-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Берег Ветров
Берег Ветров. Слепой Каарли и его поводырь Йоосеп, сынишка безмужней Анны, охромевший в детстве от падения, шли но береговой дороге к Питканина. Каарли тащил на спине полдюжины плетенных из орешника корзин, а тринадцатилетний Йоосеп — несколько узорчатых лыковых лукошек. Едва светало.
-
Ижодни англаш бахти
Қўлингиздаги китоб Ўзбекистон Қаҳрамони,атоқли адабиётшунос олим ва адиб Озод Шарафиддиновнинг мустақиллик йилларида яратган мақола,эссе ва адабий суҳбатларидан ташкил топган.Замондош адиблар,илм-фан,маърифат,жаҳон арбоблари ҳақидаги эссе-бадиалар бу жанрнинг ҳозирги жаҳон адабиётидаги энг яхши намуналари билан бир қаторда тура олади.
-
Ёрқин уфқлар
Шундай ёзувчилар бўладики, оз умр куради-ю, ҳудди бахор чақмоғи сингари қалбларга эзгулик уруғини сочади. Марҳум ёзувчи ва шоир Шотурсун Ғуломов (1928—1964) ҳам чақмок каби ярақлаган адибларимиздан эди. Қисқа —35 йиллик умри мобайнида у кўпгина очерклар, шеърлар, ҳикоялар, қиссалар ёзди.
-
Ҳиёбон
Ҳиёбон шеърлар. Қўлингиздаги бу китобча севимли шоиримиз, атоқли адибимиз Максуд Шайхзоданинг тирикликда тайёрлаган сўнгги тўпламидир. Бешафқат ўлим шоирни орамиздан бевақт олиб кетди.
-
Bahoudin Naqshband
Bahouddin Naqshband 1318-yili Buxoro yaqinidagi Qasri Hinduvon qishlog'ida tug'lib,13890yili shu yerda vafot etgan.To'liq ismi-Bahouddin Muhammad ibn Muhammad Jaloliddin bo'lib,el orasida Bahouddin Balogardon,Shoh Naqshband,xojayi Buzurg(Ulug' xoja)kabi sharafli nomlar bilan tanilgan.
-
Олис-яқин юлдузлар
Ушбу китоб Шарқ, илми ва маданиятининг буюк намояндалари Борбад Марвазий, Абу Наср Фаробий, Маҳмуд Қошғарий, Абу Райҳон Беруний, Абдураҳмон Жомий, Мирзо Улуғбек ва бошкалар ҳақидаги илмий-бадиий лавҳалардан ташкил топган.
-
Дўстлар овози
Дўстлар овози. Степас унинг кўмкўк кўзига қаради. Лекин Дануте унинг қўлини яна бир марта қисди-да, дугоналари ёнига кетди. Унинг олтин сочлари эшик ёнида лип этиб ўтиб кетди. Ҳудди қуёш соч толалари билан ўйнагандай бўлди.
-
Дарёдаги чироқлар
Ойиси-ку майлия, мана бу Лелькага нима бор? Ойиси уни уйда қолдирмокчи эди, лекин Лелька шундай дод-вой кўтардики, бирга олиб чиқишга тўғри келди. Албатта, унга Костяки кузатиш эмас, пристань билан пароходни томоша қилиш қизик.
-
Ҳукм
Ҳукм. Эрта баҳорнинг илиқ-иссиқ кунлари бошланди. Қиши билан тор уйларда диққи-нафас бўлган кишиларнинг димоғига адирлардан гиёҳларнинг хушбуй нафаси келиб урилади. Офтоб чарақлайди. Кўм-кўк осмон ҳудди артилган шишадек тиниқ. Гуё олам янгидан яратилгандек.
-
Эрон шоирлари
Иккинчи жаҳон урушида герман фашизми ва япон милитаризми устидан қозонилган буюк ғалабас, дунёдаги ҳалқлар, айнидса, Шарқ халқлари миллий озодлик ҳаракатининг юксалишига имконият яратиб, мустамлакачилик системасининг кризисини янада кескинлаштирди.
-
O'zbek mumtoz she'riyati antologiyasi 31- jild
Mazkur keng ko'lamli, zalvarli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O‘zbekiston, Turkiya, Qozog'iston, Oirg‘iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.
-
Она ер ҳақида қўшиқ
Она ер ҳақида қўшиқ. Ер баҳоси! Кўпчиликни ўйлантириб қўядиган жумбоқ. Молдаван қаламкашлари Митрофан Вэтаву ва Георге Модарчикнинг ер баҳоси, қадр-қиммати ҳақида айтган қуйидаги сўзларини тингланг:.
-
Маликушуаро Баҳор
Эрон адабиётининг классик шоири маликушшуаро Баҳор улкан олим, бутун ҳаётини ўз халқининг эрки учун, тинчлик ва демократия учун курашга сарф этган жамоат арбоби, кўп янгиликлар кашф этиб, эрон шеъриятида алоҳида мактаб ярата олган новатор адибдир.
-
Saodat yo'li
Ushbu kitobda Shoxalil Shoyoqubov rahbarligidagi musavvirlar Muzaffar Po'latov, Komil omonov, Toyir Boltoyev, Kamol Mirzayev, Bahrom Tohirov, Shamsutdin Rixsiyev, Dilbar Po'latov, Ubaydulla Qosimov,Shomahmud Muhammadjonov, Shoilhom Shoyoqubov, Xurshid Nazirov, Nizomiddin Shoahmedov, Faxriddin Rahmatullayev, G'ayrat Kamolov, Jamshid Saydaliyev, Shorasul Shoahmedov, Abror Tursunov, Qahramon Shoislomov, Davron Toshev hamda "Sanoiy nafisa" ijodiy guruhi a'zolarining birinchi marotaba e'lon qilinayotgan asarlaridan foydalanildi.
-
Ҳамза Ҳакимзода Ниёзий Асарлар биринчи том
Ўзбекистон Фанлар академияси А. С. Пушкин номли Тил ва адабиёт институти Ҳамза Ҳакимзода Ниёзийиинг икки томдан иборат асарларини нашрга тайёрлади. Бу тўплам ёзувчининг шу кунгача нашр этилган асарлар тўпламлари ичида энг мукаммалидир.
-
Жавоҳирлаъл Неру
Брошюрада Ҳинд халқииинг кўзга кўринган давлат ва сиёсий арбоби, етук мутафаккири, файласуф ва тарихчиси, колоииал тузумнинг ашаддий душмани, Ҳиндистон миллий-озодлик ҳаракатининг йўлбошчиларидан бири, тинчлик учун толмас курашчи, мустақил Ҳиндистоннинг биринчи Бош министри Жавоҳирлаъл Нерунинг кўп қиррали ибратли хаёт йўли ҳақида ҳикоя қилинади.