-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Медиа этика.
Медиа этика дарслигида журналистика йуналишларидан бири хисобидаги журналистларнинг турли сохаларини ёритишда тавсия этаётган касбий ахлок коидалари хакида тушунча берилади.
-
БОЗОР ИКТИСОДИЁТИ АСОСЛАРИ
Бозор ицтисоднеппшиг рнвож топишя— бу боэорда Jpmt, яшаш шэрт-шаронтлари учук курашкладиган 5'та огир, катта ма-ша^ат талаб этувчн мехнат натижасндир, Бозор нктнсоднёти бунича булажак мутахаесиелар бозор и)\-тнсоднётннинг мо^мтшш чу^ур бнлншдари зарур. Президент Ислом Каримовиинг катта эътибор цоэонган фундамента.! асардари ушбу китобнинг асосини ташки л цилади. Зеро, Преэнденгин .\а^ли раачшда нцтисоднА исло^отларнинг япщ донце паи я си ва бозор иктисодиётига учтиш б^йнча янгн модсд асос- Qirrir np/S ЯТЯНМИЧ
-
БОБУРНОМА
Харбир хал^нинг тарихий, маданий-миллий цисфасини аник белгиловчи улуг шох,лари, буюк олимлари, йнрик алии ва шоирлари буляди. Чунончи, Искаи-лари Мацдуний, Суцрот, Лрасту, Бу^рот, Кврипид, ХомрР номдарини эслаганимиз-да, буюк эллин мадннияти улугворлиги ва вафоснти билан к уз умгимнзда намо-ён булади.
-
Media Huquqi [Matn] : darslik
Ommaviy axborot vositalari faoliyati xalqaro va milliy qonunchilik tizimi asosida tartibga solinadi. “Media huquqi” darsligi ana shu qonunchilik tizimi asosida yaratilgan bo‘lib, unda 0 ‘zbekistonda axborot siyosati va OAV faoliyatining huquqiy tartibi, OAVning jamiyatdagi turli ijtimoiy institutlar bilan huquqiy munosabatlari, mamlakatda so‘z erkinligini ta’minlash, axborot bilan ishlashda jumalistlaming huquq va majburiyatlari, mualliflik va reklama huquqi, shuningdek, axborotga egalik qilishning qonuniy tartibi bilan bog‘liq bilimlar qamrab olingan. Mazkur darslik jumalistika sohasi bo‘yicha ta’lim olayotgan bakalavr bosqichidatalabalar, magistrlar, tadqiqotchilar va ommaviy axborot vositalarida ishlaydigan mutaxassislarga mo'ljallanadi.
-
-
-
BOBURNING BOLALIGI
Yosh Zahiriddin kechagi xabarni eslab, o‘zini behol sezdi. “Ajab dunyo ekan, — deya o‘yga toldi u kichik mushtchalarini iyagiga tirarkan. — It-mushuk bo‘Iib yashamoqdan ne muddao? Madad berish o‘miga qondoshlar bir-birining yuziga oyoq bossa-ya. Bu qiziq bo‘ldi-ku?!”
-
Физическая химия для биологов в задач, вопросов и ответах.
В настаящем пособие приведины вопросы и задачи , каторые предлагались студентам биологического факультета.
-
БОБУРИЙ ПОДИКД АВРАНГЗЕБ
Узбек - хлнд алокалари илгаридан давом этиб келаётган вокелик. Бу анъаналарни ривожлантиришда утмиш алломалар баракали фао-лият курсатганлар, Кейинги замонларда ушбу алокалар турли йуна-лишларда янаям кучайди. Масалан, «Бобурнома»нинг янги тахрирда чоп этилиши, Мухаммад Хайдар мирзонинг «Тарихи Рашидий” асари таржима кили ниши, «XV-XIX аср Хиндистон туркий тили ва адаби-ети» рисоласининг яратилиши, хинд ва урду тиллари лугатларининг тузилиши диёримизда хиндшунослик бобида амалга оширилаётган ил-мий-ижодий изланишлаонинг бир кис ми, холос.
-
ЯНГИЛИКЛАР ЁЗИШ ВА ТАҲРИР САНЪАТИ.
Янгилик ёзиш ва тахрир санъати” курсининг мазкур маъруза ва амалий машгулотлари миллий матбуотимиз анъаналари ва ривожланган демократик давлатлар оммавий ахборот воситалари тажрибаси асосида тузилган. Унда талабаларга бугунги матбуотнинг асоси ҳисобланган янгиликлар ҳақида тушунча берилади, янгиликларнинг давлат ва жамият тараққиётидаги ўрни, халқаро ахкамияти борасида фикр юритилади, энг асосийси, бўлажак журнал истга ахборот туплаш, ахборотни қайта текшириш, ёзиш ва тахрир мақороти ургатилади.
-
БМТ саммитининг Мингйиллик ривожланиш максадларига багишланган ялпи мажлисидаги нуткини урганиш буйича
Мазкур мажмуадан олий укув юртлари талабалари билан бирга, укитувчилар, илмий ходимлар, аспирант ва тадкикотчилар. мамлакатимизда олиб бориластган ижтимоий-иктисодий ислохот жараёнларига кизикадиган кенг китобхонлар жамоатчилиги фойдаланиши мумкин.
-
БМТ Жахон сайёхлик ташкилоти Ижроия кенгашининг 99-сессияси
Халкаро хамкорликни ривожлантириш, туризм соха-сида давлат ва хусусий ташкилотлар 5фтасидаги шерик-ликни ратбатлантириш ва кенгайтириш максадида 1974 йили Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ)нинг их-тисослаштирилган муассасаси - Жах,он сайсхлик ташкилоти тузилган эди. Ушбу ташкилот уз фаолиятини куйидаги асосий йуналишларда олиб бормокда - туризм сохасида мамлакатлар ракобатдошлигини оши-риш, баркарорликни таъминлаш, кам таъминланганлик микёсини кискартириш, туризмнинг изчил ва хамма фойдалана оладиган даражада ривожланишига эришиш учун салохиятни ошириш ва шерикликни кенгайтириш.
-
БИСОТ
Узбекистоннинг умумхалк маданияти ранг-бараиг мада-ниятлар бирлашуви-ю жамулжамидан ташкил топган. ^озир Конституция буйича вилоят деб атайдиганимиз Шимол ва Жануб, Гарб ва Шаркда жойлашган, олис тарихий йулларни босиб келаётган хакикий маънодаги улкаларнинг хар бири бугунги улуг маданиятимизга уз такрорланмас улушлари-ни кутиб келганлар ва ранг-барангликлардан иборат ягона
-
Транспорт электронов биологических систем.
Монография посвящена рассмотрению физико- химических проблем трансформации энергии в биомембранах.
-
БМТ нинг ицдим узгариши буйича доиравий конвенцияси
Инсон хаёти фаолияти натижасида парник газ ташламаларини ортиши хисобига табиий парник эффектини кучайтириш атмосфера ва Ер юзасини купшмча исишига сабаб булади. Бу жараёнлар икдимни илишига олиб келади, бу эса XXI асрда хдёт фаолияти шароитларига салбий таъсир курсатиши мумкин. Парник газ
-
БИРЛАШГАН МИЛЛАТЛАР ТАШКИЛОТИНИНГ икдим УЗГАРИШИ РАМ КАВИЙ КОНВЕНЦИЯСИ БУЙИЧА УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ БИРИНЧИ МИЛЛИЙ АХБОРОТИ
Лойиуанииг нккипчи фаласи лоирасида ишлаб чшуилган ушбу доклад Ьмрмнчн Милый Ахборотиинг лавоми на таркибий к^исми уисобланали. Мойиуаниш ч ипа \ос мак,сал-лари \ам алоуила камчиликларни бартараф к,илиш. \ам Миллим ахборотни цуйилаги йуна-лишлар буйича кслгуси ривожлантиришдаА иборат бумам: