-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Turizm va mehmondo‘stlik sohasida marketing va raqamli kommunikatsiyalar
Ushbu o'quv qo‘llanma texnikumlarda Turizm yo‘nalishida ta’lim oladigan talabalar uchun mo‘ljallangan. O‘quv qo‘llanma ma’ruza rejasi, ma’ruza bayoni, takrorlash uchun savollar, tayanch iboralar va test savollari to'plamini o‘z ichiga oladi. Iqtisodiyotni barqarorlashtirish sharoitida “iqtisodiy tahlil va audit”ning asosiy tushunchalari, maqsadlari va vazifalari, iqtisodiy tahlil jarayonlarni boshqarishni metrologik asoslari, audit usullari va vazifalari yoritilgan.
-
История учений менеджмента
Книга посвящена истории эволюции управленческих идей со времен древних цивилизаций в школы и теории менеджмента, ставшего сегодня одним из решающих факторов экономического развития стран с рыночной экономикой. Книга отличается от известных работ подобного рода. Ее первая особенность в том, что наряду с зарубежным автор впервые рассматривает отечественный управленческий опыт с учетом исторического развития Украины со времен Киевской Руси. Вторая основная особенность книги — в одновременной направленности как на научное исследование новых проблем сферы управления, так и их изложения с учебными целями. Рассчитана на научных работников, специалистов в области управления, преподавателей, аспирантов и студентов ВУЗов, специализирующихся в области менеджмента.
-
-
O‘tloqi tuproqlarda takroriy ekin sifatida yetishtirilayotgan makkajo‘xorini chiqindi suvlar bilan sug‘orish texnologiyasi
Ushbu bitiruv malakaviy ishi so‘ngi vaqtlarda respublikada ekinlarni sug‘orishga tatbiq etilayotgan tejamli texnologiyalarni organishga bag‘ishlangan bo‘lib, «Ekinlarini sug‘orish va sug‘orish tizimlaridan foydalanish» kursini loyihalashtirishda o‘qitishning ilg‘or va zamonaviy usullaridan foydalanish, yangi informatsion-pedagogik texnologiyalarni tatbiq etish masalalariga alohida e’tibor qaratilgan bo‘lib, fanni o‘qitish jarayonida darslik, o‘quv va uslubiy qo‘llanmalar, ma’ruza matnlari, tarqatma materiallar, elektron materiallar, stendlar, sug‘orish mashinalari va agregatlarining namunalari, sug‘orish tarmoqlarining maketlaridan, ma’ruza va amaliy tajriba mashg‘ulotlarida tegishli pedagogik texnologiyalar (interfaol, aqliy hujum, glossariy), kompyuter va axborot texnologiyalaridan keng foydalanishning ahamiyati yoritilgan.
-
История русской литературы XI-XVII вв
В данном учебном пособии представлены материалы, необходимые для изучение курса " История русской литературы XI-XVII вв." студентами первого курса бакалавриата по направлению образования 5120100 - Филология и обучение языкам (русский язык). Цель пособия- оказать помощ преподавателям и студенам при подготовке к занятиям по курсу.
-
Қизил салтанат исканжасида. Қатағон. (Хужжатлардаги тарих) Уч жилдлик. Учинчи жилд.
Мажмуанинг 3-китоби «Қатағон»да мустабид тузумнинг зулми кучайиб, энг юқори нуқтага кўтарилган XX асрнинг 30-йиллари қаламга олинади. 1929 йилдан амал қила бошлаган Бош тозалов 1930 йилдан эьтиборан оммавий қатағонга айланади. Бунгача озодлик кучларини, ватанпарварларни, қишлоқ одамларини қирган, қамаган, сургун қилган зулм салтанати 1937-1938 йилларда юртимизнинг таниқли сиймоларини, зиёлиларни қатағон қилишга киришади. Биринчи манбалар асосида юзлаб, минглаб ватандошларимизнинг фожеий қисмати тарихий далиллар асосида ёритилади. Китобхон Совет хокимиятининг миллий ўлкалар халқларини муттасил ва шафқатсиз равишда истибдодга чулғаганлигини, оммавий қирғинларга зўр берганлигини отилган, қамалган, сургун қилинган, уй-жойи, мол-мулки тортиб олинган юртдошларимиз мисолида ўқиб-билиб, ишонч ҳосил қиладилар. Совет давлати ўтказган қатағонлар, жабр-ситамлар, беҳисоб оқизилган бегуноҳ қонлар унутилмайди. Инсоният ва миллат вахшиёна ёвузликни кечирмайди. Шу жиҳатдан, бу асарнинг тарихий-илмий, маърифий-маънавий қиммати беқиёсдир.
-
Ўсимликлар систематикасидан амалий машғулотлар
Мазкур қўлланма талабларнинг лаборатория машғулотлари давомида ишни мустақил бажаришга, фикрлашга, хулосалар чиқаришга ва билимларни тиклашга қаратилган. Ўқитувчи талабаларга, айниқса, ёпиқ уруғли ёки гулли ўсимликлар турларини аниқлашда маҳаллий материалларни тўғри танлаши ва аниқлагичлардан фойдаланиш йўлларини ўргатиши лозим.
-
Культура гостинично-туристского сервиса
Данное учебное пособие поможет в изучении культуры гостинично-туристского сервиса, сведения о ней представлены в структурированном виде в соответствии со следующими аспектами: психологическим, этическим, эстетическим, корпоративным, организационным, экономическим. Рассмотрены основные тенденции развития гостинично туристского сервиса. Приведена концепция гостинично туристского комплекса в рыночной экономике.
-
ҚОРАМОЛЧИЛИК
Қорамолчилик чорвачиликнинг етакчи соҳаларидан бири бўлиб, ахолини гўшт, сут маҳсулотлари хэмда енгил саноатни тери ва бошқа хом ашё билан таъминлайди. Ўзбекистонда ишлаб чиқарилаётган сутнинг 98-99 фоизи ва гўштнинг 63-65 фоизи корамолчиликка тўғри келади. Республикамизда парвариш қилинаётган зотли си- гирларнинг xа р биридан йилига ўртача 3000-3500 килограмм сут, 200-250 килограмм гўшт, 25-30 килограмм тери ва 10 тоннагача органик ўғит олиш мумкин. Қорамол терисидан мустаҳкам таг ча- рими ва бошқа қимматбаҳо чарм хом ашёси тайёрланади. Қора- моллар сўйилганда олинадиган қўшимча маҳсулотлар — қон, суяк, шох, жун ва хоказолар керакли мақсадларда ишлатилади. Шу би лан биргаликда Хитой, Ҳиндистон, Покистон ва бошқа мамлакат- ларда қорамоллар ишчи ҳайвон сифатида ер хайдашда, юк ташиш- да ва бошқа хўжалик ишларида фойдаланилади. Қорамол чиқин- дилари дехкончиликда ерлар унумдорлигини ошириш борасида органик ўғит сифатида кенг ишлатилади.
-
Голштинлаштирилган қизил чўл молини фермер хўжаликларида асраш
Битирув малакавий ишида қизил чўл зоти районлашган вилоятлардаги иқлим, молни озиқлантириш ва асраш шароитлари ва бошқа маълумотлар берилган.
-
Қизил салтанат исканжасида. Истибдод (Х,ужжатлардаги тарих). Уч жилдлик. Иккинчи жилд.
Совет мустамлакачилигининг манфур қиёфаси озодлик мавзусидаги мажмуанинг иккинчи китоби - «Истибдод»да тарихий хужжатлар асосида очиб берилади. Асоратга солинган миллий ўлкалар халқлари қатори Ўзбекистонда, унинг вилоятларида амалга оширилган ижтимоий-иқтисодий зулм сиёсати Қашқадарё вохаси мисолида, XX асрнинг 20-йиллари охирлари ва 30-йиллари бошларида амалга оширилган ер-сув ислоҳоти, жамоалаштириш, қулоқлаштириш, партия ва совет аппаратларида ўтказилган бош тозаловлар талқини орқали илмий-тарихий йўсинда ёритилади. Пахта якка хокимлигининг вужудга келиши рад этиб бўлмайдигаи хужжатлар асосида далолат этилади. «Истибдод» асари қизил салтанатнинг қишлоққа бошлаган ҳужуми ва унинг хонавайронлик келтирган оқибатлари, қаттол хукмронлиги тўғрисида чуқур илмий тадқиқ даражаси билан алоҳида ажралиб туради. Минг-минглаб бегуноҳ жабр тортган, истибдод қурбони бўлган ҳамюртларимизнинг исмлари тикланиши ўқувчини бефарқ қолдирмайди. .
-
Kaliy o‘g‘itini g‘o‘zada maqbul qo’llash muddatlari va me’yorlarini o’rganish
G‘o‘zani o‘sishi, rivojlanishi, quruq massaga, hosil to‘plashiga va paxta hosilining sifatiga yangi turdagi kaliy o‘g‘itini ta’sirini o‘rganilgan.
-
Сунъий туман ҳосил қилувчи қурилмада узум кўчатини етиштириш технологияси
Битирув малакавий ишида ток кўчатларини яшил қаламчаларидан кўпайтиришда сунъий субстратларни қўллаш, кўк новдаларнинг ўсиши ва ривожланиши ва бошқа маълумотлар берилган.
-
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шарҳлар. Махсус қисм(97-192-моддалар) Тўлдирилган ва қайта ишланган бешинчи нашр
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят кодексига шарҳлар амалдаги жиноят тўғрисидаги қонунчилик асосида ёзилган. Унда Жиноят кодексига 2024 йил 1 майгача киритилган ўзгартириш ва қўшимчалар инобатга олиниб, Ўзбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг қарорлари ва суд амалиёти манбаларидан фойдаланилган.
-
HAYVONLAR KLINIK BIOKIMYOSI
Qon ikki qismdan — shaklli elementlar va plazmadan iborat. Bi- ologik tekshirishlar uchun sof qon, qon plazmasi va qon zardobi ishla- tiladi. Qon tarkibidagi shaklli elementlar ajratib olinsa, plazma qoladi. Plazmadan fibrin ajratib olinsa qon zardobi qoladi. To‘qimalararo suyuqliklar bilan plazmaning biokimyoviy tarkibi nisbatan bir xil bo‘ladi. To‘qima va hujayralardagi biokimyoviy o‘zgarishlarni bilish maqsadi- da, aksariyat hollarda, qon plazmasi yoki qon zardobi tarkibidagi komponentlarning konsentratsiyasi aniqlanadi. Plazma (zardob) tarkibida yuzlab har xil oqsillar mavjud bo‘lib, ular 6,5 - 8,5 g % tashkil etgani holda boshqa moddalarning miqdori nisbatan ancha kam foizni tashkil etadi. Organizmdagi fiziologik, patologik jarayonlarda oqsillarning tutgan o‘mi juda muhim hisoblanadi. Qon plazmasi (zardobi) tarkibidagi umumiy oqsil va uning fraksiyalari miqdorini aniqlash diagnostik va prognostik ahamiyatga ega. Albuminlar, globulinlar va fibrinogenlarga o‘xshash oqsillar qon plazmasi tarkibida ko‘p miqdorni tashkil etadi. Qon zardobini bunday fraksiyalarga ajra- tish yordamida olish mumkin.
-
Xalqaro turizm
Xalqaro turizm jahon iqtisodiyotining eng muhim, barqaror va dinamik holda rivojlanib borayotgan sohasiga aylanib bormoqda.