-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
УЛУҒБЕК АКАДЕМИЯСИ
Ушбу рисола буюк олим ва давлат арбоби Мирзо Улуғбекнинг 600йиллик тўйига бағишланади. Унда Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти, илмий фаолияти, "Улуғбек Зижи" асари, расадхонаси, Самарқанд акаемияси ва унда фаолия юритадиган олимлар, академия ишини давом эттирган шогирдлари ва бошқалар ҳақида оммабоп таризда қисқача хикоя қилинади.
-
-
Study skills in English for higher education students in Uzbekistan
th e re su lt o f sc ie n tific c o o p e ra tio n b e tw ee n the M in istry o f H ig h e r a n d S pecial S e c o n d a r Education of the Republic of Uzbekistan and the British Council. The President of the Republic of Uzbekistan, Islam Karimov, in his speech at the 9th session of the Oli; Majlis pointed out the great importance of the study of foreign languages in the restructuring of higher an< secondary special education. This textbook is intended to make apositive contribution to the learning of English by emphasizing th< learner's independence and developing study skills. It provides a great opportunity for students to achiev< success in their language study. English is now truly an international language used by about one billion people around the world. It provide us with access to the latest developments in the fields of science, technology and culture. The Ministry of Higher and Special Secondary Education expresses its firm belief that will helj you learn English effectively and enjoyably. Any feedback from teachers and students about the textbook is warmly welcomed. Please send any com ments directly to the Ministry'.
-
-
-
-
АРАБ ТИЛИ ГРАММАТИКАСИ Т-2
Ку ЛИНГИЗДаГИ ушбу жипд 1 ЖИЛДиИШ «Мукцддима»снда айтилччшидек. у ага еригилгаы иагарий маыулараи мусчачкам пяш, мш анааги куллай билишии ургигшша мулжаллшигаддир. Ьушшг учуй ма аур жтд угаро якин булпш иагарий мав-гул арии уз ичш а олувчи 27 киснга гаке им литии ва чар бир кием учша муомалага киригилшн мши сузларииш арабча-узбекча лучили билан бошлаидди. Бу лугатлар суз зыибори оилан (узак зыибори бил ап омас) алифбо чарчибша солишан. Шуцзан суш* назарий мавзуларш мос келувчи машклар бош-ланали. Машклар магму и нукгаи нагарндаи чурли-чуман булиб. I жилллаги мавзуларнм у глаштириил а хизмат килувчи мачс-риалларлаи иборш. Ленин машкларниш асосий кисмини араб-чалал угбекчта ва угбекчалаи арабча! а чпржима кшшшга ка-paruL'iiun машклар чашкил згади.
-
STRUKTURAVIY GEOLOGIYA VA GEOLOGIK XARITALASH
Kitob geologiya yo'wjlishidagi lalabalar uchun «Struklurxviy geologiya va geologik xaritalash» kursim o'zlashlirishlarida durslik sifatida lavsiya etiladi. Darslikda cho ‘kind;, magmatik va metamorfik tog' jinslar ning struktura shakllari va o'zaro munosa‘tatlari, bnrmali va nzilmali strukluralar to'g'risida ma'lumotlar beiilgan. Geologik xarilalnskda tashkiliy, data va kameral ishlar bosqicl larining mazmuni va geologik xaritalash xususiyatlari yoritilgan. . imaliy mashg'ulotlar uchun vazifalar berilgan va ulami bajarish usullari ко 'rsatilgan. O’zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi Muvofiqlashtirish kengashi tomonidan universitetlarning get logiva yo'nalishidagi bakalavriat talabaluri uchun darslik sifatida lavsiya etilgun.
-
-
-
-
АРАБ ТИЛИ ГРАММАТИКАСИ Т-1
К^улланма араб тили грамматика с и назарий масалаларини узбек тилида изчил равишда изолловчи илк китобдир- Муаллифлар унда араб тилидаги грамматик додисаларни узбек тилига диёслаган хрлда изокдаб, уни уэлаштириш жараёнияи осонлаштирганлар. К^лланма араб тилини мукам мал урганншни истаган мухлислар - университет ва институтлар талабалари, мактаб, Мадраса укувчиларн, шунингдек, курс тннгловчиларига м улжаллан ган,
-
-
НОВЕЙШАЯ ИСТОРИЯ СТРАН ЛАТИНСКОЙ АМЕРИКИ
Проблемы новейшей истории стран Латинской Америки занимают иидное' место в отечественной исторической науке. Начиная с 50-60-х годов было. опубликовано много работ по тем или иным попросам истории региона и отдельных латиноамериканских стран в новейшее время1. Здесь прежде всего следует отметить коллективные исследования Отдела (ныне Центра) истории стран Латинской Америки Института всеобщей истории РАН. Среди них — цикл очерков по истории Мексики, Аргентины, Бразилии, Чили, изданных в 1960—1967 гг., Кубы (1978), обобщающие труды по истории развития капитализма и политической системы общества в Латинской Америке, по внешнеполитическим аспектам развития региона в новейшее время, а также исторические разделы и статьи двухтомной энциклопедии «Латинская Америка» (1979—1982). Большой материал по современной истории региона дает журнал «Латинская Америка», издаваемый с 1969 г.