-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Адолат тарозиси
Тарихда ном қолдирган буюк шахсларнинг ҳаёти ва фаолияти хамиша турли афсонаю ривоятларга кўмилган бўлади. Машҳур ҳукмдору амир-амалдорлар хам бундан мустасно эмас. Ушбу тўплам Искандар Зулкарнайн, Анушер-вони одил, Хисрав Парвез, Ҳорун ар-Рашид, Махмуд Ғазнавий, Амир Темур каби жахоний шуҳратга эта салтанат соҳиблари, Бузургмеҳр, Жаъфар Бармакийдек донишманд вазирлар, баъзи ҳокиму амирлар тўғрисидаги ибратли хикоят ва ривоятлар асосида тузилди.
-
Beg'ubor yoshlik
Shoira bolalgidan she'r yozishga qiziqgan va she'r yozish bilan shug'ullangan.Ushbu shoiraning she'rlarida bolalikcha orzular, bolalikcha tuyg'ular, bolalikcha hayollarini o'z she'riy satirlarida ifoda etgan.
-
Дашту далаларда
Эзгуликка йўғрилган қалб оламни ранг-баранг тусда ҳис қилади. У ҳатто оламда мавжуд бўлмаган рангларни ҳам туя билади ва дунёга, тириклик оламига шу ранглар орқали боқади. Бундай кишиларнинг инсоний бурч ҳақидаги эзгу тушунчалари ҳамиша кишилик дунёсини нурлантириб, жилолантириб туради. Бунинг акси бўлган кишилар эса бу оламда фақат оқ ва қора рангларнигина фарқлайди ва ҳаётга бўлган муносабати ҳам шунга яраша бўлади. Инсоният юзага келибдики, мана шу икки қутб ўртасида кураш боради. Хўш, бу қанақа кураш ва унинг чеки-чегараси борми? Сиз бу саволга таникли ёзувчи Нормурод Норқобиловнинг ушбу китобидан жавоб топасиз. Адиб бу романида тирикликни тебратувчи қатор туйғуларни гўзал бир йўсинда очиб бера олган.
-
Musavvir xayol
Yurak-hayot bilan hamnafas hislar makoni. Yurakni his qilmoq, uning nadir so‘zi, nodir bir onlik baxt soniyasiga zumlik fursat ila quloq tutmoq va ranglar dunyosini kashf etish bilan xayol otlig‘ benihoya go‘zal musavvirning dunyo ganjida tovlangan betakror manzaralarida huzur etmoq bu faqat ijodkor shoiring baxtdan yaralgan go‘zal hayotidir. Mana shu yo‘l uni kutishga, orzu qilishga, hayotni sevishga, oldinga intilishga undaydi. Yurakda yashagan matonat hamisha umidli bo‘lishga chorlab turadi.
-
Биз бахтли бўламиз
Майлида кимгадир ёқса, ёқмаса, уларга қўшилиб йиғлашармидик. Биз бахтли бўламиз Худо хоҳласа худо хоҳламаса учрашармидик.
-
Руҳият манзаралари
Юсуф Зиёдов шеърият аҳлига ўзининг соҳир овози ва ёрқин шеърлари билан таниш. Ушбу мўжаз тўпламдан ҳам унинг сара шеърлари ҳамда достони ўрин олган. Сиз ушбу китобни ўқигач руҳият манзараларига ошно бўласиз.
-
Нур кукунлари
Зебо Мирзо шеърларида мусаввирона руҳ бор, дард бор, олов бор. Бу сўзларни ушлаб кўрасиз, ҳароратини ҳис қиласиз, рангларидан ҳайратланасиз. Ва кўнглингизга кириб бораётган Тирик Сўзнинг товушларини эшитасиз. Сўз ичида ёнаётган Аёл қалбининг изтироблари Сизни-да ёндиради. Сиз бу шеърлар билан азобланасиз, юксаласиз вa покланасиз. У сизни буюк бир ишқ қошига етаклайди. Бир лаҳза бўлса-да, кўнгил билан яшаш бахтини тақдим этади. Зебо Мирзонинг ушбу тўплами Сизнинг кўнглингиздан жой олишига умид қиламиз.
-
Mehrobdan chayon
Turkiston feodallarining keyingi vakili bo'lg‘an Xudoyorning o‘z xohishi yo‘lida dehqon ommasi va mayda hunarmand — kosib sinfini qurbon qilishi, mamlakat xotin-qizlarini istagancha tasarruf etishi, bunga qarshi kelguchilar tilasa kim bo'lmasin, rahmsiz jazo berishi ro‘monning mavzusidir. Xudoyorning bu yo‘ldag‘i birinchi istinodgohi bo‘lg‘an ulamolar, ularning ichki-tashqi ahvoli, axloqi, madrasa va oila hayoti, ulamoda insoniy his bitkanligi va qolg‘ani ham xabosat pardasi ostida sezilmas darajaga yetkanligini mundarija sig‘dirg‘an qadar bayon qilinadir.
-
Ҳарорат
Ушбу тўпламда адиба Раъно Зарипованинг ҳаётий ҳикоялари, эсселари ва қиссалари ўрин олган. Унда инсоний кечинмалар, одамий мезонлар моҳирона куйланади. Ҳикоялар ҳаётий экани билан сизни ўзига боғлаб олади.
-
Ашвагхоша жизнь будды калидаса драмы
Замысел этой книги возник несколько лет назад в Индии. Я находился там в научной командировке и работал в библиотеках и хранилищах древних санскритских рукописей. В Индии в это время продавалась написанная мною вместе с А.А.Вигасиным книга «Образ Индии» (М., Прогресс, 1984, на английском языке).
-
Юрак бўронлари
Қўшиқнинг умри... Чин қўшиқнииг умри боқийдир. Ашурали Жўраевнинг «Юрак бўронлари» номли қиссасини ўқир экансиз, ўзингиз бунга амин бўласиз. Қисса ажойиб хонандамиз Ботир Зокиров ҳақида. Китобдан, шунингдек, адибнинг бир қатор ҳикоялари ҳам жой олган.
-
Яшин бўлмай яшай олмайман
Бу тўпламга истеъдодли қорақалпоқ шоирасининг ижод намуналари киритилган. Уларда қалам соҳибаси киндик қони тўкилган она Ватанини, чин инсонийликни, соф муҳаббат туйғуларини Жайҳундай жўшиб- жўшиб куйлайди. Ҳар бир шеьрда ўзига хослик, илҳом ea ҳайрат сезилиб туради.
-
"Ёшлик баҳори"
Ушбу мўъжаз тўплам «Устоз-шогирд» анъанасини давом эттирган ҳолда навниҳол қаламкашларнинг ижод намуналаридан таркиб топган. Уларнинг келажакдаги ижодларига баркамоллик, теранлик, сўз қадри масъулияти ҳамиша ҳамроҳ бўлиб қолсин.
-
Адолат манзили
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Ёқубовнинг мазкур китоби адибнинг ўзига хос танланган асарлари бўлиб, унинг таваллудининг 70 йиллигига бағишлаб нашр этилмоқда. Бу китобга Одил Ёқубовнинг сўнгги йилларда яратган янги асари — "Адолат манзили" кирган. Acap меҳнаткаш ўзбек халқига чуқур эҳтиром ва самимий муҳаббат билан суғорилган бўлиб, яқин ўтмишда унинг бошидан кечган драматик воқеалар ҳақида ҳикоя қилади. Севимли ёзувчимиз Одил Ёқубов ижодининг турли қирраларини акс эттирган бу мажмуа кенг китобхонлар оммасига манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Маснавийи маънавий
Жалолиддин Румий ижодининг энг ёркин дурдонаси унинг олти китобдан иборат «Маснавийи маънавий» асаридир. «Маснавийи шариф», «Маънавият денгизи», «Тасаввуф қомуси» деб донг таратган бу асарни чин маънода «Дунёнинг китоби» дейиш мумкин. Мухтасар қилиб айтадиган бўлсак, у -Ҳақ мадҳи, ҳақиқат таронаси, инсони комил фалсафасидир.
-
Қалб наволари
Ижодкор ушбу тўпламда ватан, она табиатга бўлган муносабатни назмга сингдирган. Уларда қалбнинг ёрқин ва самимий садолари янграб туради.