-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Мустакиллик ва миллий тикланиш
Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг навбатдан ташқари олтинчи сессияси 1991 йил августда “Ўзбекистон Республикасининг Давлат Мустақиллигини эълон килиш тўғрисида” тарихий қарор, шунингдек, «Ўзбекистон Республикасининг Давлат Мустақиллиги тўғрисида» Олий Кенгаш Баѐнотини қабул қилди. Уларга асосланиб Ўзбекистон Республикаси Президенти И.Каримов «Ўзбекистон Республикасининг Давлат Мустақиллиги Асослари тўғрисида»ги Қонунни имзолади.
-
Xamsa Layli va Majnun Sab’ai sayyor
Даҳо шоир ва мутафаккир, давлат арбоби Алишер Навоий ҳаёти ва фаолиятига қизиқиш ўз замонасидан бошланиб, бугунги кунгача сўнмай келаётир. Аёнки, ижтимоий-тарихий тараққиёт илгарилагани сари инсон тафаккури муайян воқеа-ҳодисага нисбатан турли қарашларни намоён этади
-
Бир жуфт олтин узанги. Ҳикоялар, ҳикоятлар, ривоятлар
"Бир жуфт олтин узанги" китобида Ҳамдам Эшонқулов отлар ҳақида ёзган. Эгар-абзалидан тортиб хислатигача, одамга садоқатидан меҳр-оқибатигача, хиёноткорга бешафқатлигидан ўз эгасига жон-фидолилигача...
-
-
БОШҚАРУВ ҚАРОРЛАРИ ҚАБУЛ ҚИЛИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА РАҲБАР МАСЪУЛИЯТИ
БОШҚАРУВ ҚАРОРЛАРИ ҚАБУЛ ҚИЛИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ УСУЛЛАРИ ВА РАҲБАР МАСЪУЛИЯТИ
-
-
КЎК ТУРКЛАРИ АСИРИ
Шуни айтишим керакки... маъзур тутгайсиз, буни инглизчада айтмасам бўлмайди. Биламан, менинг инглизчам бузуқ, жайдари, ҳашаки инглизча, лекин дунёниннг ярмидан кўпи мана шундай инглизчада гаплашади-ку, дея ўзимни овутаман. Нафсиламрини айтганда, мен буни
-
X azo y in u l-m a o n iy Badoye’ ul-vasat
Даҳо шоир ва мутафаккир, давлат арбоби Алишер Навоий ҳаёти ва фаолиятига қизиқиш ўз замонасидан бошланиб, бугунги кунгача сўнмай келаётир. Аёнки, ижтимоий-тарихий тараққиёт илгарилагани сари инсон тафаккури муайян воқеа-ҳодисага нисбатан турли қарашларни намоён этади
-
BOTANIKA YEM-XASHAK YETISHTIRISH AGRONOMIYA ASOSLARI
Ushbu darslik zoomuhandislik mutaxassislariga mo'ljallangan boiib, tasdiqlangan namunaviy dasturlar asosida tayyorlangan. Darslik «Botanika», «Agronomiya asoslari», «Yem-xashak yetishtirish» deb nomlaniivchi iich bo'limni o'z ichiga olgan
-
ФАЛСАФА К.ОМУСИЙ ЛУГАТ
Университетда фалсафа фанини ало\ида мута-хассислик сифатида Укитиш анъанасига 1918 йил-даёк, асос солинган. Факультет дастлаб будим сифатида тарих факультета таркибида (1963 йил) сунгра, 1979 йилда фалсафа-икдисод факультета, 1991 йилдан эса мустацил факультет сифатида фаолият кУрсатаб, фалсафа, умумжахон фалсафа-си тарихи ва мантик,, психология, социология хдмда политология булимларини Уз ичига олган. 1999 йилда фалсафа факультета таркибидан ижтимоий-сиёсий фанлар факультета ажралиб чикди
-
Журналистика ва публистика
Оммавий ахборот воситалари фаолиятини урганишда журналистика назарияси мухим урин тутади.
-
KAMYOB, TARQOQ VA NODIR METALLAR KIMYOVIY TEXNOLOGIYASI
Mazkur darslik «Kamyob, tarqoq va nodir metallar texnologiyasi» fani bo'yicha o‘quv dasturi asosida yaratilgan bo'lib, unda kamyob clcmentlarning olinishi, qo'llanilishi, texnologik chizmalari, sanoat chiqindilari va ularning qayta ishlash usuJlari, olingan moddalarni tozalash jarayonlari aniq yoritib berilgan. Shu bilan birga asosiy texnologik jarayonlarning nazariy va amaliy mohiyati, ularni olib borish shart-sharoitlari, texnika xavfsizligi va atrof-muhitni muhofaza qilish masalalari kcng yoritilgan. Darslik yuqori malakali kadrlar tayyorlash uchun texnika oliy o‘quv yurtlari talabalari uchun mo'ljallangan.
-
-
-
"Олмон тили чет тили сифатида" бир тилли луғатини қўллаш бўйича кўрсатмалар ва машқлар
Олмон тилида ихтисослик бермайдиган барча олий ўқув юртлари бакалаврлари,магистрлари ва аспирантларига мўлжалланган.Ундан қўшимча методик адабиёт сифатида фойдаланиш тавсия этилади
-
TURIZMNING MAMLAKAT IQTISODIYOTIDA TUTGAN O’RNI
Uslubiy qo’llanma Tarixiy o’lkashunoslik va turizm fani bo’yicha namunaviy dastur va boshqa o ’quv-me’yoriy hujjatlar talablari asosida tayyorlangan bo’lib, qo’llanm a keng jam oatchilik O‘zbekistonda turizmni rivojlantirish yo‘nalishlari va istiqbollari, turizmning mamlakat iqtisodiyotida tutgan o ’rni bo’yicha bilimlarining mustahkam lashga xizmat qiladi.