-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
МАТЕМАИК ПРОГРАММАЛАШ
Окув кулланмада математик программалашнинг чизикди программалаш, чизик,сиз программалаш, динамик программалаш ва иоаник;ликда ечимлар к;абул килиш на зари я си ёритилган. Кктоб «Математик арасраммагташ* фану, буй.нча. мавжуд. дастур ва давлат сгандартлармга мос кела/ли. Маъруза курелари одни укув юртларииинг бакалавр йуналишидаги 5346200. 5340900, 5340800, 5340600, 5340700, 51408900 ихтисоелиги талабалари учун укув цулланма сифатида та вс и я этилади. Уцуи Кулланмадан ихтисодиет йуналишидаги 6ошк,а олий укув юртларининг талабалари, магистр ва аспирантлари уамда Профессор -у^итувчилари фойдалапишлари мумкин.
-
Жиноят ва жазо
Буюк ёзувчи Ф. М. Достоевскийнинг «Жиноят ва жазо» романи (1866 вил) жаҳон адабиётининг мумтоз намуналаридан биридир. Университетнинг ёш талабаси Родион Раскольников оғир ва аянчли қашшоқликдан қутулиш, зўр маблар ва юксак мавқега эга бўлиш, сўнг Инсониятнинг олижаноб мақсадлари йўлида хизмат қилишни кўзлаб, фоже ҳамда даҳшатли бир назарияни тўқиб чиқаради, ақл етмайдиган қотил-лик қилади. Романда шу мудҳиш қотилликдан туғилган беҳад, бепоён уқу батлар, инсон руҳининг ҳайратомиз ғалаёнлари акс эттирилади.
-
DAVLAT IQTISODIYOTI VA SIYOSATI
Iqtsodiy nazariya mutaxassisligi talabalari uchun oquv qollanma sifatida tafsiya etiladi
-
Физиология Сосудистой Системы
В учебнике представлены сведения по анатомии, морфологии, гистологии и физиологии кровеносных сосудов, необходимые для ос- нования курса «физиология кровообращения» бакалаврами и магис- трами, специализирующимися по физиологии человека и животных, а также изучающих биологию и медицину.
-
OK БАЙРОКЛАР
Орзу»дай ифлос, коронғи, бефайз ва киммат ресто ран ер юзида йўқдир-ов. Лекин доимо гавжум, саба би ҳаммавакт очиқ бўлади, ҳар куни эрталаб соат еттидан, йил-ўн икки ой. «Орзу» официантларининг ха лати шунаканги искиртки, участка санитар дўхтири зал гача етиб боролмайди буфетчи зинапоядаёқ унга анти-санитариянинг ҳакини қўшқўллаб туткизади. Архипо бу-фетчини бутун Тбилиси билади, ха, энди, мен ҳам
-
САМОУЧИТЕЛЬ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА
Самоучитель имеет своей целью дать возможность изучить английский язык без помощи преподавателя в пределах, позволяющих читать и переводить научную и техническую литературу. Он предназначен, в первую очередь, для научных и инженерно-технических работников, педагогов, взрослых учащихся и других лиц, имеющих некоторый навык самостоятельной работы с книгой и приступающих к изучению английского языка.
-
Iqtisod nazariyasi II tom
Mazkur darslikda predmet, bilish metodlari, rivojlanish davrlari, jamiyatda iqtisodiy munosabatlarning tuzilishi va bozorning harakat qilishi; butun jahon va alohida mamlakatlar miqyosida mikro-, mezo-, makro-, mega iqtisodiyotning asosiy muammolari ko‘rib chiqilgan. Material ommabop, yaqqol, keng va ko‘p sonli sxemalar, jadvallar, grafik-rasmlar orqali bayon etilgan.
-
Иқтисодиёт илми асослари
Иқтисодиёт илми асослари. Инсонларда иқтисод илмига бўлган ихтиёж нафақат амалий аҳамиятга эга бўлиб қолмай,балки у маънавий -тарбиявий ёҳуд педогогик аҳамиятга ҳам эгадир.
-
Амир Темур
Amir Temur haqida yozilgan asarlar, rivoyat, asotirlar, afsonalar juda ko'p. Bu nimani anglatadi? Bu shuni angla tadiki, dunyo ahli tarixda jarigu jadal ichidan adolat qidirgan, dunyoning qay burchagiga bormasin o'rikdan ulug vor bino lar, yirik karvonsaroylar, xonaqohlar va nahrlar (kanallar) qoldirgan buyuk davlat arbobi, bunyodkor, yengilmas harbly daho bobongiming nomini e'zorlab tilga oladi, hatto g'anim lari ham adolatli siyosatini tan olib
-
Узбекча- НЕМИСЧА ЛУГАТ
Ушбу узбекча- иемисча у [у у в лугати асосан 15 мннгга як,нн суэ ва ибораларни уз ичига олади. Лугатга гшритилган суэ ва ибораларнинг ярмидан купроги мактаб ва олий уцув юрти уаёти, уциш — у^нтиш, улардаги шктимоий ташкилотлар, мактаб ва олий yiyya юрти ислозуоти ва улардан келиб чшуадиган тала б ?;амда ваэифалар, спорт, ёшлар ^аракати, тинчлик учук кураш масалалари билан бог-лик. Унинг «JsyyB л у тати» леб аталишининг боиси хам шунла.
-
OQ SO'YLOQ
Hayotda yuz bergan kutilmagan voqealar umr bo'yi yoddan chiqmas ekan. Ne-ne voqea-hodisalar bo'lib o'tadi, har kuni nimadir ro'y beradi, lekin esda qolmaydi. Ajabo, hech kutilmaganda bir nima bo'ladi-yu, oradan qancha yillar o'tib ham esingda turadi, bot-bot yodingga tushadi, yor-do'stlaringga aytib berasan va bir zamonlar ro'y bergan o'sha oddiy voqea ma'lum vaqtga qadar xotirangning bir chekkasida tokchalarga terilgan kitob sahifalari orasidagi gerbariy singari saqlanib turadi, aloha yana bir zamon kelib o'zidan ogoh qilib xayolga toldiradi va yana sen yor-do'stlaringga shu haqda jo'shib
-
DASHTU DALALARDA
Xadicha ketdiyu ko‘nglidan halovat ham ketdi. Uy bamisoli o‘lik chiqqanday huvillaydi. Polvonning yuragi toriqdi — uyni tark etdi, boqqa olib tushadigan qiyalikdagi bobosidan qolgan yerto‘lani o‘ziga boshpana qildi. Odamlarning kulishini bilardi, ammo uydagi hamma narsa Xadichani esga soladi: ostonaga qadami tekkan, devorga yelkasi — chidab o‘tirishi qiyin bo‘ldi
-
Жимжитлик
Мана, севимли адибнинг янги романи қўлингизга тегди. Республикамиз-инг кейинги пайтлардаги ҳаёти акс эттирилган бу асарида ҳам Саид Ахмад Сылақ маҳоратини намойиш этган: китобда сизни жуда кўп ғаройиб оксалар, тақдирлар кутади.
-
-
ДАШТИ ҚИПЧОҚ ЛОЧИНИ ЁҲУД МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН ҚИССАСИ
Қўлингиздаги китоб халқимизнинг буюк фарзандларидан бири, лашкарбоши, ислоҳотчи, шоир ва мутафаккир Муҳаммад Шайбонийхон ҳаётига бағишланган. Шавйбонийхон Амир Темурдан кейин парчаланиб кетган салтанатни қайта тиклади, хорижий босқинчиларнинг хужумига барҳам берди. У раият хотиржамлиги, мамлакат фаровонлиги учун куч-ғайратини аямади. Мадрасалар, масжидлар, кўприклар, хонақоҳлар қурди, маориф соҳасида ислоҳат ўтказди. У илм аҳлини, толиби илмларни моддий ва маънавий жиҳатдан муттасил қувватлаб турди.
-
ГЕОЕКОЛОГИК МУАММОЛАР
М аз кур кулланмэда илмий техника тарз^ннётингшг жадаллашувн натн-касида табнат билан инсон ^ртасидаш узаро муносабатларнннг мураккаб-яашишн, Ер курасн ■ ва ^удудларда экологии вазнятаинг жиддайлашаётган-лиги туфайли турли мщёсдагв геоэкологии муаммоларнкнг таркиб топиши ва шаклланипш дамда уларни зудлик билан ^ал дилнш масала лари баек эгилган. К^лланма умумтаълим мактабларюшнг география, биология у^итув-чиларига, университет еа педагогика институтлари география, геология аа биология факультетларининг талабаларига ^амда ушбу муаммолар билан цизщувчи кенг китобхонлар оммасига мулжаллакган.