-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
УМУМИЙ ДЕВДОНЧИЛИК ВА МЕЛИОРАЦИЯ АСОСЛАРИДАН ЛАБОРАТОРИЯ ИШЛАРИ ВА АМАЛИЙ МАШГУЛОТЛАР
Узбекистан Республикаси мустакиллика эришгач кишлок хужалигини тубдан ислох килиш, ушбу сохага малакали кадрларни жалб клиш, кишлок хужалик махсулотларини етиштиришда замонавий агротехникаларни куллаш, етиштирилган кишлок хужалик махсулотларини узимизда кайта ишлаш каби масалаларга катта эътибор берилди.
-
-
-
ЎРТА ОСИЁ ОЛИМЛАРИ ҚОМУСИ
«Узбекистан — алломалар юрти» деган иборани барчамиз кўп эшитганмиз, кези келганда, ўзимиз ҳам ғурур билан айтамиз. Зеро, ушбу сўзлар замирида шундай улкан ҳақиқат ва ибратли эътироф ётадики, уларга сазовор бўлиш дунёдаги саноқли ўлкаларгагина насиб этган. Лекин тарих гардиши билан ушбу ҳақиқат узоқ йиллар давомида хаспўшлаб келинди, унинг умуминсоний аҳамияти атайлаб пастга урилиб, талқин этилди.
-
НАУЧНЫЕ РАБОТЫ
В учебно-методическом пособии рассматриваются основные вопросы, связанные с подготовкой, написанием и оформлением научных работ: рефератов, курсовых и выпускных квалификационных работ, магистерских и кандидатских диссертаций.
-
Xazoyin ul-maoniy G ‘a ro y ib u s -s ig ‘a r
Dunyoda shunday ulug* zoilar. shoir va mutafakkirlar borki. ularning ulkan qalb, leran tafakkur, bcqiyos istc'dod va mahorat. tengsiz jasorat bilan yaratilgan asarlarining ahamiyali yillar, asrlar o'lgani savin ortib. umumbashariyat mulkiga aylanib boradi. Bamisoli vaqt dcgan qudratli hakam ham bunday buyuk shaxslaming izmiga bo’ysungandek. ularning qoldirgan merosi naqadar bebalio, haqqoniy va hayoliy ekanini isbotlab. mo’jizakor ijod namunasini ko’hna tarix ibratiga. bugungi kun va kelajak idealiga aylantirishga xizmat qiladi.
-
Бадиий матннинг лисоний таҳлили
Мазкур ўқув қўлланмада матн ва унинг типлари, бадиий матн ва унинг қисмларини боғловчи воситалар, бадиий нутқ услуби ва унинг кўринишлари, бадиий матннинг фонетик-фонологик, лексик-грамматик хусусиятлари ҳамда бадиий матнни тадқиқ этиш тамойиллари ҳақида сўз юритилади. Бадиий асарлардан олинган мисоллар асосида талабаларга бадиий асарни лингвопоэтик жиҳатдан қандай таҳлил қилиш кераклигини ўргатади. Ушбу ўқув қўлланма олий ўқув юртларининг филология факультети талабаларига мўлжалланган.
-
Deutsch
Matnlar mulaxassisliklar bo'yicha bilim olish xarakterini anglaladi va qiyiniashib burish asosida quriladi. chunki ular leksikalardan bilim to'plashlariga yordam beradi.
-
-
ЎРТА АСРЛАРДА ФРАНКЛАР ДАВЛАТИ ВА ҲУҚУҚИ
Маълумки, тарихшунослик илмида ўрта асрлар тарихи умоқ даврни - милоднинг \/-Х\/11 асрларини ўз ичига олиб, VI 1и дунё халқларининг деярли ҳаммаси ўз бошидан кочирган. Қадимги дунё давлати ва ҳуқуқи тариҲида кўриб чикдикки, қадимги дунё қулдорлик жамияти Шарқ дунёсида пужудга келиб, Миср, Бобил, Ҳиндистон, Хитой мамлакатларида ўзининг юксак тараққиётига эришган. Унинг сўнгги даврида юксак ривожланиш маркази аста-секин Ғарб дунёсига кўчди. Феодализм жамияти эса худди шу, инсоният маданияти тарихида муҳим ўрин тутган Европа мамлакатларида айниқса тез ривожланиб, катта муваффақиятларга эришди. Биз қулдорлик жамияти ғояларининг юксалишини, унда пайдо бўлган қарама-қаршиликларни, унинг таназзулини милоднинг V асридан бошлаб^ асосан, Рим қулдорлик империяси мисолида ўрганамиз
-
ДИНИИ-ЭКСТРЕМИСТИК ШдНМЛАРГА МАНСУБ БУЛГАН АЙРИМ ШАХСЛАР А Н К Е ТА ААР И
Узбекистан Республикаси , Президента Ислом Каримовнинг Олий Мажлис еттинчи сессиясида суэлаган нут^ида 'га^кидлашича, 2001 йил 11 сентя — брда Америка Кушма Штатларида содир этилган, бир неча даки^ада минглаб одамларнинг ^аётига зомин болтан ваздиийлик ер юзидага барча мил^ат ва халкларнинг кузини бу аччи*; ^акик^гга очиб берди.
-
МУҚАДДАС
«Муқаддас» қиссаси олтмишинчи йиллар ёшларининг севимли асарларидан бири эди. Қисса — муҳаббат ҳақида, тўғрироғи, фожеий севги ҳақида. Чин муҳаббат, поклик ва ҳалолликнинг рамзи. Қисса қаҳрамони Шарифжон севгилиси Муқаддасга эришиш орзусида худбинликка йўл қўяди ва... суюклисидан айрилади. Чунки худбинлик ва ноҳалоллик ҳукм сурган жойда муҳаббат сўнади, ҳатто ўлади. Шу боисдан «Муқаддас» қиссаси бугунги кун учун ҳам, эҳтимол келажак
-
-
ISHLAB CHIQARISH MENEJMENTI
Respublikamizda amalga oshirilayotgan iqtisodiy islohotlarning samarali amalga oshirilishi uchun boshqarishning turli sohalarida zgarishlar b lishi ta muhim. Bozor munosabatlarining shakllanishi natijasida korxonalarni boshqarishda yangi talablar paydo b lmoqda. zbekiston iqtisodiyotining zamonaviy tish bosqichi tadbirkorlik faoliyatining rivojlanishi va turli xil mulkchilik shakllariga tish bilan tavsiflanadi. Bu z navbatida samarali boshqarishning zarurligini taqozo etadi.
-
TIL ASPEKTLARI AMALIYOTI (Kommunikativ grammatika)
Ushbu o'quv qo'llanma 5111400 - Xorijiy til va adabiyoti (ingliz tili) ta'lim vo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib. unda talabalarning til moddlari va strukturalari haqidagi bilimlarini oshirish bilan birga ingliz tili grammatikasini muloqotda to'g'ri qo'llashni. muloqot jarayonida Grammatik lbrmalami to'g'ri ishlatishni o'rgatish orqali lingvistik kompetensiyani rivo jlantirishga qaratilgan. Bareha mavzular kommunikativ yondashuvni qo'llash orqali taqdim etilishi muhim ahamiyatga ega.
-
ЎРТА АСРЛАРДА АНГЛИЯ ДАВЛАТИ ВА ҲУҚУҚИ
Англия феодал давлатининг ташкил топиши Британия оролларига герман ва скандинав қабилаларининг кўп сонли босқинчилик юришлари билан боғлиқ бўлган. Маълумки, Рим легионлари Британиядан V асрнинг бошларидаёқ чиқиб кетган эди. Бироқ орадан кўп вақт ўтмай, бир қанча майда қиролликларга бўлинган "британия мустақиллиги" барҳам топди. V асрнинг ўрталаридан бошлаб (449 йил атрофида) бу оролга турли хил шимоли-ғарбий герман қабилалари -инглизлар, сакслар, ютлар бостириб кира бошлайди. Бу истило қарийб бир асрга - VI асрнинг иккинчи ярмигача чўзилиб, орол оз-оздан истило қилиниб борди. Инглиз-сакслар истилоси натижасида илгариги Британия ҳудудида ўндан ортиқ майда варвар қиролликлари вужудга келди