-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Монте Кристонинг сирли хазинаси
Бу олам ғаройиботларга тўла. Мазкур тўпламда дунё ажойиботлари, инсон аклини шоширадиган ғаройиб ходисалар, сирли хазиналар, Миср эхромлариниш сиру синоатлари, одамлар куз ўнгида содир бўлган мўъжизалар, буюк кашфиётлар тўғрисида хикоя килинади.
-
0 ‘ZBEKIST0N MADANIYATI
M adaniyat ajdodlar tafakkuri, bilim lari, ijodi va atrof-m uhitga bolgan munosabatining mahsuli bo‘lib, m inglab yillar davomida yaratilgan tajribalami o ‘ziga singdirib, takomillashib borgan. M adaniyat rivojlanishi bilan millat va uning m a’naviy qiyofasi ham shakllangan.
-
Жиноятчиликка қарши курашда халқаро ҳамкорлик
Мазкур маърузалар курси Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси Олий академик курслари тингловчиларининг жиноятчиликка қарши курашда халқаро ҳамкорлик борасидаги билим ва кўникмаларини шакллантиришга мўлжалланган. Маърузалар курсида жиноятчиликка қарши курашда халқаро ҳамкорлик фанининг предмети, методи, вазифалари, жиноятчиликка қарши кураш борасида халқаро ҳамкорликни тартибга солувчи халқаро шартномалар, жиноят ишлари бўйича ўзаро ҳуқуқий ёрдам кўрсатиш ва алоҳида турдаги жиноятларга қарши курашда халқаро ҳамкорлик масалалари таҳлил қилинади.
-
БУЮК АМИР ТЕМУР ЁҚУТИ
Ўша пайтлардаги илмий ва техник ишларим ҳозирги пайтда, барча қимматбаҳо тошлар илми - геммология саноати ривожланган мамлакатларда кенг қўлланилаётган бир қанча курилма-асбобларга асос солган. Мен ҳозирги пайтда уларга муаллифлик ҳуқуқимни пеш қила олмайман, сабаби Совет Иттифоки Патентлик бюроси бошка юртларда хам ҳимояланувчи хужжат бера олмаган. Айтилган йиллардаги меҳнатларим, чеккан заҳматларим, чидам ва сабр-тоқатларим ўз самарасини берган менга Совет Иттифоқи ихтирочиси медали топширилган тадкикотларим асосида физика- ва математика фанлари номзоди шарафини ёқлаганман.
-
Sogdian Traders A History
The concept of “the Silk Road” has given rise to an abundant historiography concerning the commercial, religious and artistic contacts between the hellenized, then Muslim, Near East and East Asia. The strength of the image has led to a wide diffusion of the theme. Even so, no historical object that might be named “the Silk Road” has ever been defined with precision. Though certainly a necessary step in historiographical thinking, this idea does not rest upon any clear historical concept, and mixes commercial, diplomatic and religious features in an approach dominated by historical geography
-
ПРОБЛЕМЫ РАННЕЙ ИСТОРИИ КОРЕИ В японской ИСТОРИОГРАФИИ
В книге впервые в советской научной литературе специально исследуются история и современные тенденции корееведения в Японии, являющейся одним из крупнейших центров изучения истории Кореи. Рассматриваются главным образом малоизученные проблемы классообразования и возникновения государственности в Корее (примерно V в. до н. э. — V в. н. э.). Читатель знакомится с работами прогрессивных ученых со временной Японии. В монографии дана также критика антиисторических концепций буржуазных авторов.
-
Миллий менталитет ва раҳбар маънавияти
Мазкур китобда давлат ва жамият бошқаруви учун муҳим аҳамиятга эга бўлган миллий менталитет ҳодисаси атрофлича илмий-амалий жиҳатлардан тадқиқ этилади
-
-
Жондан азиз жонона
Атойи ғазаллар ниҳоят даражада халқчиллиги, фикрларнинг табиий оқимию туйғуларнинг самимий ифодаси билан кўнгилга яқин. Оҳорли халқона ташбеҳлар, гўзал лутфлар, нозик қочиримларга бой, содда тил ва равон услубда ёзилган шаклан гўзал ва мазмунан теран бу ҳассос ва дилкаш ғазаллар шеърсевар халқимизга ўзига хос яна бир туҳфа бўлади, деб ўйлаймиз.
-
Sobirjon Normatov. Qadimgi Turkiston va Turkiston musulmonlari
Муҳтарам ўқувчилар, Марказий Осиёда яшаб ўтган туркий халқпар ҳаётига бағишланган ушбу рисолада снз уларнинг узоқ ўтмиш тарихи, исломдан аввалпг ва ислом фатҳидан кейинги даврлардаги ижтимоий, сиёсин, маданий ва диний ҳаёти билан мухтасар суратда танишасиз. Мухталиф эътиқод, будпараст, оташпараст, қисман масиҳийликда ҳаёт кечириб келган туркий қабнлалар аввалида исломни қабул қилишларн қийин кечса-да, самовий қонунга асосланган китобнй динни туш униб етганларидан сўнг ўзлари бу д н н н и н г даъватчисига айланиб, бу йўлда хайрли ва самаралн натижага эришдилар
-
Болалар психогигиёнаси модули бўйича
Мактабгача таълим тизимини янада такомиллаштириш, моддий-техника базасини мустахкамлаш, мактабгача таълим муассасалари тармогини кенгайтириш, малакали педагог кадрлар билан таъминлаш, болаларни мактаб таълимига тайёрлаш даражасини тубдан яхшилаш, таълим-тарбия жараёнига замонавий таълим дастурлари ва технологияларини татбик этиш, болаларни хар томонлама интеллектуал, ахлокий, эстетик ва жисмоний ривожлантириш учун шарт-шароитлар яратиш максадида “2017-2021 йилларда мактабгача таълим тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида”ги ПК-2707-сонли карори (29.12.2016 й.)
-
Методические разработки по правовому статусу военнослужащих
Пособие «Методические разработки по правовому статусу военнослужащих: пособие для преподавателей» предназначено для использования профессорско-преподавательским составом в образовательной деятельности при проведении групповых, семинарских, практических занятий, самостоятельной работы под руководством преподавателя. Пособие подготовлено в соответствии с требованиями руководящих документов.
-
Nazariy mеxanika
O`quv qo`llanmada nazariy ma'lumotlar bakalavriatura talablaridan kеlib chiqqan holda qisqacha bayon qilingan bo`lib, mеxanikaning statika bo`limidagi tеkislikda joylashgan kuchlarni qo`shish va muvozanat shartlari fazodagi kuchlar sistеmasining xususiy holi sifatida yoritilgan; kinеmatika bo`limidagi kinеmatik kattaliklar avval vеktor usulida bеrilib, so`ngra koordinata va tabiiy usulda kеltirib chiqarilgan; dinamika bo`limida esa qattiq jism va moddiy nuqta dinamikasining umumiy tеorеmalari xususiy hol sifatida bayon etilgan.
-
ЖАҲОН МАМЛАКАТЛАРИ НОМЛАРИНИНГ ТАБИИЙ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ ВА ТОПОНИМИК ТАҲЛИЛИ
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳонда халқаро алоқалар ва давлатлар ўртасидаги ўзаро муносабатларда географик номлар тобора кўпроқ иштирок этмоқда ҳамда улардан фойдаланишда географик номларнинг халқаро ва миллий стандарт тизимига зарурат ортмоқда. Инсоният тарихий тараққиётидан маълумки, аждодларимиз ҳар бир жойни ўзига хос равишда номлашга интилишган. Шунинг учун ҳам жой номлари география, тилшунослик ҳамда тарихнинг ўрганиш объектларидан бири сифатида бетакрорийлиги, индивидуаллиги, қуйма маънодалиги, шаклан қисқалиги, даврийлиги ва уларда умуминсоний анъанаю қадриятларнинг ифодаланганлиги билан ажралиб туради. Топонимларни халқаро стандартлаштириш масалаларига БМТнинг Географик номлар бўйича экспертлар гуруҳи (UNGEGN), Халқаро ономастика фанлари қўмитаси (IGOS), Халқаро стандартлаштириш ташкилоти (ISO) ва бошқалар томонидан катта аҳамият берилмоқда. Жумладан, UNGEGN географик номларнинг кўп тилли халқаро маълумотлар базасини шакллантирган бўлиб, унда 200 дан ортиқ давлат номлари, 3362 та шаҳарлар ва уларнинг таркибидаги 6000 дан ортиқ номлар жойлаштирилган1 . Ушбу халқаро маълумотлар базаси доимий тарзда такомиллаштирилиб, янгиланиб борилиши талаб этилади ва бу вазифани бажаришда жаҳон мамлакатлари доирасида топонимик тадқиқотлар олиб бориш ва географик номлар бўйича маълумотлар тўпланиши муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади
-
КОЛЕСНИЦА ДЖАГАННАТХА
Книга представляет собой цикл небольших взаимосвязанных очерков о жизни современной Ориссы, одного из штатов Индии. Она рассказывает об истории и истории культуры этого района, характеризует формы быта и нравы населения штата, традиционные установления и их эволюцию в современных условиях. Основное внимание книге уделено проблемам, связанным с изучением популярного в стране культа Джаганнатха и его роли в истории Ориссы.
-
Mintаqаviy iqtisоdiyot
Dаrslikdа mintaqaviy iqtisodiyotning nаzаriy va amaliy asoslari ochib berilgan. Shuningdеk, mintaqaviy iqtisodiyotning usullari, maqsadi, vazifalari va davlatning mintaqaviy siyosati, ishlab chiqarish kuchlarini rivojlantirish va joylashtirish, mintaqalar sanoati, transport kommunikatsiyasi, agrosanoat majmuasining hududiy jihatlari, mintaqalarning mehnat, moliyaviy, tabiiy resurslari hamda ularning ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishi va imkoniyatlari o`z aksini topgan.