-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Иқтисодиёт илми асослари
Иқтисодиёт илми асослари. Инсонларда иқтисод илмига бўлган ихтиёж нафақат амалий аҳамиятга эга бўлиб қолмай,балки у маънавий -тарбиявий ёҳуд педогогик аҳамиятга ҳам эгадир.
-
Амир Темур
Amir Temur haqida yozilgan asarlar, rivoyat, asotirlar, afsonalar juda ko'p. Bu nimani anglatadi? Bu shuni angla tadiki, dunyo ahli tarixda jarigu jadal ichidan adolat qidirgan, dunyoning qay burchagiga bormasin o'rikdan ulug vor bino lar, yirik karvonsaroylar, xonaqohlar va nahrlar (kanallar) qoldirgan buyuk davlat arbobi, bunyodkor, yengilmas harbly daho bobongiming nomini e'zorlab tilga oladi, hatto g'anim lari ham adolatli siyosatini tan olib
-
Узбекча- НЕМИСЧА ЛУГАТ
Ушбу узбекча- иемисча у [у у в лугати асосан 15 мннгга як,нн суэ ва ибораларни уз ичига олади. Лугатга гшритилган суэ ва ибораларнинг ярмидан купроги мактаб ва олий уцув юрти уаёти, уциш — у^нтиш, улардаги шктимоий ташкилотлар, мактаб ва олий yiyya юрти ислозуоти ва улардан келиб чшуадиган тала б ?;амда ваэифалар, спорт, ёшлар ^аракати, тинчлик учук кураш масалалари билан бог-лик. Унинг «JsyyB л у тати» леб аталишининг боиси хам шунла.
-
OQ SO'YLOQ
Hayotda yuz bergan kutilmagan voqealar umr bo'yi yoddan chiqmas ekan. Ne-ne voqea-hodisalar bo'lib o'tadi, har kuni nimadir ro'y beradi, lekin esda qolmaydi. Ajabo, hech kutilmaganda bir nima bo'ladi-yu, oradan qancha yillar o'tib ham esingda turadi, bot-bot yodingga tushadi, yor-do'stlaringga aytib berasan va bir zamonlar ro'y bergan o'sha oddiy voqea ma'lum vaqtga qadar xotirangning bir chekkasida tokchalarga terilgan kitob sahifalari orasidagi gerbariy singari saqlanib turadi, aloha yana bir zamon kelib o'zidan ogoh qilib xayolga toldiradi va yana sen yor-do'stlaringga shu haqda jo'shib
-
DASHTU DALALARDA
Xadicha ketdiyu ko‘nglidan halovat ham ketdi. Uy bamisoli o‘lik chiqqanday huvillaydi. Polvonning yuragi toriqdi — uyni tark etdi, boqqa olib tushadigan qiyalikdagi bobosidan qolgan yerto‘lani o‘ziga boshpana qildi. Odamlarning kulishini bilardi, ammo uydagi hamma narsa Xadichani esga soladi: ostonaga qadami tekkan, devorga yelkasi — chidab o‘tirishi qiyin bo‘ldi
-
Жимжитлик
Мана, севимли адибнинг янги романи қўлингизга тегди. Республикамиз-инг кейинги пайтлардаги ҳаёти акс эттирилган бу асарида ҳам Саид Ахмад Сылақ маҳоратини намойиш этган: китобда сизни жуда кўп ғаройиб оксалар, тақдирлар кутади.
-
-
ДАШТИ ҚИПЧОҚ ЛОЧИНИ ЁҲУД МУҲАММАД ШАЙБОНИЙХОН ҚИССАСИ
Қўлингиздаги китоб халқимизнинг буюк фарзандларидан бири, лашкарбоши, ислоҳотчи, шоир ва мутафаккир Муҳаммад Шайбонийхон ҳаётига бағишланган. Шавйбонийхон Амир Темурдан кейин парчаланиб кетган салтанатни қайта тиклади, хорижий босқинчиларнинг хужумига барҳам берди. У раият хотиржамлиги, мамлакат фаровонлиги учун куч-ғайратини аямади. Мадрасалар, масжидлар, кўприклар, хонақоҳлар қурди, маориф соҳасида ислоҳат ўтказди. У илм аҳлини, толиби илмларни моддий ва маънавий жиҳатдан муттасил қувватлаб турди.
-
ГЕОЕКОЛОГИК МУАММОЛАР
М аз кур кулланмэда илмий техника тарз^ннётингшг жадаллашувн натн-касида табнат билан инсон ^ртасидаш узаро муносабатларнннг мураккаб-яашишн, Ер курасн ■ ва ^удудларда экологии вазнятаинг жиддайлашаётган-лиги туфайли турли мщёсдагв геоэкологии муаммоларнкнг таркиб топиши ва шаклланипш дамда уларни зудлик билан ^ал дилнш масала лари баек эгилган. К^лланма умумтаълим мактабларюшнг география, биология у^итув-чиларига, университет еа педагогика институтлари география, геология аа биология факультетларининг талабаларига ^амда ушбу муаммолар билан цизщувчи кенг китобхонлар оммасига мулжаллакган.
-
КАРВОН ЙЎЛЛАРИДА
Чўл баҳор келинчаги ойги остига чечаклар билан безалган ишил нойандолини ёйиб ташлаган. Тўрғайлар ҳавода пириллаб кўкламга мад ҳия ўқимоқда. Ранго-ранг капалаклар чечакларнинг хушбўй ҳидидан маст. Аллақандай узун оёқли қушлар ўтлар орасида думларини ликил латиб, катта-катта босиб юради, тошбақалар буришиб кетган хунук бўйинларини ўтларга чўзади, қўнғизлар эса орқаларига қараб юриб, тезакдан ясаган қумалокларини аллақаёққа юмалатади. Қизғиш-кунтир бир илон ўт орасидан ўрмалаб келиб, атрофни томоша қилаётгандек
-
ДАРДИНГНИ СЕВ
Китоб психотерапия психология масалалари билан кизикувчилар хамда кенг китобхонлар оммасига мулжалланган
-
Умр мавсуми
Ҳаётимш давамида танлашимиз лозим бўлганжуда кўп тўгри ва нотўгри йўлларга дуч келамиз. Бунда атрофимиздаги одамларнинг тутган йўли, фикрларига эъ т и б о р қи л а м и з, суя н а м и з. Н ат иж ада эса муваффақиятга эришиш йўлида биздан анча олдинлаб кетганларга, ишида яхшигина самарага эга булганларга, ҳаётда бахт-саодатга эришганларга, талеи кулганларга эргашамиз.
-
ЭКОНОМИЧЕСКАЯ СОЦИОЛОГИЯ
Курс л ек ц и й п о свящ ен новом у, ак ти в н о формирующемуся сегодня научному направлению — экономической социологии. Книга очерчивает концептуальные рамки экономической социологии как особой исследовательской дисциплины и представляет систематизированный курс «Экономическая социология*. Курс является оригинальной и первой в России попыткой широкого обобщения не только классических, но и современных научных подходов к решению экономикосоциальных проблем.
-
Iqtisod nazariyasi I tom
Mazkur darslikda predmet, bilish metodlari, rivojlanish davrlari, jamiyatda iqtisodiy munosabatlarning tuzilishi va bozorning harakat qilishi; butun jahon va alohida mamlakatlar miqyosida mikro-, mezo-, makro-, mega iqtisodiyotning asosiy muammolari ko‘rib chiqilgan. Material ommabop, yaqqol, keng va ko‘p sonli sxemalar, jadvallar, grafik-rasmlar orqali bayon etilgan.
-
Амир Темур
Таникли тарихчи олям ва адиб Бўрибой Аҳмедов номи скага яхши таниш. Унинг «Ўзбек улуси», «Ўрта Осиё халклари тарихи манбала ри», «Мирзо Улугбек», «Тарихдан сабоклар» сингари ўнлаб, китоблари, Йирик тадкикотлари Узбекистондагина эмас, хорижий элларда машхур. Бўрибой Аҳмедов узоқ, валик изланишлардан сўнг улуг бобомиз Амир Темурга бағишланган асарини ёзиб тамомлади. «Амир Темур» тарихий романи ватандошимиз, буюк саркарда давлат арбоби Амир Темур тугилган кунининг 660 Виллигига муносиб тухфа бўлади, деган умиддамиз.
-