-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Ijtimoiy fanlarning kompleks muammolari
-
-
-
-
-
-
МИЛЛИЙ ИСТИҚЛОЛ МАФКУРАСИ ҲАЛҚ ЭЪТИҚОДИ ВА БУЮК КЕЛАЖАККА ИШОНЧДУР
Миллий истик^ол мафкураси — хал к, эътиКоди ва буюк келажакка ишончдир: “FIDOKOR” газетаси мухбири саволларига жавоблар.
-
ИПОР Х.ИД ИЛА ТУГИЛГАН ОРИФ
Рисола х,азрати Хожа Баз^оуддин Нак,шбанднинг тасаввуф таълимоти ва унинг та риг, ига багишланган. Бунда тасазвуф-нинг 4 йуналишдаги, яъни: 1) шариат; 2) тарик,ат; 3) маъри-фат; 4) х;ак1ик,атдаги 40 мэ^ом, уларнинг „мартаба, урин, нур, йул“идаги 40 ма^ом курсатилади. Тасаввуф сулукида дарвешлик, суфилик, фа^ирлик боск,ичлари тугрисида фикр юритилади. Шу билан к,улёзма манбаларига таянган х,олда Хожа Ба^оуддин Нак,шбанд фаолияти ва каромати тугрисида манбалар берилган з^амда ул зотнинг силсиласи курсатилгандир. Асар кенг китобхонлар оммасига, хусусан тасаввуфга 1^изик,увчи ёш олимлар учун манфаатли бир манба булиб к,олгусидир.
-
АНТИК МАДАНИЯТ ВА МАЪНАВИЯТ ХАЗИНАСИ
Ушбу китоб адиб Исо Жабборовнинг рафиқасининг ёрқин хотирасига бағишлаб ёзилган асар
-
ХАЛК ТИББИЁТИ
Дарсликда халк тиббиётининг умумий ва хусусий масалалари ёритилган, унинг классик ва ■замонавий шакллари берилган. Шунингдек, китоб асосий вакт экстремал холатларда амалий нуникмаларнн ^ллашни шакллантириш масала-ларига хам багишланган. Дарслик тиббиет институтлари талабалари учун халк тиббиёти буйича дас-турга мувофик яратилган.
-
-
УЗБЕКИСТОН ВА БИРЛАШГАН МИЛЛАТЛАР ТАШКИЛОТИ
Хшщаро муносабатларнинг цозирги ривожланищ боскдчи-да Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг гутган урни ва а^амияти бекиёсдир. Шу маьнода Узбекистон Республикаси Президента И. А. Каримов БМТ Бош Ассамблеясининг 48-сее.сиясидаги уз нуга,дарида ушбу нуфуига ташкиляггнинт фаолияти тулрисида гапириб: “БМТ — барча давлатларюгаг, мингаддларнинг, бугун жщон хамжамиятанинг энг мухдм му-аммоларияи му>;окама кщиш ва ечиш учуй гузилган ноёб ташкилотдир”,— деб таъкидлаган здилар.
-
АДАБИЁТГА ЭЪТИБОР МАЪНАВИЯТГА, КЕЛАЖАККА ЭЪТИБОР.
Мазкур рисола ижодкор зиёлилар, филолог олимлар, адабиёт ўқитувчилари, оммавий ахборот воситалари ходимлари, кенг жамоатчилик учун мўлжалланган бўлиб, ундан умумтаълим мактаблари, лицей ва коллежлар, олий ўқув юртларида адабиёт, миллий ғоя, маънавият асослари, фалсафа ва бошқа фан йўналишлари бўйича факультатив дарс, махсус курс ва машғулотлар олиб боришда фойдаланиш мумкин.
-
КИСЛОРОДЗАВИСИМЫЕ ПРОЦЕССЫ В КЛЕТКЕ И ЕЕ ФУНКЦИОНАЛЬНОЕ СОСТОЯНИЕ
роцессы биологического окисления занимают центральное место в метаболизме клеток. Они служат источником главной массы энергии, необходимой для их жизнедеятельности, готовят строительный материал для создания обновления клеточных структур, принимают непосред ственное участие в самом построении этих структур, включаются в широкий круг реакций, связанных с метаболич
-
“БАРЧА РЕЖА ВА ДАСТУРЛАРИМИЗ ВАТАНИМИЗ ТАРАВД1ЁТИНИ ЮКСАЛТИРИШ, ХАЛКИМИЗ ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ КИЛАДИ”
Ушбу укув-услубий мажмуа Узбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг 2010 йилда мамлакатнмизни ижтимоий-иктисодий ривожлантириш якунлари ва 2011 йилга мулжалланган энг мухим устувор йуналишларга багишланган Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасннинг мажлисидаги “Б арча режа ва дастурларимиз Ватанимиз тараккиётини ю ксалтириш , халкимиз фаровонлигини ош ириш га хизмат килади” мавзусидаги маърузаси асосида яратилган булиб, унда маърузани урганиш буйича иктисодий ва ноиктисодий таълим йуналишлари ва мутахассисликлари учун махсус курснинг укув дастури, укув кулланма, таълим технологияси, тест саволлари, илмий атамалар глоссарийси хамда умумий назорат саволлари жамланган. Мажмуа Юртбошимиз томонидан илгари сурилган ута мухим ва долзарб фикрлар, гоялар, амалий таклиф ва тавсияларни хамда мамлакатимизни ижтимоий-иктисодий ривожлантириш борасида 2011 йил учун белгилаб берилган устувор йуналишлар, максадвазифаларни талаба ёшлар уртасида кенг таргиб этиш, уларнинг онгу тафаккурига чукур сингдиришга каратилган. Шунингдек, Укув-услубий мажмуадан укитувчилар, илмий ходимлар, аспирант ва тадкикотчилар, юртимизда олиб борилаётган туб ижтимоийиктисодий ислохотлар жараёнларига кизикадиган барча китобхонлар фойдаланишлари мумкин.
-
ГЕОЛОГИК ТАД^И^ОТЛАРДА АЭРОКОСМИК СУРАТЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ
Мазкур 1$улланмада 70 — йиллардан кейин табиий фанлар ри — вожланишига фав1$улодда ижобий узгаришлар киритган аэрокосмик тадцицот усуллари тугрисида маълумот берилган
-
Муҳандислик геодезияси
Ушбу “Мухандислик геодезияси ” дарслиги геодезия фа ни ва бу фан соу^асида сунгги йилларда эришилган янгиликларни назарий ва амалий жиуатдан эътиборга олган %олда х,амда муа/ыифнинг куп Сны л и к тажрибаси, сунгги 20 йил давоми-да бажарилаётган давлат ва хужалик шартномаларининг амалий натижалари асосида ёзилди.
-
БУЮК СИЙМОЛАР, АЛЛОМАЛАР
Маълумки, Темур ва Темурийлар даври XIV асрнинг охири XV аср илм-фани ва маданияти ривожига улкан ҳисса қўшган давр сифатида тарихда қолган. қулингнздаги «Буюк сиймолар, алломалар мажмуасининг 2-китоби худди шу даврга бағишланган бўлиб, X IV —XV асрларда Мовароунаҳр ва Хуросонда яшаб ижод этган ва уша давр маданияти ривожига катта из қолднрган машҳур давлат арбоблари, олимлар, шоир ва тарихчилар, буюк алломалар, муҳаддислар ҳаёти, ижоди, улар қолдирган адабий мерос ҳақида муҳим маълумотларни уз ичига олади
-
Umurtqalilar zoologiyasidan amaliy mashg‘ulotlar : o‘quv qo‘llanma
O‘quv qo‘llanmada xordalilar tipiga kiruvchi barcha kenja tiplar va sinflar vakillarining sistematik holati, ularning morfologik va anatomik tuzilishi to‘g‘risida to‘liq ma’lumotlar keltirilgan. Har bir amaliy mashg‘ulotda ob’ektni o‘rganish uchun kerakli materiallar va jihozlar , mashg‘ulotni o‘tkazish tartibi hamda mashg'ulot yakunida talabalar o‘z bilimlarini nazorat qilib borishlari uchun mavzuga oid test topshiriqlari berilgan.
-
-
Уруш ва тинчлик
Малика Мария Фёдоровнанинг яқини бўлмуш маълума ва машҳура фрейлина Анна Павловна Шерер 1805 йилнинг июль ойида ўзининг меҳмондорчилигига энг аввал келган кибру ҳаволи ва катта амалдордан князь Василийни ана шу сўзлар билан қарши олди.
-
Ўзбекистон тарихи хорижий манбаларда
Ўзбекистон тарихи бўйича манбалар дунёнинг кўплаб мамлакатлари бўйлаб сочилиб кетган. Уларни ўрганиш ва тарих фанига киритиш бугунги долзарб масалалардан биридир.