-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
-
-
Педагогика тарихидан хрестоматия
Педагогика тарихи фани булажак муаллимларга таълим-тарбия санъатининг тарихий жабхаларда тутган урни ва тараккиётининг ривожланиш конуниятлари, педагогик гоялар хакида маълумот беради,
-
ҒАРОЙИБ УС-СИҒАР
Такаллум аҳли хирманининг хўша чини ва сўз, дурри самини махзанининг амини ва назм гулистонининг андалиби нағма саройи, я'ни Алишер алмутахаллас бин-Навоий... мундок арз килурким, сўз дурредурким, анинг дар'ёси кўнгулдур ва кўнгул мазҳаредурким, жомии маонийи жузв ва кулдур. Андокки, дар'ёдин гавҳар ғаввос воситаси била жилва намойиш қилур ва анинг киймати жавхариға кўра зоҳир бўлур. Кўнгулдин доғи сўз дурри нутқ шарафиға соҳиби ихтисос василаси била гузориш ва оройиш кўргузур ва анинг киймати ҳам мартабаси нисбатиға бока интишор ва иштиҳор топар. Гавҳар қийматига нечукки, маротиб усру кўпдур, ҳаттоки, бир дирамдин юз тумангача деса бўлур.
-
ФРАЗЕОЛОГИК УСЛУБИЯТ АСОСЛАРН
Кўяланмада фразеологик услубият. ункнғ мохияти, асосий тушу^зчалари, фраземаларЕжнг услуоий тавсифи, уларнинг узуал ва окказионал услубий функциклари ёритилади хаада фразеологик норма, фразема цўллаш ва вутқ маданияти, ибора ва имло, ибора ва пунктуация каби масалалар қақида наълумот бериладв. Мазкур асар олий ўқув юртларининг филология фгкультетлари таЛабалари, аспирантлари хдмда фразеологик услу'бият муаммолари билан вдзикувчи кенг китобхоклар оммаскга мулжалланган.
-
Turk tili nazariy grammatikasi
Ushbu o'quv qo'llanma oliy o'quv yurtlari “Filologiya va tillarni o'qitish (turk tili)” ta’lim vo'nalishi bo‘yicha tahsii olayotgan talabalarga mo`ljallangan bo`lib, turk tilida morfologik va sintaktik sathiga oid nazariy ma’lumotlarni qamrab olgan. Qo'llamnadagi ma'lumotlar "Lingvistika (turk tili)” magistratura mutaxassisligi bo‘yicha tahsii olayotgan talabalar, shu yo'nalishda ish olib boravotgan mustaqil tadqiqotchilar uchun nazariy ko`mak beradi.
-
-
Учебник французского языка
В учебнике анализирую тся современные синтаксические теории в приложении к французскому языку, рассматриваются спорные и сложные вопросы французского синтаксиса, освещ аю тся проблемы синтаксической связи слов, членов предлож ения, словосочетания, простого и сложного предлож ений, сверхфразового единства и текста. П редлож ение рассматривается в его различных аспектах; структурном , коммуник ативном, семантическом. У деляется внимание соотношению семантической структуры словосочетания и предлож ения с их грамматической структурой, взаимодействию лексики и грамматики в организации предлож ения, сверхфразового единства и текста. излагаются основы функционального и семантического синтаксиса французского языка.
-
FORS TILI III-kitob
Ushbu darslik akademik litseylarning sharq tillari ta’lim yo‘nalishi bo‘yicha tahsil olayotgan o‘quvchilarning III bosqichi uchun mo‘ljallangan. Bu darslik I va II yil ta’limining uzviy davomi bo‘lib, fors tilidagi matnlarni o‘qish, so‘z va iboralarni yod olish, fors tili grammatikasi bo‘yicha nazariy bilimlarni chuqurlashtirish va og‘zaki nutq malakalarini hosil qilish va fors tilida 500-600 so‘z va iborani faol o‘zlashtirishni nazarda tutadi
-
Қизилўнгач интрамурал нерв аппаратининг морфлогияси ва эскпериментал жигар циррози ҳамда пестицид таъсиридаги реактив ўзгаришлари
Қизилўнгач интрамурал нерв аппаратининг морфлогияси ва эскпериментал жигар циррози ҳамда пестицид таъсиридаги реактив ўзгаришлари
-
-
ФОЛЬКЛОР ВА ЭТНОГРАФИЯ
Ўзбек халқининг бой ва ранг-баранг фольклор меросига эгалиги унинг этник таркиди серқатламлиги ва тарихий тараққиёт йўлини асосан Марказий Осиёдаги икки дарё оралиғида кечганлиги билан ҳам чамбарчас боғлиқ. Чунки, Амударё ва Сирдарё оралиғидаги ҳудуд қадим-қадимдан халқларнинг буюк кўчишлари ҳамда турли сиёсий, маданий, иқтисодий муносабатлардаги юксалиш ва тушишларда бир чорраҳа вазифасини ўтаган. Бу борада биргина Буюк ипак йўлининг ушбу ҳудудни деярли тўлик кесиб ўтганлигини эслашнинг ўзи кифоя. Ўз навбатида, қайси ердан савдо йўллари ўтса, ўша жойда иқтисодий-сиёсий ва маданий юксалиш жараёнлари кечганлиги табиийдир
-
Turar-joy tumani loyihasi
Mazkur o`quv-uslubiy majmuada turar-joy tumani va kichik tumanning arxitekturaviy-rejaviy strukturasini shakllantirish asoslari bo`yicha nazariy bilimlar berilgan. Shu bilan birga ularni ko`kalamzorlashtirish va obodonlashtirish, yashash muhitini shakllantirishning kompozitsion usullari ko`rib chiqiladi.
-
Методика физического воспитания школьников
Комплексная программа объединяет сложившиеся формы физической культуры в единый, гигиенически обоснованный двигательный режим, который способствует гармоническому развитию личности, достижению физического совершенства и готовности выпускников школы к высокопроизводительному труду и защите Родины.
-
МУҲОКАМАТУЛ ЛУҒАТАЙН
Такаллум аҳли хирманининг хўша чини ва сўз, дурри самини махзанининг амини ва назм гулистонининг андалиби нағма саройи, я'ни Алишер алмутахаллас бин-Навоий... мундок арз килурким, сўз дурредурким, анинг дар'ёси кўнгулдур ва кўнгул мазҳаредурким, жомии маонийи жузв ва кулдур. Андокки, дар'ёдин гавҳар ғаввос воситаси била жилва намойиш қилур ва анинг киймати жавхариға кўра зоҳир бўлур. Кўнгулдин доғи сўз дурри нутқ шарафиға соҳиби ихтисос василаси била гузориш ва оройиш кўргузур ва анинг киймати ҳам мартабаси нисбатиға бока интишор ва иштиҳор топар. Гавҳар қийматига нечукки, маротиб усру кўпдур, ҳаттоки, бир дирамдин юз тумангача деса бўлур.
-
Витилиго касаллигини замонавий даволаш тартибини такомиллаштириш
Витилиго тери касалликлари орасида кенг тарқалган ва терининг оқариши билан кечувчи сурункали тери касалликлари сирасига киради. Витилиго энг қадимий касалликлардан ҳисоблансада, ҳозирги кунга кадар унинг этиологик омиллари етарли даражада аниқланмаган ва ҳанузгача ўрганиб келинмокда.
-
ФЕЪЛ ТАРИХИДАН
Ушбу ишнинг текширнш объекти ўрхун-енисей обидалари, қадимги уйғур тилига оид текстлар ва XI аср ёдгорликлари — «Қутадғу билиг», «Дезону луғотит турк» асарлари бўлиб, бу манбаларни қулайлик учун шартли равишда «Қадимги ёдгорликлар» деб атадик. Иш тасвирий характерда бўлиб, унда кўрсатилган кадимги ёдгорликлар тилида учрайдиган майл ва замон формаларининг маънолари ва уларнинг қўлланишидаги ўзига хос хусусилтлари очиб берилди. Шунингдек, майл ва замон фсрмаларини ясовчи аффиксларнинг фонетик кўринишларига алоҳида тўхталди.