-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ШАЖАРАЙИ ТУРК
А б у л ғо зи х о н о ли и насаб ва тожу тахт сох,иби б ўлга н . У қа р и й б 20 й и л (1644—1664) Х оразм ни идора қилди, лекин тарихда олий ҳ у к м д о р сиф ат ида э м а с ( т арихда ж а ҳ о н н и титратган н е - н е п о д ш о ла р ўтмади, л е к и н ула р д а н н о м -н и ш о н қ о л м а д и ), балки й и р и к о ли м сифатида қ о лд и . И л м н и н г хосият идан ш ундай б ўлд и у. Д арқақиқат , А б у л ғ о з и х о н к е н г ва ч у қ у р м аълум от ли к и ш и эди. «Б у ф ақирға,— деб ёзга н эд и у н и н г ў з и ,— х у д о й и таоло иноят қ и л и б к ў п ни м арса берган турур. Х у с у с а н уч қ у н а р берган турур. А в в а л с и п о қ и й га р л и к н и н г қ о н у н и ва й ў с у н и к и м н е ч у к от ланмоқ ва ю рум ак ва ёвға ёсоқ ясамоқ, кўп бирлан ю руганда нечук қилм ок, о з б и р ла н ю руганда н ечук қ и л м о қ . Дўст ға, душ м анға н ечук с ў зла ш м а к . И к к и н ч и, м аснавийёт ва қа со и д ва ғазалиёт ва муқаттаъог ва рубоиёт ва барча а ш ъ орн и ф а қм ла м а кли к, арабий ва 'ф о р с и й в а т уркий луғат ларнинг м а ъ н о си н и б и лм а к л и к . У ч и н ч и, одам а ҳд и н д и н то б у дам гача Арабист онда, Э р о н ва Т ур о нд а ва М ўғулист онда ўтган п о д ш о ҳла р н и н г отлари ва ум р ла р и н и н г ва салт анат ларининг кам ё к и зи ёд и н б и лм а кли к» .
-
-
Тиб қонунлари
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унинг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Азиз китобхон! Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб-встакларни ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолида чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 1-жилдда ҳозирда ҳам кенг тарқалган айрим касалликлар ва улар-ни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларrа онд тавсияларга кенг ўрин берилди. «Тиб қонунлари» - Шарқ табобатига қизиқувчи барча китоб хонларга мўлжалланган.
-
СКВАЖИННАЯ ШУМОМЕТРИЯ И ВИБРОАКУСТИЧЕСКОЕ ВОЗДЕЙСТВИЕ НА ФЛЮИДОНАСЫЩЕННЫЕ ПЛАСТЫ
В пособии приведены сведения о геофизических методах исследования земных пород, фильтрационных шумах в насыщенных пористых средах и интенсификации процесса добычи нефти с помощью упругих колебаний. Учебно-методическое пособие предназначено для магистрантов, обучающихся по направлению «радиофизика», профилю «радиофизические методы по областям применения: геофизика», а также может быть использовано при чтении курсов на факультете повышения квалификации.
-
Звездқ галактики метагалактика
Популярный рассказа о звездных системах галактиках о строенни видемой части Вселенной .
-
Александр Твардовский
Существуют два отзыва о произведениях Твардовского, принадлежащих перу писателей очень больших, вели ких. Один - Максима Горького о «Стране Муравии» - стал известен сравнительно недавно из переписки Твар довского с Исаковским, опубликованной в «Дружбе на родов» в 1976 году.
-
ОЗОД
Бир хонанинг ҳар тарафига тиниқ кўзгулар ўрнатилган эди. Кирган киши тўрт томонда, ҳатто оёқ остидаю шифтда ҳам ўзининг муттасил аксланаётганини кўрарди. Шунингдек, меъмор бу хонани овозларни ҳам аксланадиган қилиб қурибди: биргина овоз юз хил оҳангда, кучайиб ёки пасайиб такрорланиб қайтар эди.
-
-
Бола Алишер6
Кафтига қуёш кўндирилган чарқалган кенг чорхари меҳмонхонада янги явмуд гилам устида тиғиз давра қурган қўноқлар яқин дўстлар самимий суханварлик ила суҳбат қилурлар
-
Тиб қонунлари
Шайхурраис Абу Али ибн Сино авлодларга катта мерос қол дирди. Унинг тиббиёт, илоҳиёт, мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Азиз китобхон! Ибн Сино «Тиб қонунлари»га бўлган талаб-встакларни ҳисобга олиб, нашриётимиз бу қомусий китобни 3 жилдлик сайланма ҳолида чоп этишни лозим кўрди. Қўлингиздаги 1-жилдда ҳозирда ҳам кенг тарқалган айрим касалликлар ва улар-ни даволаш учун ишлатиладиган содда ва мураккаб дориларrа онд тавсияларга кенг ўрин берилди. «Тиб қонунлари» - Шарқ табобатига қизиқувчи барча китоб хонларга мўлжалланган.
-
«Икки Диана»
«Икки Диана» – тарихий-саргузашт роман бўлиб, XVI аср Франция тарихидаги кўплаб фожиаларни акс эттиради. Ушбу романда ўқувчини қизиқтирадиган барча компонентлар мавжуд. Бу ерда мудҳиш сирлар ҳамда маъсума қаҳрамон аёл, маккорона фитналарнинг қурбони – Диана де Кастро, ёвузлар дуэти – Диана де Пуатье ҳамда коннетабль Монморанси, ҳақиқат учун курашувчи Габриэль Монтгомери ва ниҳоят, олиҳиммат герцог де Гиз образлари моҳирона очиб берилган.
-
-
Сеҳрли цалпоқча
Худойберди Тўхтабоев сўнгги йилларда болалар адабиёти- мизга кириб келган ёш ёзувчи. Унинг «Шошқалоқ» деган ҳи- коялар тўплами ва бултур китоб бўлиб чиқцан «Сир очилди» повести билан танишдирсиз. Ёш автор бу йил сизга «Сеҳрли Чалпоцча» номли саргузашт повестини тақцим этяпти. Повестда дарсларга чизиқмайдиган, шўх Ҳошимжоннинг кутилмаганда, хоҳлаган нарсасини муҳайё қиладиган афсонавий сеҳрли қал- поцчани топиб олгани ва у билан цилган саргузаштлари ҳикоя қилинади.
-
ТОҒ БУРГУТИ
Бу тоғ бургутини отаси бир пайтлар эканида Михин тепасидаги Қоратошдан полапон ҳолида олиб келган эди. Шу-шу бургут уйда эмин-эркин юрадиган бўлди. Абдураҳмон уни аста-секин овга ўргатди. Лочин аввал чумчуқларни овлашни ўрганди, кейин уни Қизилқумда бўрига ҳам солиб кўришди. Бургут бир тепишда бўрининг белини синдириб юборди. Шу-шу тоғ бургути оиланинг бир аъзосига айланди.
-
ANALIZNING XROMATOGRAFIK USULLARI (masalalar va testlar to , plami)
O‘quv qo‘llanma xromatografik analiz usullarining barcha boʼlinmalari boʼyicha namunaviy masalalar keltirilgan. Har bir boʼlim boshida berilgan masalalarni yaxshi oʼzlashtirish maqsadida qisqacha nazariy tushuncyalar berilgan.
-
Мустакил Узбекистан Тарихи
Мустақилликнинг дастлабки ўн йиллиги якунланаётган ўта масъулиятли, шу билан бирга ўта шарафли тарихий бир даврда яшаяпмиз. Тарихан қисқа даврда мамлакатимиз ҳаётида ҳам, одамлар турмушида ҳам кескин бурилиш ясалди. Турмуш тар зимиз ўзгарди. Тафаккуримиз, шууримиз тобора кенгайди. Энди бошқача яшаш зарурати, ҳаётга бошқача қараш эхтиёжи тугил ганини чуқурроқ англай бошладик ва энг муҳими, уки турмуш тарзимизга айлантира бошладик.