-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Численные методы в физике и радиофизике (решение некоторых задач с помощью компьютера)
Данное учебно-методическое пособие предназначено для использования при проведении практических занятий учебной практики у студентов первого курса Института физики КФУ. Рассмотрены некоторые численные методы, которые часто встречаются в задачах радиофизики и физики. Пособие содержит теоретический материал, необходимый для решения предлагаемых задач, практические задания для самостоятельной реализации и методику их выполнения.
-
АМЕРИКА ФОЖИАСИ
Ё, окшомн. гнра-шнра пайт. боб Ахолисн турт оз минг кишилаи кам булмаган Америка шах пннинг савдо маркази, балацд иморатлар, деворлар.. Шунака шахарлар булганига одамлар бир кушмаа бир кун ажабланса ар хам керак Эидилнкда тинчно колган катга кучада олти кишилик гурух келирлн Ешн элликларга борган паканагина бакалок, калин сочнари думалок кора намат шляпасининг тагидан чнкно тур- ган жуда куримсна эркак кншн слкаснлане ошнрное такнлган камарида одатда дайди вяъзхонлар ва ашулачилар олиб юра- диган муъжазгина органча
-
Styosatshunoslik
Mazkur darslik davlat ta'lim standartlan va O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasida siyosatshunoslik fanini o'qitish bo'yicha ishlab chiqilgan dastur asosida tayyorlangan bo'lib, unda siyosatshunoslikning predmeti, tarkibi va vazifalari, jahon ijtimoiy-siyosiy tafakkuri rivojining asosiy bosqichlari. Markaziy Osiyoda ijtimoiy-siyosiy tafakkur nivoji, jamiyatning siyosiy tizimi, hokimiyat va partiyalar, siyosiy yetakchilik, jamiyat siyosiy hayotining demokratik asoslari, siyosat, din va mafkuraning o'zaro aloqasi, xalqaro siyosat va xalqaro munosabatlar, xalqaro terrorizm va unga barham berishning siyosiy-huquqiy choralari, umuminsoniy madaniyat tizimida siyosiy madaniyat kabi dolzarb masalalar o'z ifodasini topgan
-
-
ОШИҚ БУЛУТ
Дарвиш сари дарахтининг остига келиб ўтирибди. Бел-богидан қамиш найния олиб чала бошибди. Найнинг те шикчаларидан гўё аввал яшириб қўйилгаху дарвити уларин пуфлаб чиқаргандек бирин-кетин дарахтлар, тоғлар, дарё ва йўллар чиқа бошлабди. Улар ер шарининг бир чеккасига -дарахтлар ҳам, тоглар ҳам, дарё ва йўллар ҳам бўлмаган бир саҳрога бориб тушишибди. Саҳрода тоғлар қад кўтариб дя, дарахтлар ўса бошлабди. Дарёлар оқиб, йўллар пайдо бўлибди ва бу ерни Най мамлакати деб атабдилар. Дарвиш бир оз нафасини ростлагач, яна чала бошлабди
-
-
C# 4.0: The Complete Reference
This is a copyrighted work and The McGraw-Hill Companies, Inc. (“McGrawHill”) and its licensors reserve all rights in and to the work. Use of this work is subject to these terms. Except as permitted under the Copyright Act of 1976 and the right to store and retrieve one copy of the work, you may not decompile, disassemble, reverse engineer, reproduce, modify, create derivative works based upon, transmit, distribute, disseminate, sell, publish or sublicense the work or any part of it without McGraw-Hill’s prior consent.
-
-
МАТЕМАТИЧЕСКОЕ МОДЕЛИРОВАНИЕ БИОЛОГИЧЕСКИХ ПРОЦЕССОВ
Моделирование является одним из основных средств исследования как в физике, так и в биологии. Во многих практически важных случаях только базирующаяся на известных экспериментальных данных модель позволяет понять происходящие в объекте и оценить неизмеримые непосредственно процессы. Современная теория динамических систем дает принципиальную возможность описания сложных типов динамического поведения, однако для описания каждой конкретной биологической системы требуется большая работа по формулировке модели, идентификации ее параметров, исследованию возможных типов ее поведения.
-
ЭРТА ҚАЙТГАН ТУРНАЛАР
Совқотиб, дағал шол рўмолга ўраниб олган муаллима Инкамол опа география дарсида Цейлон ҳақида, океаннинг Ҳиндистонга яқин қирғоқларида жойлашган ўша афсонавий орол ҳақида ҳикоя қилар эди.
-
Саёсатнома
Мана тўққиз асрдан ошибдики, қўлимиздаги ушбу китоб гуэли тилларда кўпгина халқларнинг амиру умаролари, мутафаккиру ижод корпари, умуман, зиёли аҳли диққатини ўзига тортиб келади. Ҳатто Ғарб мамлакатларида бу китоб барча даврлар учун давлатни, жами-ятни бошқаришда, дину эътиқод поклигини, мамлакат яхлитлиги ва дахлсизлигини сақлашда, фуқаролар ҳақ-ҳуқуқлари ва осойишталиги ни ҳимоя қилишда, халққа шу талаблар даражасидаги салоҳиятли раҳ барлар бош бўлишида асқотадиган яхши қўлланма, мароқли бадиий асар ва тарихий манба сифатида эътироф этилган.
-
АЛВИДО... БОЛАЛИК
Ҳозир қўлимга милтиқ бериб қўйишсаю ,дарвозадан отам билан онам кириб келишса, шарттта отардим. Ана ундан кейин ўзимни ҳам отиб юборишса майли.
-
помпеянинг сунги кунлари
Инглиз тарихий романлар устаси Эдуард Бульвер-Лит- тон (1803-1873)ни мах,орат бобида Чарльз Диккенсга киёс киладилар. Унинг киборлар жамияти хаётидан олиб ёзилган «Пэлем» (3 жилдлик, 1828) асари айникса катта шухрат козонди. Бир вактлар бутун дунёни ларзага солган фожиа - Везувий вулкони отилишидан кизигаи кул ва тошлар остида к,олиб кетган Помпея хдкидаги ушбу асар эса уз тарихийлиги ва далилларнинг асослилиги билан ало^ида кимматга эга. Муаллифнинг яна драматик асарларини уз ичига олган «Ришелье» (1839) китоби чоп этилган. «Помпеянинг сунгги кун- лари» асари оркали узбек китобхонлари бу истеъдод сох,иби ижоди билан узбек тилида биринчи марта танишмокдалар.
-
ИЗКУВАР ПУАРО
Машхур инглиз ёзувчиси, «детектив ºироличаси» Агата Кристининг асарлари дунёнинг юздан ортиš тилларига таржима ºилинган, кўплари сахналаштирилган. «ора аралар сири», «Ўнта негр боласи» фильмлари шулар жумласидандир.
-
O'zbekistonda keng tarqalgan foydali o'simliklar
O ‘quv qo'lIanmada 0 ‘zbekistonda o'sadigan turli maqsadlarda xom-ashyo sifatida foydalaniladigan foydali o'simliklarining stsiematik o‘ rni hamda ayrim vakillarining asosiy belgilari, tarqalishi, muhim xususiyatlar, tabiatdagi va xalq xo'jaligining turli tarmoqlari uchun ahamiyati to‘ g‘risidagi ma’ lumotlar keitirilgan. Qo‘llanma oliy o‘quv yurtlarining biologiya, ekologiya va tuproqshunoslik yo'nalishidagi bakalavrlari va magistrlari uchun mo‘ ljallangan.
-
АЛВИДО, ҚУРОЛІ
Бу китоб Парижда, Ки-Уэстда, Флоридада, Пиггота, Канзас-Сити, Миссури, Арканзас, Вайомингда ёзилди; 1929 йил кўкламида Парижда сўнгги таҳрирдан чи-қарилди. Биринчи вариантни ёзаётганимда Канзас-Ситида ўғлим Патрик туғилди, уни онасининг қорнини ёриб олдилар, мен Оук-Паркда, Иллинойсда, сўнгги вариант устида ишлаётга нимда отам ўзини отиб қўйди. Бу китобни тугатганимда ҳали ўттизга кирмагандим, у биржада бухрон рўй берган кун дунё юзини кўрди. Мен доим отам шошди, деб ўй лайман, бироқ, балки унинг сабр косеси тўлиб кетгандир. Отамни ниҳоятда севардим, шунинг учун у ҳақда бир нарса деб мулоҳаза юритиш мендан лозиммас.