-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Momaqaymoq
Rey Bredberi 1920-yilda AQSHning Grintan sha-harchasida tug'ilgan, 80 yoshdan o'tib vafot etgan. U amerikalik fantast yozuvchilar orasida eng ko'zga ko'ringanı, 800 dan ortiq asari bor, ko'plab roman va qissa, hikoyalar yozgan, boshqa janrlarda ham qalam tebratgan «Momaqaymoq qissasida o'zining bolaligini tas-virlagan, kattalarning xatti-harakatlarini bolalarcha dunyoqarash bilan tahlil qilgan. Asar bolalar uchun ham, kattalar uchun ham birdek qiziqarli, yumorli o'rinlari talaygina. Rey Bredberiga xos personaj hamda voqealarga mehr har bir satrda bilinib turadi.
-
BONU
Ассалому алайкум! Хайрли оқшом! Мен Сизни узо-оқ, изладим... ва ниҳоят энди топдим, шекилли. Адашмасам, мен излаган инсон Сизсиз. Албатта, аёл кишининг бундай чурт иқрори унинг қадр-қимматини ерга уриб, суҳбатдошини дарров сергаклантиради. Фақат жавоб езишга, хулосага шошилмай туринг
-
Кимёвий бирикмаларнинг тузилишини ва хоссаларини математик моделлаш
Кимёвий тадқиқотларда компьютерларни қўллаш
-
-
Oq kema
Uning ikki ertagi bo‘lardi. Biri o‘ziniki bo‘lib, uni hech kim bilmasdi. Ikkinchisini esa bobosi so‘zlab bergandi. Keyin birontasi ham qolmadi. Gap shu xususda. O‘sha yili u yetti yoshga to‘lib,- sakkizga qadam qo‘ygandi.
-
СОМОН ЙЎЛИ
Ота, мен сенга ёдгорлик ўрнатолмадим. Сенинг қаерга дафн этилганлигингни ҳам билолмайман. Ушбу асаримни, отам Тўрақул Айтматов, сенга бағишлайман. Она, сен бизни улғайтириб одам қилдинг. Сенинг узоқ умр кўришингни тилаб, онам Наима Айтматова, сенга бағишлайман.
-
Марсга хужум:
Американинг машдур фантаст ёзувчиси Рэй Брэдберининг номи ва асарлари узбек укувчиларига дам яхши таниш. Энди адибнинг шо^ асари «Марсга дужум»ни сиз азиз фантастика ихлосмандларига давола этмокдамиз. Олтмиш ёшида илк марта учокка чиккан, уйида эски ёзув машинкасидан бошка биронта замонавий техника ускунаси булмаган Рэй Брэдбери фавкулодда кувваи зедни билан олис-олис галактикаларга худди фазогирлардай «саёдат» килади ва муъжизавий таас-суротларини жадон адли билан бадам куради. Муаллифнинг фантастика воситасида бундай гаройиб «саёдат»лари замирида улкан мажозий маъно ётади - у Ер-даги даёт, хусусан, она табиатга муносабат алладачон издан чикканлигини алам, укинч ва задархандалик билан ифода этади. Х^атто биз шаффоф марсликлар истикомат килади деб тасаввур этганимиз Марс сайёрасининг дам мана шу одамлар аллакачон бошига етиб булганини алодида уктиради. Бу эса Ердаги дар бир одамни чукуррок уйлашга, душёр булишга даъват этади.
-
PROJECT MANAGEMENT
Limit of Liability/Disclaimer of Warranty: While the publisher and author have used their best efforts in preparing this book, they make no representations or warranties with respect to the accuracy or completeness of the contents of this book and specifically disclaim any implied warranties of merchantability or fitness for a particular purpose.
-
Оқ кема
Унинг икки эртаги бўларди. Бири ўзиники бўлиб, уни ҳеч ким билмасди. Иккинчисини эса бобоси сўзлаб берганди. Кейин биронтаси ҳам қолмади. Гап шу хусусда. Ўша йили у етти ёшга тўлиб,- саккизга қадам қўйганди.
-
СОҲИЛ ЁҚАЛАБ ЧОПАЁТГАН ОЛАПАР
Атоқли адиб Чингиз Айтматовнинг «Соҳил ёкалаб чопаётган Олапар» қиссасининг мазмуни жуда теран ва серқирра. Асар ер юзининг ҳамма тарафини сув қоплаб олган, ҳали бирор парча қуруқлик бўлмаган замонлар тўғрисидаги ривоятдан бошланади. Қиссада шимолда яшовчи нивхларнинг бир неча авлоди тақдири ҳақида гап боради. Нивхлар бир қайиқда чексиз уммонда даҳшатли зулмат кўйнида қолиб кетишади ва ҳаёт-мамот олишуви бошланади. Ҳурматли ўкувчи, бу олишув нима билан тугашини асарни ўкиб билиб оласиз
-
БИР ХОНАДОН ФАРЗАНДЛАРИ
Жаҳон адабиётининг классик намуналаридаги маҳорат сирларини ўрганиш на уни миллий адабиёт, фольклор анъаналари билан қўшиш натижасида мигича жарангдор соз, ингроқ овоз билан куйлай бошлади. Авар ва рус тилида «Тог қўшиғи», «Менинг қал бим тогларда», «Тоғликнинг ватвии», «Тоғ қизи» наби китоблари бирин-кетин босилиб чиқа бошлади. Удар кенг китобхонлар оммасининг диққатоътибо рини ўзига тортди. «Тугилган куним» китоби 1952
-
БОБУРИИНОМА
Бисмиллоҳир раҳмонир раҳим. Тангри таолонинг инояти бирла Оллоҳнинг улуғ ва сирли бир бандаси хусусида суз айтмоққа жазм қил- ДИК. Бу мумтоз инсон тарихимизнинг энг мураккаб, энг жозибадор, энг драматик сиймоларидан биридир. Дунеи фонийга келиб, у нисбатан қисқа умр курди — бор-йўғи қирқ етти йил ҳает кечирди. Лекин шу суронли умри мобайнида у жаҳон тарихидан шавкатли урин олиб улгурди.
-
ПУЛ онимининг КВАДРДНТИ
Бу китоб молиявий билимлар ҳақида. Одамлар бозор талабларига мослаша олмай қийналиб юрган дастлабки пайтларда, бундан анча йиллар муқаддам, бадавлат ишбилармонлар озод-эркин ҳаёт кечиришнинг бир нечта қоидаларини ўрганиб чиқишди. Мазкур китобни ўқиш жараёнида ўша қоидалардан воқиф бўлиш баробарида, сиз пул учун эмас, балки пулнинг сизга ва сиз учун хизмат қилиши кераклигини англайсиз. Бу китоб молиявий бошқариш сирларини ўрганишда сизга ёрдам беради. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
МЕТОДИЧЕСКАЯ РАЗРАБОТКА ПО ДИСЦИПЛИНЕ «СТАНДАРТЫ ФИНАНСОВОЙ ОТЧЕТНОСТИ И АУДИТА»
Методическая разработка предназначена для использования студентами, обучающимися по направлению 38.04.01 «Экономика» (магистерская программа «Банки и реальная экономика»), и направлена на формирование у студентов понимания основных принципов и методологии составления финансовой отчетности и проведения аудита в соответствии со стандартами бухгалтерского учета.
-
Polifoniya
Mazkur darslikda o'quv rejasi va fan dasturga tayangan holda polifoniyaning asosiy mavzulari izchil va batafsil bayon etilgan. Bular - «Qat’ iy yozuv polifoniyasi», «Erkin yozuv polifoniyasi». oddiy va murakkab kontrapunkt asoslari, fuga, bas ostinatoli polifonik variatsiyalar l mavzulardir. Ushbu darslikda ilk bor O ’zbekiston kompozitorlari ijodivbi bilan bog'liq bo’lgan nazariy va tahliliy materiallar yoritilgan. Mazkur darslik konservatoriyaning “ Bastakorlik” va "Sanatshunoslik” (Musiqashunoslik) yo'nalishlari bakalavriat bosqichi talabalari lichun mo'ljallangan. Ayni paytda undan “ Ijrochilik” yo nalishi talabalari ham foydalanishlari mumkin.