигини улуғловчи асардир. Унда оддий Бабек кишилари Меҳнам ака билан Мехринига опа силасининг ташанили ва нурли ҳаёти каламга олинган. Сиз романда тузли миллат вакиллари билан учрашасиз, улариниг орзу за умидлари, том ва шодликларига ше рик 65авень.
-
M eshpolvon jan g g a otlandi
A g a r kishi e l-y u rtin i, loaqal o ‘z tu g 'ish g a n la rin i y u ra k - y u ia k d a n y ax sh i k o 'ra olsa, u la rn i d e b k a tta q a h ra m o n lik la r k o 'rs a tis h bem alol q o 'lid a n keladi. O 'z b e k isto n x alq sh o iii A n v a r O b id jo n n in g x a lq d o sto n la ri o h a n g id a b itilg a n q u v n o q q issasi z a m irid a s h u m a ’no b or. U n d a y o v u z S ep k ilsh o h n in g a sk a rla ri s h a h a ru q ish lo q larn i ta la b , k o 'p la r q a to rid a M esh p o lv o n n in g y a r a d o r d a d a s i v a k o 'zlari k iy ik n ik id e k c h iro y li onasini h am qul qilib h ay d ab ketadi. B u ndan xrligi kelgan bola k u n lard an bir k u n i o 'q lo v n i n a y z a , q o z o n q o p q o q n i q a lq o n , d a s k a lla n i q ilic h q ilib , o ta - onasini q u tq a rish u c h u n cho'loq x a c h ird a ja n g g a jo'naydi...
-
САҒРИ ТЕРИ ТИЛСИМИ
Ўтган йилги октябрь ойининг охирлари эди. Қиморхона-лар эндигина очилган. Шу пайтда бир ёш йигит Пале-Роял-га кириб келди. Бу қиморхоналар, давлатга солиқ тўлаб ту ришар, ўз моҳиятига кўра улар ишқибозликларни муҳофаза этувчи қонун ҳимоятида эдилар. Йигит ҳеч иккиланмай, пе шонасига 36 рақами ёзилган қиморхона зиналаридан юқори кўтарилди
-
-
Oltinchi palata
Kasalxona hovlisida kichikroq bir imorat turibdi, atrofini o'rmon singari qirqqiz, qichitqon, yovvoyi nasha bosib ketgan. Tomning tunukasi zanglagan, mo'risining yarmi qulab tushgan, kiraverishdagi zinapoya taxtalari chirib, o't bosib ketgan, suvog'ining izigina qolgan. Imoratning oldi kasalxonaga, orqasi dalaga qaragan, daladan uni kasalxonaning ustiga mix qoqilgan kul rang devori ayirib turadi. O'tkir uchlari yuqoriga qarab turgan shu mixlar va shu devor, shu imoratning o'zi ham, — bizda faqat kasalxona va turma binolariga xos bo'lib, — juda befayz va xunuk ko'rinardi.
-
-
-
FIZIKA
Mazkur o‘quv-usiubiy qo‘llanma “Fizika” fanidan 5140100 -Gidrologiya, 5140700 — Gidrometeorologiya, 5311500 -Geodeziya, kartografiya va kadastr ta’lim yo‘nalishi talabalari uchuo mo‘ljallan-gan bo‘lib, fizika fakultetining “Umumiy fizika” kafedrasi professor-o‘qituvchilari tomonidan ishlab chiqilgan. Fizika fani o‘quv-uslubiy qo‘llanmasini yaratishda yetakchi xorijiy OTM larning o'quv dasturlariga kiritilgan adabiyotlardan olingan ma’lumotlar kiritilgan.
-
-
УТМИШДАН КЕЛГАН БОЙЛИК СИРЛАРИ
«Юрган дарё, утирган буйра», - дейди доно халцимиз. Дунё куриб, дунёларни кашф этишга нима етсин! Бу билим ва сабоцлар она юртинг равнацига уисса. цушишини англасанг, нур устига аъло нур!
-
ГУЛИСТОН
Шарқ классик адабиётининг буюк намояндаларидан бири Муслиҳиддин Саъдий Шерозий (1184-1292) Урта ва Яқин Шарқ ўлкаларида Шайх Саъдий номи билан машҳур. Унинг ажойиб асарлари ўзбеклар орасида ҳам кенг тарқалган. «Гулис тон» ва «Бўстон» каби ахлоқий китоблари эски ўзбек мактаб-ларида дарслик сифатида ўқитилар эди. Форс-тожик адабиёти тарихида Саъдийнинг мавқеи жуда баланд. У биринчи бўлиб ғазал формасини мустақил жанр дара жасига кўтарди. Унинг «Куллиётига 4 девон (ғазаллар тўпла ми) киритилган
-
MEROSXO'R
Шуп кандяким, притча угирландии, денгизда кема халокатить утрайди, нимвасиля фройда мисли курилмаган азобукубагдарин бошидам ночиради, адамзад обеи стмаган тогу гашпар да карсон-сангарден булади; Макдир гакозаки билан Алан Брек Стюарт на бошка фидокор шотландии якобинцы ларита буликади, Колаверса, кеч кандай хан-цукуси булиасада, узини Шос куртонининг хужанни деб элом калган манфур дманиси Эбенезер Бальфурнині здолатина разабита учрайди - набраланади. У шбу векеалар цахрамонлармина уз кулпари билан сзнб колдкриптон, эндилида Роберт Луис Стивенсон уни сизнині куканнинга хавала этади,
-
OSMONDAN TUSHGAN PUL
0 ‘zbekiston xalq yozuvchisi 0 ‘tkir H oshim ovning asarlarini sevib m utolaa qilamiz. Buning boisi, adib asarlarining jozibadorligi, xalq- chilligida. Adibning hajviy hikoyalarida ham ana shu jozibadorlik, sa- m im iylik ustuvorlik qiladi
-
ОСНОВЫ МОДЕЛИРОВАНИЯ В СРЕДЕ AUTOCAD
Учебное пособие направлено на формирование у студента основных навы- ков работы в среде AutoCAD, необходимых для разработки инженерно- конструкторской документации, компьютерного моделирования уст- ройств, систем и процессов.