-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Analitik kimyo amaliy mashg`ulotlar va laboratoriya ishlari
o`quv qo`llanma talabalarni analitik kimyoviy jihatdan fikrlash qobilyatini o`stirish, texnikada analitik kimyo qonunlarini qo`llash maqsadiga ega.
-
АГРОЭКОЛОГИЯ
Царсликда биосферанинг экологик омиллари, биоценоз, экосистемаларнинг ропати, биосферанинг табиий бойликлари, %шилоц хржалик экосистемаларининг биологик ма^сулдорлиги, техноген омилларнинг таьсири, тупроц ифлосланишида кимёлаштириш жараёнлари, Фэбекистоннинг ер фонди, цишлоц хржалик ерлари, тупроцнинг шррланиши, эрозияга учраш даражаси, сабаблари. процларнинг эдафик омиллари, унда учрайдиган организмлар, уларнинг экологик гуру^лари ва а^амияти, цишлоц хржалигида минерал ва органик ргитларни цуялаш меъёрлари, %осилдорликни ошириш, экологик тоза мщсулот олишда, турли зщарли кимёвий моддалардан фойдаланишда инсон саломатлигини сацлаш борасида э%тиёткорлик чора-тадбирларини крриш, цишлоц хржалик экологиясининг асосий йрналишлари баён этилган.
-
Чикинди ва оқава сувлардан фойдаланиш
Маъруза матнларида чикинди ва оқава сувлардан фойдаланиш бўйича маълумотлар берилган.
-
Олима аелларнинг фан-техника тараккиетида тутган
Бу тупламда ешолима аелларнинг физика математика биология киме геология
-
Эхтимоллар назарияси ва математик статистика.
Дарсликпедагогика олий таълим муассасалари математика ва информатика бакалаврият таълим йуналиши укув режасидаги эхтимоллар назарияси фани учундир.
-
-
УЗБЕК ТИЛИНИНГ ИЗОҲЛИ ЛУҒАТИ БЕШ И Н ЧИ ЖИЛД Шукрона - Ҳ
Луғат қозирги ўзбек адабий тилида кенг истеъмолда булган 80 мингдан ортиқ сўз ва сўз бирикмаларини, фан, техника, санъат ва маданият соҳаларига оид терминларни, бир неча шевада қўлланадиган сўзларни, баъзи тарихий ва эскирган атамаларни ўз ичига олади. Луғатда берилган сўзларнинг амалда қўлланиши XX аср ўзбек адабиёти ва матбуотидан олинган мисоллар билан далилланган. Луғат ўзбек тилшунослиги ва туркийшунослик бўйича мутахассислар, таржимонлар, оммавий ахборот воситалари ходимлари, олий таълим муассасаларининг ўқитувчилари ва талабалари, шунингдек, кенг ўқувчилар оммаси учун мўлжалланган.
-
Qaynona
Мунавварҳоним аср намозини ўқиб бўлди. Шу пайт ўғлининг: "Яҳҳси қолинг,онажон. Аллоҳ ёр бўлсин", деган гапидан одати бўйича бозорга катаётганини англади. Она бошини қимирлатиб:"Оқ йўлўғлим," дея жавоб берди ва тасбеҳ ўгиришда давом этди. Мунтазам бир ҳолатда тасбеҳ доналари унинг ботинида кечаётган маълум бир зикр жараёнидан далолат берарди.
-
Matematik tasawurlarni shakllantirish. o‘quv qo'llanma
Mazkur o‘quv qo‘llanma “Maktabgacha yoshdagi bolalarda matematik tasawurlarni tarkib toptirish” kursi dasturining asosiy nazariy va uslubiy masalalarini qamrab olgan boiib, unda maktabgacha taiim tashkiloti tarbiyalanuvchilariga miqdor va son, kattalik, geometrik shakllar, fazo va vaqt kabi tasawurlarni shakllantirishga oid ishlami rejalashtirish, tashkil etish va o‘tkazishga oid tavsiyalar berilgan.
-
Региональная экономика
В данном учебнике дается комплексная оценка теоретических основ региональной экономики, экономический потенциал и её оценка, основное содержание и направление региональной политики в зарубежных странах, методы и принципы управления.
-
Ўзбек хикоялари антологияси
Хикояларни танлашда уларнинг барча жихатлари умумлаштирилган холда хисобга олинди.
-
-
Шолидан нималар тайёрланади
Ушбу китобда шолининг халқ хўжалигидаги аҳамияти, шолининг кечпишар навлари ва бошқа мавзулар берилган.
-
Табиий фанларининг замонавий консепцияси.
Ушбу дарслик олий укув юртларининг ижтимоий гуманитар хукук фанлари учундир.
-
ЎЗБЕК Тилининг ЭТИМОЛОГИК ЛУҒАТИ (туркий сўзлар)
Этимологик луғат ўзбек тилшунослигида даст лабги тажриба сифатида яратилди, шунга кўра у айрим нуқсонлардан холи бўлмаслиги мумкин. Ушбу луғат туркий тиллар бўйича мавжуд изланишларга таяниб тузилди ва этимологик талқинлар оммабоп Йўсинда берилди. Луғат барча тил шинавандаларига, биринчи галда зиёлиларга, шу жумладан олий ўқув юртлари ва ўрта мактаб ўқитувчиларига, шунингдек талаба - ларга мўлжалланган.
-
Охирзамон нишоналари
Чингиз Айтматовнинг энг яхши асарлари аллақачон янги жаҳон адабиѐти классикасининг таркибий қисми бўлиб қолди. Унинг китоблари услуби жиҳатидан ҳам, кўтарилган фалсафий масалаларга кўра ҳам бир-биридан фарқ қилади, шу билан бирга уларнинг умумий жиҳатлари ҳам бор. Шу боисдан муаллифнинг ҳар бир асарини орадан вақт ўтиши билан қайта-қайта ўқигинг келади ва ҳар гал янги ва янги жиҳатларини кашф этасан. Айтматов асарларининг китобхонни айрича ҳаяжонга соладиган таъсир кучи жамиятда пишиб етилган муаммолар ўртага ташланишидадир.