-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
San’at. San’atshunoslik
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Маснавий терапия
Китоб ёрдамида беморларга шифо улашиш қанчалик самарали? Профессор Невзат Тарханнинг мазкур асарини ўқигач, бу саволга тўлақонли жавоб топасиз.
-
АРХИВ ИШИ НАЗАРИЯСИ ВА АМАЛИЁТИ
Мустакиллигимиз кулга киритилган дастлабки кунларданок аждодларимиз томонидан куп асрлар мобайнида яратиб келинган бебадо маънавий ва маданий меросни тиклаш буйича каюр ишлар амалга оширилди.
-
Методика преподавания эстрадных инструментов (на базовый основе фортепиано)
В данном учебном пособие изучается методика преподавания эстрадного фортепиано, звенья непрерывного обучения музыкального процесса.
-
IQTISODIYOT NAZARIYASI
Mamlakatimizda mustaqillik yillarida 0 ‘zbekistonning birinchi Prezidenti I.Karimovning bevosita tashabbusi va rahbarligida har tomonlama puxta o‘ylab ishlab chiqilgan taraqqiyotning “0 ‘zbek modeli”ni izchil amalga oshirish orqali iqtisodiyotimiz misli koiilm agan katta muvaffaqiyat va natijalarga erishdi. Jumladan, mustaqillik yillarida milliy xo‘jaligimiz iqtisodiy jihatdan mus- tahkamlanib, ma’muriy-buyruqbozlik tizimidan meros bo‘lib qol gan bir tomonlama xomashyo ishlab chiqarish bo‘yicha rivojlanish, paxta yakkahokimligi va inqiroz holatidan chiqarildi; iqtisodiyotning barqaror o‘sishi ta’minlandi, makroiqtisodiy va moliyaviy barqa rorlik mustahkamlandi, iqtisodiyotning turli tarmoqlari va sohalari o'rtasidagi muvozanatlik va mutanosiblik kuchaydi; bozor mexa- nizmining tarkibiy qismlari qaror topdi va uning infratuzilmalari vujudga keltirilib, rivojlantirildi. Soliq, byudjet va tashqi iqtisodiy faoliyat sohalarida, bank tizimi faoliyatida mustahkam barqarorlik, davlat qarzini nisbatan past darajada ushlab turish ta’minlanib mam- lakatimizning jahon miqyosidagi obro‘-e’tiborini yuqori darajaga ko‘tarishga erishilmoqda.
-
ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ
Данный курс содержит следующие основные разделы: понятие информационных технологий; технические средства ПК; программные
-
-
-
Ичан цалъа
Ушбу минтауанинг серсув Амударё уайирларида куп минг йиллар чобайнида книга келган маданий мерос yay.iu равишда жауон тамаддунининг знг буюк калуги саналади ва Узбекистан маънавий боилигининг ранг-баранглигини узида намоён зтади. Айни ваутда. Хоразм маданияти ва санъати уар доим халуинииг тарихий ривожланишидаги узига хослик билан шартланган алоуида турмуш тарзига згалиги билан ажралиб турган.
-
ОБЩАЯ ПСИХОЛОГИЯ (РАЗДЕЛ: ВВЕДЕНИЕ В ОБЩУЮ ПСИХОЛОГИЮ)
Цель освоения дисциплины «Общая психология» – внести порядок и связь в категории и понятия психологической науки, в связи с чем в курсе раскрываются основные методологические позиции психологии, отечественные и зарубежные психологические теории, особенности познавательных процессов, психических состояний и свойств личности. Курс «Общая психология» является составной частью базовой общепрофессиональной части ФГОС ВПО, направлен на овладение студентами основными теоретическими понятиями, знаниями психологических закономерностей, механизмов психической деятельности человека и содержания психической реальности
-
«АРХИВШУНОСЛИК» фанидан ук;ув-методик МАЖМУА
Ушбу дастурда Узбекистан да архив иши тар их и. Узбекистан Республикаси МАФ хужжатларини туркумлаш, архив хужжатлари илмий маълумотнома аппарати тизими, хужжатлар кимматини экспертиза килиш ва давлат архивларига хужжатлар кабул килиш, хужжагларни каталоглаштириш, жамгармаларни архив биносида жойлаштириш, архив хужжатларини саклаш, архив маълумотларини нашрга тайёрлаш, хужжатларни археографик жихатдан расмийлаштириш хакида маълумотлар берилади.
-
CHOL VA DENGIZ
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar. Haqiqatan ham birinchi haftaning o‘zidayoq bu qayiqda baliq desa arziguday uchta baliq tutib kelishdi. Deyarli har kuni cholning dengizdan quruq qaytayotganligini ko‘rib bola ichichidan ezilar edi. U cholning uskunalari, changak, garpun va machtaga o‘ralgan yelkanlarini tashishga yordamlashgani qirg‘oqqa kelardi. Dag‘al matodan to‘qilgan yelkan yamalaverib, ola-quroq bo‘lib ketgan, o‘rog‘liq holda yaksoni chiqqan polkning yaloviga o‘xshardi.
-
-
-
МАЪНАВИЯТ ГУЛИСТОНИ.
Миллий истиклол гоясининг халкимиз калби ва онгига етказиш барчамиз учун айникса ижодкор зиёлилар учун мухим вазифа хисобланади.
-
ИШХОНА
Шопенҳауэрга тегишли қоғозлар орасида тик чизиқлар билан иккига бўлинган варақ сақланиб қолган бўлиб, уларнинг бирига: “Франкфурт”, бошқасига эса: “Манҳайм” деб ёзиб қўйилган экан. Мазкур рукнларнинг ҳар бирида Шопенҳауэр иккала шаҳарнинг ўзига хос хислатлари ва камчиликларини эринмай бирма-бир санаб чиққан. Тасодиф измига ишониб, кутилмаган кўнгилсизликларга дуч келишни истамаган файласуфга хос эҳтиёткорлик билан қулайликлар, кўнгил очиш ва ишлаш учун нималар зарурлигини олдиндан пухта ўйлаб, чамалаб, мулоҳаза қилиб кўрган ва шундан кейингина Франкфурт-Майнга кўчиб бориб жойлашган ва у ерда умрининг охирига қадар истиқомат қилган.
-
GRAFIYADAN MASHQ VA MASALALARNI YECHISH USULLARI
Makur ilmiy - uslubiy qo’llanma maktab geografiya o’qituvchilari, oliy o’quv yurtlarining “Geografiya” bakalavriat darajasida ta’lim olayotgan talabalari , akademik listey - kasb-hunar kollej talabalari, geografiyadan bilimlar sinovi hamda olimpiadaga tayyorlanuvchi o’quvchilar va oliy o’quv yurtiga kiruvchilarga mo’ljallangan bo’lib, unda geografik hodisa va jarayonlar mazmunini aniqlashga qaratilgan masalalar, ularning yechimlari berilgan.