-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
-
-
-
-
-
Амир Темур
Буюк тарихий шахсларнинг ҳаёти ва фаолияти француз академиги Марсель Брион ижодида етакчи ўринни эгаллайди. У 1927 йилдан 1984 йилгача тарихий шахслар ҳақида 78 та асар яратган. Унинг "Амир Темур" асари 1963 йил Париждаги "Албен Мишел" нашриётида чоп этилган. Адибнинг ўзи буюк саркарда ва давлат арбоби Амир Темур ҳақида каттагина тарихий очерк яратиш билан бирга бошқаларнинг ҳам шу мавзудаги асарларини жамлаб китоб ҳолига келтирди. Ундаги достон, ҳикоя, тарихий романлардан парчалар, эссе ва публицистик мақолалар Амир Темурнинг болалиги, ёшлиги ва кейинги ҳаёти ҳақида ҳикоя қилади. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
-
Qorong`u chorbog`
Shahardan kelgan yosh yigit qishloq qabristoniga go`rkov qabristoniga go`rkov bo`lib joylashadi.
-
Осмон остидаги сир
Қишлоқ узра хушхабар тарқалди. Аҳли қишлоқ ҳайратда қолди. Кун чиқса ҳам, ой чиқса ҳам Хайринисонинг бошида порлайдиган бўлди.
-
Инфраструктура регионов мира.
В книге в систематизированном виде излагаются теоретические положения, закономерности и принципы геополитического, экономического и административного деления пространства на регионы, создание и рназвитие в них инфраструктуры.
-
Утепленная обувь
В книге изложены современные методы оценки теплозащипных свойств обуви обувных материалов. Приводятся на эти свойства различных особенностей обуви, ближенного расчета теплозащитных свойств обуви Исходных материалов. книге рассмотрены основные исходные струирования организации рационального технологичецесса изготовления утепленной обуви различного Книга представляет интерес для широкого технических научных работников обувной и кожевенной промышленности
-
Qisqa o‘y-fikrlar
Ushbu kitob yosh arab yozuvchisi Adham Sharqoviyning “Qisqa o‘y-fikrlar” تأملات( قصيرة جدا ) asarining o‘zbekcha tarjimasi bo‘lib, siz aziz o‘quvchilarimizga mutolaa qilib, baho berishingiz uchun e’lon qilinmoqda.
-
Фалсафага кириш
Дарсликда инсон дунёқарашининг шаклланишига ижтимоий тарихий шароитнинг таъсири; архаик онг даражасидаги дунёқараш; дунёқарашнинг шакллари ва уларнинг бир-биридан фарқи; фалсафий дунёқарашнинг ўзига хос хусусияти; фаннинг дунёқараш сифатидаги тарихий босқичлари
-
Основы Государства И права республики Узбекистан
Учебник для 8-го класса общеобразовательных средних школ.
-
Amaliy mexanika
«Амалий мexanika» kursi bo‘yicha foydalanish uchun tuzilgan. Maʼruzalar matnida «Амалий мexanika» kursida o‘qitiladigan “Materiallar qarshiligi”, “Mexanizm va mashinalar nazariyasi” va “Mashina detallari”fanlari bo‘yicha talabalar bilishi lozim bo‘lgan eng asosiy maʼlumotlar keltirilgan. Maʼruzalar matnini yozishda muallif o‘zining ko‘p yillik faoliyatida ortirgan tajribalariga, xamda kafedraning yetakchi professor-o‘qituvchilarining tajribalari va chop ettirilgan maʼruza matnlaridan foylalangan holda yozishga harakat qildi. Ushbu maʼruzalar matni talabalarning darslik va o‘quv qo‘llanmalardan foydalanishlarida yo‘llanma bo‘lib xizmat qiladi
-
-
Фалсафа
Мана, сиз фалсафа фанини ўрганишга киришдингиз. «Бу қандай фан?», «Уни нима учун ўрганиш лозим?» деган саволлар билан китобни очдингиз. Ҳақиқатан ҳам, фалсафа кандай фан? Келинг, биргаликда бу саволга жавоб топишга харакат қилайлик.
-
-
СИЁСИЙ ВА ХУКУКИй ТАЪЛИМОТЛАР ТАРИХИ
Мазкур дарсликда сиёсий-хукукий таълимотлар тарихи фанининг предмети, максад ва вазифалари, Кадим давр сиёсий-хукукий таълимотларининг шаклланиши ва ривожланиши, урта аср сиёсий-хукукий таълимотлари, Шарк ва Гарб мамлакатларининг сиёсий-хукукий таълимотларининг асосий хусусиятлри, жахон сиёсий-хукукий таълимотларининг асосий гояси адлолатли давлат бошкаруви, од ил хукмдор, суд ва судлов, конунчилик хакидаги гояларнинг ривожи, янги давр сиёсий-хукукий гоялари ва хозирги давр Узбекистонда давлат ва хукук масалаларининг урганганлиги кдйд этилган.
-
Алкимёгар
Инсоннинг Ердаги умри мобайнида амалга оширадиган ишлари нималардан иборат ? Ўз Тақдири йўлидан бориб , кўнглига туккан орзу - умидларини амалга ошириши учун инсонга энг зарур нарса нима ?..
-