-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Саодат саройининг калити
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг ахлоқ-одобга доир рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат “Одамийлик мулки” ахлоқ китоби кўпчилик диққатини тортди. Бу рисола асосида тартиб берилган “Келинлар дафтарига”, “Куёв бола, сизга айтар сўзим бор” китоблари ҳам нашр этилган. Адиб китобхонлар, хусусан, ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларининг таклифларини инобатга олиб, “Одамийлик мулки” асарини қисқартириб, тахрир қилиб, ўсмирларнинг талаби ва дидига, қизиқишига мослаган ҳолда “Умидимиз юлдузларига” тарзида нашрга тайёрлади. Агар кишилар уни суюкли фарзандлари ва шогирдлари билан бирга мутолаа қилсалар, фикрлашсалар нур аланнурдир.
-
Шуур ҳар нарсага қодир
Инсон миясининг ишлаш механизмларини цивилизациядан йироқда ўрганиш ва тушуниш учун 1975 йилда Жон Кехо ўрмонга кетади ва уч йил давомида ўша ерда яшайди. Турли туман илмий ва маънавий манбалардан ахборотлар тўплаб, шунингдек, шахсий кузатувлари ва тажрибасига таяниб, Кехо мия қудратини ривожлантиришга оид ўзининг дастлабки содда ва жуда муваффақиятли дастурини ишлаб чиқди. 1978 йилда, ишлаб чиқилган тамойиллар асосида, у одамларга таълим бера бошлади ва 1980 йилдаёқ унинг маърузалари бутун дунёда кенг муваффақият қозонди. Кейинги йигирма йилни Кехо таълим бериш билан ўтказди. Ҳозирда у рафиқаси билан Тинч океаннинг шимоли-ғарбий соҳилида яшайди, китоблар чоп этиш ва маърузалар қилиш билан шуғулланади. Ўйлаймизки, қўлингиздаги китоб сизга манзур бўлади.
-
Sherlok Xolms va doktor Uotsonning sarguzashtlari
Artur Konan Doylning «Yo'qotilgan dunyo», «Zaharlangan mintaqa», «Dahshat vodiysi» kabi asarlari nafaqat Yevropada, balki butun dunyoga mashhur. Va ayni paytda yurtimiz kitobsevarlariga ham yaxshi tanish. Bu to 'plamda yozuvchining detektiv, ilmiy fan tastika, sarguzasht asarlaridan saralab olingan hayotiy dalillarga boy hikoya va qissalari joy olgan. 1990-yilda «Baskervillar iti» nomi bilan nashr etilgan mazkur asar kitobxonlar iltimosiga ko ‘ra qayta chop etilmoqda.
-
Ҳаёт ўзи мураббий
Ҳаёт бошқа, хаёл бошқа. Бу китоб ҳаёт хақида. Чунки ширин хаёл суриш осон, аммо яхши ҳаёт кечириш қийин. Бунинг учун тинимсиз ўқиш, урганиш, меҳнат қилиш талаб этилади. Китобда ибратли инсонлар, эл-юрт хизматида камарбаста бўлаётган фидойилар ҳаёти хақида сўз боради. Инсон умри давомида кўнгил кўчаларида саргардон булади, орзулар рўёби хамда армонлар уртасида, интилиш ва ишонч қанотида турли савдоларни бошидан кечиради. Буларнинг барчаси китобниниг асосий мезонини белгилайди, муаллифнинг кўнгил аталмиш самимият кошонаси сиз азизларга намоён булади. Бундан ташкари, болажонлар учун аталган бобда қизиқарли эртак ва шеърлар ўрин олганки, бу сизни беғубор болалик сари етаклайди. Демак. китоб оилавий ўқишга мўлжалланган тарбиявий, ҳаётий қўлланмадир.
-
So`z xiyoboni
Mazkur kitobda adiblarning so`z ta`rifidagi fikr mulohazalari, ularning badiiy so`z, asarlari tili to`g`risidagi adabiyotshunos, tilshunos olimlar yo`zgan jiddiy maqolalar jamlangan.
-
Ой ва сариқ чақа
Инсон руҳан таназзулга юз тутмаслиги, узининг яширин шахсиятию асл «мен»ини йуқотиб қўймаслиги учун кескин бурилиш ясашга куч топиши ва қатъий қарор қабул қилишига ҳеч нарса, ҳатто вақт ҳам тўсқинлик қилмаслиги лозим. Ҳа, ҳеч қачон «энди кеч» тамойилига алданиб қолманг. Сизни хэракатсизлантириб куйган қобиқлар, зерикарли қонун-қоидалар, омма учун одатий булиб қолган қолиплардан халос бўлинг. Энг муҳими, ўзлигингизга қарши яшаманг. Асар нима ҳақида эканлигини пайқагандирсиз?! Романнинг бош қаҳрамони қирқ ёшли Чарлз Стрикленд асли савдо олами кишиси бўлса-да, ўзида санъатга нисбатан илоҳий куч мужассам эканлигини аввалбошдан ҳис этарди. Бу йулдау ҳатто оиласини ташлаб, Парижга бош олиб кетади. Стрикленд, том маънода илоҳий қобилият соҳиби эди, лекин санъат ундан яхшигина бадал ҳам талаб қилади. Унинг ўз аёли ва фарзандларини ёлгизлатиб кетиши ҳамда оғир дамда кўмакдош бўлган қадрдони Дирк Струве яхшиликларига акс таъсир кўрсатиши, айни пайтда Бланш Струве муҳаббатига нисбатан адолатсизлиги, унинг ҳаётига зомин бўлиши рассом қисматининг нақадар мураккаб эканини кўрсатади.
-
Шайтанат
Ҳар бир соҳада бўлганидек, шайтанат оламида ҳам маълум бир жиноят гуруҳи ўрнига ёшроқ авлод келaди. Кесакполвон ва Чувриндининг ўлимидан сўнг ёлғизланиб қолган Асадбек қирқилган икки қаноти ўpнига янгиларини тиклаш харакатига тyшади. Янги авлод эса шайтанат оламига ҳукмронлик қилиш истаги билан унга яқинлашaди. Икки авлод орасидаги зиддият, таъбир жоиз бўлса, шайтанат тахти учун кyраш нима билан якyн топади — мaзкyр китоб шу ҳакда ҳикоя қилади.
-
Бахтиёр оила
Асарда Ахди сунна ва жамоа мазҳаби асосида пок ақийда ва мусаффо Исломга интилиш, Қуръон ва суннатни ўрганиб амал қилиш, исломий маърифат таратиш, салафи солиҳ — улуғ муж таҳидларга эргашиш, кенгбағирлик ва биродарлик руҳини тарқатиш. Диний саводсизликни тугатиш, ихтилоф ва фирқачиликка барҳам бериш, мутаассиблик ва бид ъат-хуроф отларни йўқотиш каби ўта нозик масалалар ривоят қилинади.
-
Защищая Москву
Книга кандидата исторических наук В. С. Меметова посвящена беспримерному подвигу советских людей и годы Великой Отечественной войны в период битвы под Москвой. Автор показывает вклад интеллигенций столицы в дело разгрома врага, ее роль как боевого помощника партии в осуществлении грандиозных приятий по защите Москвы .
-
Защищая Москву
Книга кандидата исторических наук В. С. Меметова посвящена беспримерному подвигу советских людей и годы Великой Отечественной войны в период битвы под Москвой. Автор показывает вклад интеллигенций столицы в дело разгрома врага, ее роль как боевого помощника партии в осуществлении грандиозных приятий по защите Москвы .
-
Шафтоли ва пўртахол
Кичик жанрда ижод қилган америкалик адиб О. Генри (1862–1910) ўзбек адабиёт ихлосмандларига «Афсунгарларнинг туҳфаси», «Биржа даллолининг севгиси» каби ҳикоялари билан таниш. О.Генри ҳикоялари ҳаётий воқеликка асосланган бўлиб, улар ёзувчининг ўта синчковлигидан далолат беради. Мазкур тўпламда жамланган ҳикоялар билан танишган ўқувчи ҳаётни янада чуқурроқ ўрганади, унинг пасту баландликдан иборат йўл эканлигини ҳис қилади,муаллифнинг жонли тасвирларида ўз ҳаётига уйғун бўлган мувозий чизгиларни кўради.
-
Зимний маршрут по Гыдану
Не знаю , у кого как , но у этнографов "севернриков " очень редко планы осуществляются в том виде, в коком они были составлены. В Москве пунктуальнешим образом продумываещь программу работы экспедиции , состав отряда , маршрут и все процессы.
-
Амфибия одам
Инсон ақл-заковати ҳар қанча қудратли бўлса ҳам барибир у лочин, бургутларга, уммонлар тубидаги мавжудодларга ҳавас билан қарайди. Осмонда учиш ва сув остида яшаш қўлидан келмагач, баъзи одамлар яширин ҳасад билан ёҳуд очкўзлиги, олчоқлиги туфайли, сувда ва ҳавода яйраб юрган ўзидай тирик мавжудодларни овлаб қира бошлайди. Ёзувчи мана шундай сирли ҳодисаларни шу қадар равшан ва жонли тасвирлайдики, асарни ўқиётганлар ҳам марварид изловчиларга ўхшаб, ҳангу манг бўлиб қолишади.
-
Қонли қилич
Инсоният пайдо бўлибдики, ҳақ билан ботил, яхшилик ва ёмонлик мудом курашади. Инсоннинг кечмиши эса, ана шу курашлар ва ўзига хос мушоҳадалар ичида кечади. Зеро, тириклик курашлар ила мазмунлидир. Қўлингиздаги китобни мутолаа қилар экансиз, ана шу курашлар маҳорат билан қаламга олинганлигини кўрасиз. Муаллиф воқеалар силсиласини ўқувчига кенг қамровга етказиш учун тарих билан боғлайди.
-
Qorako'z majnun
Sevimli adibingiz Said Ahmadning asarlarini o'qimagan, bilmagan insonlar kam bo'lsa kerak. Uning hikoyalarida insoniy haqiqatlar, odamiy tuyg'ular aks etadi. Qo'lingizdagi kitob ham adibning navbatdagi hikoyalaridan iborat mo'jazgina to'plam bo'lib, unda azaliy va abadiy mavzu-muhabbat kuylanadi. Asarni o'qib, hayotga bo'lgan qarashingiz o'zgarishi, asl tuyg'ular oldida boshqa narsalarning qadrsiz ekanligini yana bir bor anglaysiz.
-
Икки аёлга бир маҳбуб
Ҳар қандай ёлғон - ёмон! Аслида бу хаёт ёлғонлар билан уралашиб, вақтни бой беришга жуда қисқалик қила- ди. Кичик ёлғон ҳам борган сари йириклашиб, соҳибини чоҳга чуқурроқ ботиради, бироқ ушбу ёлгон бошланишидаи жуда улкан бўлса-чи? Бунииг оқибатлари инсонлар ҳаётини кай даражада заҳарлайди? Фредерик Дарнинг қулингиздаги мазкур асари ўқувчига инсон калбида туБилган сўз, ният ҳаётга кучиши муқаррарлигини эслатиб, бундаи керакли хулосалар олишга, қалб уйимизни пок ва тоза тутишга ундайди!