-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Madaniyat. Madaniyatshunoslik
-
-
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Жанговар йиллардан лавҳалар.
(УзССР «Билим» жамияти. Улуг Октябрь социалистик революциясининг 50 йиллигига ба- ғишланган). Набиев А. Страницы воспоминаний. Редактор Ш. Тоҳиров Техредактор В. Зубовская Корректор Т. Аъламов Теришга берилди 28/Х-67 й. Босишга рухсат этилди 15/11-68 й. Короз формати 84×108/32 Босма листи 1,25. Шартли листи 2,1. Нашриёт ҳисоб листи 2,01. Тиражи 21190. Ha_p № 410. Р08157. Заказ № 5160. Баҳоси 6 тийин. Ўзбекистон КП Марказий Комитети Бирлашган нашриётининг босмахонаси. Тошкент, Правда Востока кўчаси, уй № 26
-
Евгений Дубицкий. Пастельная акварель
Эта книга об известном петербургском художнике, замечательном графике и акварелисте Евгении Дубицком (р. 1951). В ней отражен весь творческий путь художника, его поиски и обретение собственной акварельной техники. Книга рекомендована к чтению студентам художественных учебных заведений, а также всем, кто любит изобразительное искусство, тем, кто любит русскую природу и стремитcя познать истинную красоту и гармонию, независимо от возраста и социальной принадлежности.
-
МАДАНИЯТШУНОСЛИК
Эътиборингизга тақдим этилаётган ушбу китоб Ўзбекистон мустақиллиги йилларида "Маданиятшунослик” бўйича чоп этилаётган дастлабки ўқув кўлланмадир. Ўқув қўлланма амалдаги таълим стандартлари, ўқув режа ва намунавий Дастур асосида ёзилган. Китоб олий таълимнинг бакалавриат боскичи талабалари учун мўлжалланган. Ўқув қўлланма уч бўлимдан иборат бўлиб, биринчи бўлимда маданият ходиса ва жараён сифатида назарий тахлил этилган, иккинчи бўлимда жаҳон маданияти, хусусан Шарқ маданияти и боскичлари ёритилган. Учинчи бўлимда узбек халки маданияти тарихи мустақиллик мавзуларига багишланган.
-
Орфографический словарь
Сороковое, исправленное издание «Орфографического словаря» подготовлено к печати Л. А. Чешко. При подготовке к этому изданию были уточнены формули- ровки отдельных орфографических правил и внесены изменения в состав словника: исключены некоторые малоупотребительные слова, включен ряд слов, получивших широкое распространение в последние годы, таких, как мораторий, ускорение, эффективность, экология и др. Словарь предназначается учащимся средней школы и содержит сведения о правописании и произношении слов.
-
МАДАНИЯТШУНОСЛИК
Мазкур ўқув қўлланмада "Маданиятшунослик” фанининг предмети, методологик асослари, маданият назарияси ва унинг қонуниятлари, Ватанимиз ва инсоният маданиятининг кўп минг йиллик тарихи билан боғлиқ масалалар, маданиятнинг турлари: ахлокий, иқтисодий, сиёсий, хукукий, экологик маданиятнинг жамият ижтимоий-тарихий ривожланишида тутган ўрни очиб берилган. Қўлланмада маданиятнинг тарихий ҳодиса сифатида ривожланиш боскичлари, жамият ҳаёти ва инсон фаолияти билан боғлиқ томонларига, шунингдек, баркамол авлодни тарбиялаш, ёшлар маънавий маданиятини такомиллаштиришга эътибор қаратилган. Ўқув қўлланма талабаларнинг мустакил фикрлаши, ижодий изланишлари ҳамда маданият ва маърифатга оид илмий қарашларини шакллантиришга ёрдам беради. Нашр олий ўқув юртлари талабалари ва касб-хунар коллежлари ўкувчилари, тадкикотчи-олимлар ва педагоглар учун мўлжалланган.
-
Эрон.
Кўлингиздаги китоб Ватанимиз жанубидаги қўшни- ларимиздан бири Эронга бағишланган ўзбек тилидаги биринчи йирик асардир. Авторлар форс ва инглиз ти- лидаги манбалар ҳамда совет эроншунослиги ютуклари асосида бу мамлакат ҳаётини, унда юз бераётган ўз- гаришларни кенг ёритишга ҳаракат қилганлар. Китобда Шарқ халқларининг ашаддий душмани - империалист- ларнинг Эрондаги кирдикорлари фош қилинади, йилдан-йилга мустаҳкамланиб бораётган Совет Эрон дўстона - муносабатларига алоҳида тўхталинади. Китоб шарқшунослар, тарихчилар ва Ўрта Шарқнинг бу йирик давлати ҳаёти билан қизиққан барча ўқув- чиларга мўлжалланган.
-
МАЪНАВИЯТ АСОСЛАРИ
Мазкур ишда маънавият ва унинг жамият тарак^истидаги урни, миллий мус- такиллик шароитида инсон маънавий фазилатларини шакллантириш \амда маъ- навиятга давлат хомийлиги муаммолари хусусида суз боради. Иш Узбекистан Олий ва урта махсус таълим вазирлиги томонидан тузилган ва тасдик^анган дастурга мувофик; тайёрланди. Рисола олий Укув юртлари бакалавриат йупалишлари тала- балари, шунингдек, маънавият масалалари билан кизикувчи барча китобхонларга мулжалланган.
-
MA’NAVIYAT ASOSLARI
Biz tanlagan ushbu mavzu mazkur masala bo‘yicha ilgari surilgan fikr-mulohazalami va tavsiyalami ta’lim-tarbiya tizimiga joriy etish, ijtimoiy-gumanitar fanlar mazmuniga kiritish yo‘l-yo‘riqlarini o‘zida ifoda etadi. Tarbiyaviy muammolami yechimini hal qilishda milliy tarbiyani yuksaltirish, ma’naviyat va mafkuramizni yuksak bosqichlariga ko‘taradigan milliy g ‘oya, mafkura g ‘oyalarini rivojlantirishda ta’lim muassasalari faoliyatlarini ham yuksaltirishga katta e ’tibor berish lozim. Shunga ko‘ra, biz ijtimoiy-gumanitar fanlami o'qitishda ta’limni tarbiya bilan uzviy bog‘lash va talaba-yoshlami insonparvarlik ruhida tarbiyalash usullaridan keng foydalanish maqsadida ushbu o ‘quv qo‘llanmani yaratishni maqsad qildik.
-
Тил ва маданият
Китобда ўзбек тили терминологиясидаги салбий ва ижобий жараёнлар, унинг тараққиёт хусусиятлари, тил бойлигининг намоён бўлиш шакллари, эстетик имкониятлари ҳақида фикр юритилади.
-
География ва ландшафт экологияси. Илмий мақолалар тўплами.
Самарқанд давлат университетида узоқ йиллар давомида шаклланган география мактабининг вакиллари география илмининг турли йўналишларида ўзларининг илмий- тадқиқот ишларини олиб боришади. Бу йўналишлар ландшафтшуносликдаги регионал, типологик ва парагенетик комплексларни ландшафт карталаштириш, микрозоналаш- тириш, табиатда мавжуд бўлган ландшафт комплексларининг асимметриялигини асослаб бериш, ландшафт экологияси, геоэкологик вазиятларни оптималлаштириш, экотуризмни ривожлантириш, антропоген ландшафтларни тадқиқ этиш, ер-сув ресурслардан оқилона фойдаланиш, тиббий ландшафтшуносликни ривожлантириш, гидрологик текширишлар олиб бориш кабилардан иборат. Мазкур тўпламда ана шу йўналишларда олиб борилган илмий тадқиқот ишларнинг натижалари баён этилган. Илмий мақолалар тўпламидан географлар, геоботаниклар, экологлар, бакалаврлар, магистрлар, илмий тадқиқотчилар ва шу соҳа мутахассислари фойдаланишлари мумкин.
-
География ва геоэкология.
Ушбу илмий мақолалар тўплами таркибидан Самарқанд давлат университетида шаклланган география ва антропоген ландшафтшунослик мактабининг вакиллари, Қарши давлат университети ва Жиззах давлат педагогика институтининг географлари тамонидан олиб борилган илмий тадқиқот ишларининг натижалари кенг ўрин олган. Тўпламда географик қобиқ ва ландшафт сфераси тўғрисидаги тадқиқотнинг таркиб топиши, ривожланиши, уларнинг замонавий муаммолари, геоэкологиянинг баркарор ривожланиши, ноёб ландшафтларни муҳофаза қилиш, географик номларнинг келиб чиқиши, экотуризмни ривожлантириш, рекреацион ресурслардан фойдаланиш, дарё оқимининг ўзгариш сабабларини ўрганиш каби долзарб масалалар муфассал баён этилган. Илмий мақолалар тўпламидан географлар, бакалавр, магистр ва катта илмий ходим-изланувчилар, эколог ҳамда табиатни муҳофаза қилувчи ходимлар фойдаланишлари мумкин.
-
Армуғон
Ушбу китоб Самарқанд шаҳрининг 2750 йиллик муборак тўйига туёнадир. Муаллифлар Самарқанднинг турли даврдаги қимматли тарихий маълумотларини келтиради. Китоб адабий-тарихий манба сифатида ахлоқий-маърифий қимматга эга бўлиб, соҳа мутахассислари ва ихлосмандларига мўлжал- лангандир.
-
Физика 10-11 классы
В сборник задач по физике включены задачи по всем разделам школьного курса для 10-11 классов. Расположение задач соответствует структуре учебных программ и учебников.
-
Ватаннинг содиқ Фарзандлари
Мамлакатимиз халқлари ўртасидаги дўстлик фашист боскинчилар билан бўлган жанглар аланга- сида тобланиб чиниқди, ватанпарварлик, Ватанга чексиз муҳаббат туйғулари ёрқин равнақ топди. СССРдаги барча халқларнинг фарзандлари ўз совет Ватанини манфур душмандан кўкрак кериб ҳимоя қилдилар. 7627 рус, 1928 украин, 244 белорус, 157 татар, 99 яҳудий, 97 қозоқ, 88 арман, 81 грузин, 75 ўзбек, 40 озарбайжон, 37 бошқирд, 16 туркман, 15 тожик, 12 қирғиз, 11 эстон, 8 латиш, 8 литвалик ҳамда Совет мамлакатида яшайдиган бошқа халқлар ва миллатларнинг кўпгина ўғил ва қизлари Совет Иттифоқининг Қаҳрамони бўлдилар.
-
Ватанимиз ўтмишидан (Илмий-ўқув-методик қўлланма).
Мазкур тўплам Бобур номидаги Андижон Давлат университети тарих-иқтисод факультети ҳузуридаги “Истиқлол ва миллий тарих” илмий семинарининг 2006 йил 29 декабрдаги йиғилишида муҳокама этилган ва факультет илмий ва ўқув- методик ҳайъатининг 2007 йил 15 январдаги баённомаси билан нашр этишга тавсия қилинган.
-
Ҳофиз таниш Бухорий. Машҳур кишилар ҳаёти.
Кўлингиздаги китобчада XVI асрнинг иккинчи ярми за XVII аср бошларида Бухорода яшаб ижод этгач истеъдодли тарихчи, шоир ва музикашунос Ҳофиз Та ни Бухорийнинг ҳаёти ва ижоди ҳақида ҳикоя ки- линади. Китобча форс-тожик ва эски ўзбек тилидаги кўлёзмалар, тазкиралар асосида ёзилди. Брошюра Ўрта Осиё халклари тарихи, адабиёти билан кизиккан барча китобхонларга мўлжалланади.