-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
KO'KTO'NLILAR
Унинг болалигини бозор қилган Зарварақ, Зарварақни Зарва- рак қилган Жўра Қўлдошнинг карвонсаройи. Карвонсарой шундоқ йўлнинг четида, пешонанинг коқ ўртасида жойлашган холдек кўзга ташланади: келаётган йўловчи шуни мўлжал килса, кетаётгани манзилни шундан белгилайди.
-
-
БОБО СУЗ ИЗИДАН
Бир кеча-кундузда нечта суз ишлатамиз? Уларнинг асл мазму-нини биламизми? Агар сузларимиз маъносини т^лик; англагани-мизда эди, накдцар узимизни, ^злигимизни англаган, тилга - элга -бизни улгайтган шу заминга садокдтимиз, мехримиз янада ортарди. Зотан, Создан узокдашган одам узидан узокдашади. Узидан олислаб кетаётган одамнинг маънавияти хдм, узи х,ам заволга мойилдир.
-
ЭРТА ҚАЙТГАН ТУРНАЛАР
Совқотиб, дағал шол рўмолга ўраниб олган муаллима Инкамол опа география дарсида Цейлон ҳақида, океаннинг Ҳиндистонга яқин қирғоқларида жойлашган ўша афсонавий орол ҳақида ҳикоя қилар эди. Цейлон мактаб харитасида бепоён ерга нисбатан бир нуқтадай кўринар эди. Яхшилаб тингласанг, нималар йўқ у ерда, маймунлару филлар ҳам, бананлар ҳам (қандайдир мевалар), дунёда энг яхши чой ҳам ва турли-туман ёввойи мевалар, нотаниш ўсимликлар ҳам бор. Ҳаммасидан ҳам уёқ доим шундай иссиқ бўлади-ки, йил бўйи бемалол юраверасан: этик ҳам, қалпоқ ҳам, пайтава-ю пўстин ҳам керак эмас. Ўтинни-ку, умуман, кераги йўқ.
-
Клод Гё
Bundan yetti yo sakkiz yil avval Parijda Klod Gyo ismli qashshoq bir ishchi bo‘lardi. U o‘zining ma’shuqasi va bitta bolasi bilan yashardi. Men haqiqatda bo‘lib o‘tgan voqeani yozyapmanki, mazkur voqea jarayoni kitobxonga uning ibratli mazmunini yaqqol namoyon etsin.
-
Олам ям-яшил
Одамзодинаг хайта эзгулик нурисиз кашшок, гараб. Лекин, бошига иш туш биродарига бурч юзасидангина е малоза бўлмок ёки бировга пичайни мурупеат кўрсатмокнинг ўзи зали крузия эмас. Чигал хаёт долгаларига замолам залу ликнжит ҳам табкати мураккаб, шаклу шамойиллара кўп. Бир камсанинг дианда бегараз, беминват из колдирмок хам улуғ инсоний фазнаатдир. Кўнгилдаги бу порлок хотирот км-ниил олаж кинги умрини кўркамланетиради, обод қилади. Тупландии жой сотен аксарият ҳикояларда ёзувчи эътибораи загудилнинг ова шу киррадарига каратган.
-
ГУЛИ-ГУЛИ
...У дара ичкарисидаги овлоқ маконидан яккам-дуккам тошларга оёқ қўйиб лўкиллай-лўкиллай сув бўйига тушиб келади. Тоғ булоқларидан тўпланган сув мўъжиза йўллар билан кориз орқали ўтиб дара оғзида чоғроқ кўл ҳосил қилган. Кўл сатҳида вижир-вижир доира ясаб, икки харсангтош орасидан бир тегирмон сув пастга оқади. Қирғоқда қўққайиб у бир нафас кўлга тикилади, сўнгра шошилмай иштонбоғини ечади-да, сувга қараб чоптириб юборади. Шу асно этакка – қишлоқ тарафга тантанавор назар ташлаб қўяди. Ишини битириб бўлгач, кўл лабига чўнқайиб ҳовучлайҳовучлай сувдан ичади...
-
Макр ва мухаббат
Миллер стулдан туриб, виолончелни бир четга суриб қўяди. Миллернинг хотини тунги кийимида нахорлик кофе ичиб ўлтиради.
-
Ertak bilan xayrlashuv
Mazkur to'plamga adibning asosan beg'ubor bo lalik, orzumand o'smirlik mavzuidagi qissa va hikoy alari jamlandi. Turli yillarda yozilgın bu asarlar ha-mon zo'r zavq va maroq bilan o'qilishiga shubha yo'q.
-
Кичкина шадзода
Антуан де Сент-Экзюперининг асарлари дунёнинг 200 ти-лига таржима к^линган. Жумладан, унинг «Кичкина шадзода» асари Ханриддин Султонов томонидан ва «И стежком» кртссаси-дан парча Абдуропир Крсимов томонидан узбек тилига таржима дилинган. Ушбу китоб Антуан де Сент-Экзюперининг узбек тилида чоп этилаётган янги тупламидир. Асар кенг китобхонлар оммасига мулжалланган.
-
Мария Стюарт
Парда Анна Кеннеди билан Паулетнинг қаттиқ жанжали устида очилади. Паулет Марияга таалуқли жавобини очиб кўрмоқчи, Анна кўрсатмоқчимас.
-
ЧАПАКЛАР ёки ЧАЛПАКЛАР МАМЛАКАТИ
Социализм шароитида ўтаётган олтинчи кунимиз эди. Сизу биз бу тузумнинг нималигини биламиз, албатта — нон-намагини еб катта бўлганмиз. Аммо ҳозир кўз ўнгимиздагиси буткул бўлакча эди. Ўзига хос. Аввалгиларига ўхшамас. Бу мамлакатда шу тузумнинг отаси ҳам, онаси ҳам, соҳибу раҳнамоси ҳам биргина киши — тамал тошини қўйган ҳам ўзи, барпо этган ҳам ўзи, ўлгудек баҳраманд бўлиб келаётган ҳам ўзи. Сўз улуғ доҳий товариш Хон Ман Мен устида кетаётир. Бу юртда ҳар бир тошу ҳар гиёҳ шу зотнинг уч бўғиндан иборат шарафли номи билан боғлиқ. Бошқача бўлиши мумкин эмас. Асло.
-
ЭНГ БАХТЛИ АЁЛ
Бутун оламлар Парвардигорига ҳамду сано, Расулуллоҳ соллоллоҳу алайҳи ва салламга, у зотнинг оила, асҳобларига салоту саломлар бўлсин. Бу китоб аёл зотини ўзининг Ислом динида эканлигидан бахтиёр бўлишга, Оллоҳнинг унга берган фазлидан шод бўлишга ҳамда ўзидаги бор неъматларга хурсанд бўлишга ундайди. У ҳар бир қалби сиқилган, ғам остида қолган, қайғуси зиёда бўлган инсон учун орзу чечаги, умид насими, хушхабар зиёсидир. Бу китоб аёл зотига қийинчиликдан сўнг енгилликни, кенгликни кутишни айтиб нидо қилади. Унинг заковатли ақлига, пок қалбига, соф руҳига бундай хитоб қилади: сабр қил, савоб кут, ноумид бўлма, келажакка ишон. Зеро, Оллоҳ сен билан биргадир. У Зот сенга етарлидир. У Зот сенга кифоя қилгувчи, сени сақлагувчидир
-
Байрамдан бошка кунлар
Автобусни секинлатаркан, Бакир беихтиёр чап ён- да илиғлиқ турган узунчоқ микрофонга қўл чўзди, йўлдан кўз узмай уни лабига олиб борди-да, эълон қилди: — «Бозор». Кейинги бекат — «Маданият саройи». Ичкаридан гулдираб қайтган овозига ўзининг зав- қи келди. Буни Сафура эшитганида, албатта ҳаяжон билан кафтларини кўксида чалиштириб: «Како-ой го- лос!— деган бўларди.— Шун-доқ овоз бекор кетяпти-я! Жальгина, телевидениедан нега бўшадим?!» Кейин эса, шубҳа йўқки, Бакирни мажбуран машинадан ту- шириб, қўлидан тутганча телевидениесига етаклаб ке- тарди
-
КЕЧА ВА КУНДУЗ
Ҳар йил бир келадиган баҳор севинчи яна кўнгилларни қитиклай бошлади. Яна табиатнинг дилдираган танларига илиқ қон югурди... Толларнинг кўм-кўк сочпопуклари қизларнинг майда ўрилган кокилларидай селкиллаб тушмоққа бошлади. Муз тагида лойқаланиб оққан сувларнинг ғамли юзлари кулди,
-
030ДЛИКДАН КОЧИШ
шқ. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2021. – 352 б. таҳдОУинздогад к леаитбики шмасиил?ши дкаи нмилмара нуич уанндглиарт эаздгиу? о рзу бўлса, айримлар учун эса инс«оОн зҳоадллии ҳкадманон қтоачшивши»ш ласаарр иис ктаанҳжлиаслииднаи: нуг т укрўлриса дтиикштиачтао,р лҳаорзигар гўиз онзиошдглаи эгминаси, ббеарликши гмаа ёшкиин уаннии бнугт куинчлиакй ймўуқровтаитшчагсаи, эбрўклиинш игнас моонйгаи лайдлиар