-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
-
-
-
-
Pinokkioning boshidan kechirganlari. Buratino va uning sarguzashtlari
Yog‘och bolalar... Dunyoda shunaqa bolalar ham bormikan, deya hayratga tushayotgandirsiz. Bor va bir kuni ularga duch kelib qolsangiz aslo ajablanmang. Bunday bolalar uchraydi - agar ularning ismi Pinokkio va Buratino bolsa... Topiladi agar ularning otalari oqko‘ngil Jepetto va Karlo bolsa... Ular aslo yer yuzidan y o ‘qolib ketishmaydi - agar ikkisini ham zangori sochli qizlar Pari-yu Malvina qollasa...
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ГЕОГРАФИЯ ФАНИНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
Мазкур тўпламда ҳозирги замон географик тадқиқотлари доирасидаги мавжуд муаммоларга бағишланган мақола ва тезислар ўрин олган. Шунингдек, география фани ва қадриятлар, табиий география ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш муаммолари, иқтисодий - ижтимоий география, геосиѐсат ва демографиянинг долзарб муаммолари, гидрология, гидрометеорология, геодезия ва картография, география таълими методикаси, топонимика, тарихий география ва ўлкашунослик масалалари қамраб олинган.
-
ЎЗБЕКИСТОН ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯСИ
Ўзбекистон табиий географияси курсидан тайѐрланган ушбу дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, унда Ўзбекистоннинг табиий шароити ва ресурслари, улардан оқилона фойдаланиш йўллари тўғрисида, Ўзбекистон табиатидаги ички тафовутлар ҳақида маълумотлар баѐн этилган. қўлингиздаги биринчи бўлим асосини республика табиати компонентлари хусусиятларининг тавсифи ташкил этади. дарсликнинг иккинчи қисмида Ўзбекистонда ланшафтларнинг кенглик зоналари ва баландлик минтақалари, Ўзбекистонни табиий географик районлаштириш, мавжуд округлар ҳақида, улар табиати ва табиий ресурсларидан фойдаланиш тўғрисида маълумотлар берилади.
-
Jurnalistika asoslari
O`quv qo`llanmada jurnalistikaning paydo bo`lishi, rivojlanishi, hozirgi zamon sharoitida uning tutgan o`rni, janrlari, erkinlashishi, ommaviy axborot vositalarning tarkibi, ularning faoliyati va samaradorligi o`rganiladi. Kitob jurnalistika fakulteti talabalari va shu sohaga qiziquvchilarga mo`ljallangan. Ushbu o`quv qo`llanmadan mukammal darslik yaratilgunugacha foydalanish mumkin. Bu dastlabki qadam bo`lgani bois, kamchiliklardan holi emas, albatta.
-
УЗБЕКИСТОН ССР ТАБИИЙ ГЕОГРАФИЯСИ
Бу кулланма республикамиздагп педагогика институтлари география ва табниёт-география факультетлари студентлари учун укув кулланмаси сифатида ёзплган булнб, биринчи нашрн 1965 йилда чоп этилган эдн. Ана шу ва^тдан бери ^озиргач'а Узбекнстон С С Р .территорпясида купгина географик тадкнкотлар утказилдн ва реепубликамиз табиатпга ва табиий географпк компонентларнга оид янги маълумотлар тупланди. Шунинг учун «Узбекнстон ССР табиий географиясп» укув кулланмаснкпнг нккпнчи нашридагп .^амма бобларпга кушпмчалар? узгартншлар кпрптплдк ва янги маълумот.?ар 4илан| бойитнлдп
-
Русская диалектология
Учебное пособие посвящено изучению наиболее сложных вопросов русской диалектологии, ее теории и практики. Основная задача пособия-знакомство студентов с конкретным языковым материалом : современными русскими наречиями и говорами, а также выработка навыков определения говоров по их фонетическим, морфологическим, синтаксическим и лексическим особенностям.
-
ЎЗБЕКИСТОН ИҚТИСОДИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ГЕОГРАФИЯСИ
Китобда Ўзбекистон Республикаси табиий шароити, аҳолиси ва меҳнат ресурслари, миллий иқтисодиётнинг тармоқлари географик нуқтаи назардан ёритилган. Унда мамлакатимизнинг ягоналигини таъминловчи Қорақалпоғитон Республикаси ва вилоятлари, пойтахт – Тошкент шаҳри иқтисодий географик тавсифи асосий иқтисодий районлар доирасида келтирилган. Дарслик республика олий ўқув юртлари “География” йўналиши талабаларига мўлжалланган. Шунингдек, ундан магистрант, катта илмий ходим-изланувчи, мамлакатимиз миллий ва минтақавий иқтисодиёти билан қизиқувчи илмий ходимлар ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Деловой русский язык
В учебном пособии обобщаются, систематизируются и совершенствуются знания по орфографии, лексике, грамматике, стилистике русского языка.
-
Kadrlar xizmatida ish yuritish
Ushbu o'quv qo'llanma “Kadrlar menejmenti” - 5231700 ta'lim yo ‘nalishi talabalari uchun mo'ljallangan.
-
ЎЗБЕКИСТОН ГЕОГРАФИЯ ЖАМИЯТИ А Х Б О Р О Т И 49 – жилд
“Ўзбекистон География жамияти ахбороти” илмий журналининг 49- жилдида табиий география, геоэкология ва табиатдан фойдаланиш, иқтисодий ва ижтимоий география, топонимика ва география ўқитиш методикаси, қуруқлик гидрологияси, метеорология ва иқлимшунослик ҳамда геодезия ва картографияга тааллуқли мақолалар, таниқли географларнинг юбилей ва хотираларига оид лавҳалар жой олган.
-
Toksikologik kimyo
Mazkur darslik farmatsevtika va tibbiyot instilutlarining farmatsevtika fakultetlarida tahsil olayotgan talabalarning toksikologik kimyo fanidan nazariy bilimlarni va laboratoriya mashg‘ulotlari uchuii /arm ma’lumotlarni olishi uchun yozilgan va u 0 ‘zbekiston Respublikasi Sog'liqni saqlash vazirligi tasdiqlagan o‘quv rejasiga va ayni fan dasturiga to*Iiq javob beradi. Unda zaharli moddalami kimyo-toksikologik tahlil bosqiehlaii: turli obyektlar tarkibidan ajratish, tozalash, ularning sifatini va ayrim hollarda miqdorini aniqlashning asosiy usullari ko'rsatilgan. Shuningdek, toksikologik kimyo laboratoriyalarida ishlatiladigan kimyoviy moddalar (rcaktivlar) tozaligini tekshirish hamda ularni tayyorlash usullari to‘g‘risida ham kcrakli ma’lumotlar bcrilgan.
-
ЎЗАН ЖАРАЁНЛАРИ ВА ЎЗАН ОҚИМИ ДИНАМИКАСИ
Ушбу қўлланмада 5А440600-Гидрометеорология йўналиши ўқув режасидан ўрин олган «Ўзан жараѐнлари ва ўзан оқими динамикаси» курси дастури асосида ѐзилган бўлиб, унда қисқача назарий маълумотлар келтирилган ва асосий мавзулар бўйича амалий машғулотлар намуна вариантларда бажарилган. Қўлланмадан Гидрометеорология йўналиши бакалаврлари билан бир қаторда шу йўналиш базасида ташкил этилган магистратура босқичи талабалари, ѐш мутахассислар, аспирантлар, тадқиқотчилар ҳам фойдаланишлари мумкин
-
Inson huquqlari
Ushbu fan davlat va huquqni vujudga kelishi hamda rivojlanishi jarayonida inson huquqlarining umumiy qonuniyatlarini inson huquqlari masalasi, hamda ularning inson huquqlarini himoya etishdagi o`rni kabi tushuncha va kategoriyalarini ilmiy bilish uchun asos bo`lib xizmat qiladi.
-
УЗБЕКИСТОН ТУПРОҚЛAPИ
<<Узбекистон тупро~арю) ~yв ~улланмасида фанга доир асосий тушуича ва маълумотлар атрофлича тiЦЛИЛ ~илинган. "'Y~YE ~улланма муаллифларнинг, шунингдек, Республикамизда фаОЛИЯ1 куРсатаётган тупро~шунос - агрокимёгар олимларнинг илмий изланишларининг натижаларини уз ичига олган булиб, унда Республикамиз тупро~арининг келиб чи~иши, тар~алиши, эрозияси ва мелиорацияси масалалари батафсил ёритилган Муаллифлар тупро~ типларидан ~ишло~ хужаЛИГИДё фойдаланишнинг ~озирги кундаги ~олати ва исти~боллариг(! ало~ида тухталганлар.
-
Буюк Беруний
Абу Райҳон беруний- минг йилда бир учрайдиган шахс, шоир Абу Райҳон Беруний, Абу Али Ибн сино ва уларнинг устозлари образларини жуда ишонарли тасвирлаган, айниқса Маҳмуд Ғазнавий ва Беруний ўртасидаги зиддиятли манзаралар.