-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
ЭКОНОМИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ
Читателю, прежде всего студенту, предлагается что-то среднее между словарем и экономической энциклопедией. Банковское дело и внешняя торговля, бюджет и финансы, денежное обращение и бухгалтерский учет — все это наряду с другими темами, предусмотренными курсами экономических и общественно-гуманитарных дисциплин, определяет содержание в словаре 1200 статей. Для абитуриентов, студентов, аспирантов и преподавателей вузов, экономистов, предпринимателей.
-
МОЙ ВЫБОР – АТОМНАЯ НАУКА И ТЕХНИКА
Пособие написано доступным научным языком, содержит большой объем специальной информации о проблемах ядерной энергетики, насыщено иллюстрациями. Есть приложение с перечнем сайтов, где можно найти дополнительную информацию по темам. Для учителя пособие может стать хорошей информационной под- держкой при проведении элективного курса. В ближайшее время планируется дополнить пособие методическими рекомендациями для учащихся, которые помогут им воспринимать и, на основе полученных данных, оценивать информацию; использовать новые информационные технологии для поиска, обработки и пре
-
Polimerlar kimyosi (kimyo ixtisosligi bo‘yicha bakalavriat talabalari uchun o ’quv qo‘llanma.
O‘quv qo‘llanmada polimerlarning tuzilishi va ularni sintez qilish usullari, polimer eritmalari va ularning kimyoviy, fizik-mexanik xossalari va strukturalari bo'yicha nazariy asoslar hamda laboratoriya ishlari va ularni bajarish usullari keltirilgan.
-
АТЛАС КАРТОГРАФИЯСИ
У шоу укув кулланма Учбекистон Республикаси олий таълим муассасаларинши 5A311502 — «Геолечия ва картография» (фан) магистратура мугахассисли! и буйича гаь.шм o.iaeri an 1 алабалар-га мулжалланган булиб, унла географик атласларниш таърифн, тасиифи. хусусиятлари. аглаеларнн яратиш 1арихи. уларни лойи-халаш ва тучиш хамда атлас каргалари учун ганланадиган гео-график аеоелар хусусиятн ха кила маълумотлар берилган. Шу-нингдек, кулланмада фанни ишчи дасгурида курсатилган 10 та амалий машгулотни бажариш буйича услубий курсатмалар хам баСн этилган.
-
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ТУПЛАМИ
Узбекистан Республикаси к,онун х,ужжатлари туплами беш булим-дан иборат: биринчи булимда Узбекистан Республикаси к,онунлари ва Узбекистан Республикаси Олий Мажлиси палаталарининг к,арорлари эълон к,илинади; иккинчи булимда Узбекистан Республикаси Президентининг фар мон, к,арар ва фармойишлари эълон к,илинади учинчи булимда Вазирлар Мах,камасининг к,арор ва фармойишлари эълон к,илинади; туртинчи булимда Узбекистан Республикаси Конституциявий су-дининг к,арорлари эълон к,илинади; бешинчи булимда вазирликлар, давлат к,умиталари ва идорала-рининг Узбекистан Республикаси Адлия вазирлигида давлат руйха-тидан утказилган норматив-х,ук,ук,ий х,ужжатлари эълон к,илинади.
-
C++HUM PlMMiltAADLILlSIl BO’YICHA Ш&ШИАН ТОТШП
C++ tilining asosoiy yutuqlaridan biri programmalsh masalalarini ycchishning zamonaviy usullarini qoMlab-quvvatlashidir. Shu sababli C++ tilidan samarali foydalanishga o'rganish uchun tilning sintaksisi va seman-tikasini bilishning o‘zi yetarli emas. Yanada chuqurroq o'zlashtirish uchun ycchish usullari o'zaro kcsishadigan turli-tuman masalalar qaralishi kerak bo'ladi. Bunday masatalami yechish - lil vositalarini ishlatishni va ular nima uchun zarur ekanlicini anclash imkonini beradi.
-
-
халк; ТИББИЁТИ
Ёш шифокорларни гайёрлаш сифатини ошириш Республикамиз-даги тиббиёт олий у^ув юртларининг асосий вазифасидир, бу вази-фа эса фа^атпша замонавий yiy/в адабиёглари билангина амалга оша-ди. Бирок кафедра ташкил топган 1996 йилдан то хознргача тиббиёт институтлари талабалари учун халц табобати буйича дарслик йу^. Шу сабабли ушбу дарсликни яратишга зарурат тупшди. Дарслик «Халь; табобати» дастури талабларига мувофш^ ва у^итишнинг замонавий технологияларини эътиборга олган з^олда тайёрланди.
-
массовая коммуникация теория и практика
по сравнению с межличностной и гурппоиой коммуникацией, массовая коммуникация......
-
Ўсимликшуносликдан практикум
Ушбу қўлланмада ғалла экинларининг умумий хусусиятлари, ғаллаларни донига қараб аниқлаш ва бошқа мавзулар берилган.
-
ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ИОНИЗИРУЮЩЕГО ИЗЛУЧЕНИЯ С ВЕЩЕСТВОМ
Учебное пособие соответствует курсу «Взаимодействие ионизирующего излучения с веществом» для специальности «Радиоэкология» МГЭУ им. А.Д. Сахарова. Книга может быть полезна студентам физических специальностей вузов; студентам, специализирующимся по использованию ионизирующих излучений в медицине; студентам-радиобиологам и ра- диологам, а также преподавателям настоящего курса и специалистам. Она может служить дополнительной литературой для курса защиты от ионизирующих излучений.
-
MAKROIQTISODIY TAHLIL VA PROGNOZLASH
Darslikda makroiqtisodiy tahlil va prognozlashda foydalaniladigan asosiy iqtisodiy tushunchalar va kategoriyalarni mohiyati, ular orasidan o‘ zaro bog'liqliklar, mavjud ijtimoiy-iqtisodiy holatlami tahlil qilish va prognozlash usullari va ulami hisoblash uslubiyati yoritilgan.
-
O‘SIMLIKLARNI MINERAL OZIQLANISHINING FIZIOLOGIK ASOSLARI
Ushbu darslikda fanning maqsadi, vazifalari, fundamental va amaliy fanlar o‘rtasidadagi o‘zaro bog‘liqligi; ilmiy tatqiqot uslublari; o‘simliklar mineral oziqlanishi haqidagi ta’limotning rivojlanish tarixi, o‘simliklarning ildiz tizimi, tiplari, tuzilishi va funksiyalari; o‘simliklarning kimyoviy tarkibi; o‘simliklarni oziqlanishi; tuproqlarning o‘simliklarni oziqlanishi va o‘g‘it qo‘llash bilan bog‘liq xossalari; o‘simliklar hayotida o‘g‘itlarning ahamiyati, ularning turlari, qo‘llash me’yorlari, muddatlari va usullari; mineral oziqlanishning urug‘ va mahsulot sifatiga ta’siri; mineral o‘g‘itlardan foydalanishning ekologik muammolari bo‘yicha ma’lumotlar keltirlgan. Shuningdek, talabalar bilimlarini mustahkamlash uchun mustaqil ish topshirqlari, nazorat savollari, testlar, mustaqil ta’lim savollari, glossariy, adabiyotlar va internet saytlari bo’uicha tavsiyalar berilgan.
-
-
ДИФФЕРЕНЦИАЛ ГЕОМЕТРИЯ
Бу дарслик университетларнинг математика, механика математика ва информатика йўналишлари учун мўлжалланган бўлиб, амалдаги янги бакалаврлар дастури асосида ёзилган. Дарслик тўртта кисмдан иборат бўлиб, унда умумий топология элементлари, чизиклар ва сиртлар назарияси, тензор анализ элементлари ёритилган. Дарсликдан магистр, аспирантлар ва олий ўкув юртлари ўкитувчилари ҳам фойдаланишлари назарда тутилган.