-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ijtimoiy fanlarning kompleks muammolari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
STATISTlKA UMUMIY NAZARIYASI
Darshk barcha iqlIsodlY ohy o'quv yurtlan va fakultetlari talabalari va rnagistrlari uchun rno'ljallangan. Undan amaliyotda faoliyat olib boruvchilar ham foydalanishlari rnumk:in.
-
-
АМИР ТЕМУР ТУЗУКЛАРИ - ДАВЛАТ БОШКАРУВИ АСОСИ
Мажур укув кулланма 5А120303 - «Днвлат бошхаруви ва махаллий уз-у-зини бошцарув» магметрлик мугахасснслик йуналиши укув режасида белгнлаяган так лов фани буйича гайёрланган Укув адабибти булнб. унда «Темур гузукларК)(Нииг мазмун-мохдяти. давдат боцщарувида тутган Урни. асардаги бошка асосий масапялар тахдил тгилган.
-
Олтин ЖИЛДЛИК
ХХ аср ўзбек маданиятининг улуғ намояндаларидан бири Абдулла Қодирийнинг адабий мероси адабиётнинг қатор тур ва жанрларида яратилган асарлардан иборат, Афсуски, бугунги китобхон ёзувчининг икки машҳур асари «Утган кунлар» «Меҳробдан чаён» романларинигина яхши билади. Ҳолбуки, Аб-дулла Қодирий бу асарлардан ташқари талайгина ҳикоя ва очерк лар, ҳажвиялар, адабий ва публицистик мақолалар муаллифи ҳамдир. Абдулла Қодирий асарларининг ушбу нашрида ёзувчи қала-мига мансуб барча бадизлар китобхонга биринчи марта тўла ҳолда тақдим этилади
-
-
АМИР ТЕМУР ХАКИДА СУЗ
Ушбу мажчуалан Узбекистан Рсснублнкаси Президента И. А. Каримовниш буюк соу|б|уирон А.чир Тс чур пшаллулнннш 660 йи.ътаги муиоса-6aiH билам бу.таб утган анжуман ва гантшалардэ сфзлапн нуткдарн Урин олган.
-
MATEMATIK ANALIZDAN MISOL VA MASALALAR
Ushbu qo'llanma matematik analizning aniqmas integrallar, aniq integrallar va ulaming tadbiqlari hamda ko'p o'zgaruvchili funksiyalar mavzulari bo'yicha talabalarda misol va masalalami mustaqil yechish ko'nikmasini hosil qilishga mo'ljallangan.
-
Дон Кихот
Бу ўша вақтларда барча берилиб ўқиётган рицарь романларига ҳажвий тарзда тақлид қилиб ёзилган ўткир ва қизиқ асар сифатида дунёга келди
-
СТАТИСТИКАНИНГ УМУМИЙ НАЗАРИЯСИ
Бозор нцтисодиётига Утнш жараёни Укитиш ишларнни такоыиллаштириш-ни тацозо этадн. Мазкур дарслнк айнан шу мацсадни кузлаб тайёрланган. Дарслик анъанавий ёзиш услубларидан тубдаи фар* цилади. Хар бир боб режзнн тузиш, сунгра умуний тушунча ва таърифларнн ёрнтишдан бошланиб, нустацил ишлаш учун савол ва топшири^ларни цайд этиш бнлан тугайди. Бундан ташцарн дарслнкда илк маротаба статистика фанинн Урганишнинг фзол усуллари ёритилади. Дарслик ицтисодчи ыутахаесислар тайёрлайдиган олий Уцув юртлари ва факультетлар учун ыулжалланган.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЙ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ВА ИҚТИСОДИЁТНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА ИҚТИСОДИЙ ИСЛОҲОТЛАРНИ ЧУҚУРЛАШТИРИШ ВА ИҚТИСОДИЁТНИ ЭРКИНЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
-
Хрестоматия по инженерной психологии /
Курс инженерной психологии преподается во многих университетах и технических вузах страны. По этому предмету издан целый ряд учебных пособий, в том числе: "Основы инженерной психологии" (подред. Б.Ф. Ло-. мова, М., Высшая школа, 1986); "Лабораторный практикум по основам инженерной психологии’’ (под ред. S.A. Душкова. М., Высшая школа, 1983); Б.А. Смирнов. ’'Инженерная психология (практические занятия} ” (Киевг Выща школа, 1979) и др.
-
ТАНДАНГАН АСАРДАР
Ул\г узбек шоири ва мутафаккири Алишер На-воий XV асрда яшаб ижод этдн ва занонасининг энг прогрессив идеяларини куйлади. Навоий наза-рнла мамлакат тара^иёти учун курашишдан кура, хал^ манфаатлари учун хизмат килишдан кура ша-рафлиро^ нш ну к; эди. У бутун онглн ^аётини, узо^
-
-
ЎЗБЕКИСТОНДА КОМПЛЕКС ХАРИТАГА ОЛИШ: УНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ҲОЛАТИ, ИСТИҚБОЛЛАРИ, МУАММОЛАРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА КОМПЛЕКС ХАРИТАГА ОЛИШ: УНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ҲОЛАТИ, ИСТИҚБОЛЛАРИ, МУАММОЛАРИ
-
ШАРК, МУМТОЗ ПОЭТИКАСИ манбалари
Маълумки, шарқ мумтоз поэтикаси кенг қамровли тушунча, у араб, форс ва турк тилидаги манбалар билан чекланмай х,инд, хитой, япон, корейс каби унлаб халқлар адабий-назарий тафаккури тажрибаларини х,ам ичига олади.