-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Севастопольские рассказы
Утренняя заря только что начинает окрашивать небосклон над Сапун-горою; темно-синяя поверхность моря сбросила с себя уже сумрак ночи и ждет первого луча, чтобы заиграть веселым блеском; с бухты несет холодом и туманом; снега нет – все черно, но утренний резкий мороз хватает за лицо и трещит под ногами, и далекий неумолкаемый гул моря, изредка прерываемый раскатистыми выстрелами в Севастополе, один нарушает тишину утра. На кораблях глухо бьет восьмая стклянка.
-
Алкимёгар
Инсоннинг Ердаги умри мобайнида амалга оширадиган ишлари нималардан иборат? Ўз Тақдири йўлидан бориб, кўнглига туккан орзу-умидларини амалга ошириши учун инсонга энг зарур нарса нима?.. “Алкимёгар” романи мана шундай кўламли, мазмунан фалсафий, моҳиятан эса оддий инсоний муаммо ҳақида. Асар муаллифи— ҳозирги замоннинг машҳур ёзувчиси бразилиялик Пауло Коело. “Алкимёгар” Ричард Бахнинг “Оқчарлоқ Жонатан” ёки “Шарпалар” асарларига ўхшамайди. Экзюперининг “Кичик Шаҳзода”сига ҳам ўхшаш томонлари жуда кам. Бироқ негадир “Алкимёгар”ни ўқиганда беихтиёр ўша ривоят-қиссалар ёдга тушади. Зотан, бу асар айнан ҳозирги замон китобхонлари учун ёзилгандек ва “Алкимёгар”нинг турли давлатлар арбобларию, машҳур санъаткорлар ҳамда ҳозирча бир юз ўн етти мамлакатдаги миллионлаб адабиёт мухлислари томонидан севиб ўқилиши шундан далолатдир. “Бизнинг сайёрамизда бир буюк ҳақиқат барқарор: агар сиз чиндан ниманидир орзу қилсангиз, унга албатта эришасиз. Зотан, бу орзу Олам Қалбида ҳам туғилади ва айни шунинг ўзи сизнинг Ерда мавжудлигингиз тасдиқи, сизнинг тақдирингиздир”, деб ёзади П. Коело
-
Султон Жалолиддин Мангуберди.
Тарихий қаҳрамонлар ҳаёти барча даврларда ўқувчилар эътиборида бўлган. Бугунги кун талаби, аждодларимиз фаолиятига қизиқиш Бахтиёр Абдутафурни яна бир асар устида ишлашга ундади. Жалолиддин Мангубердининг тузилишидан тортиб, болалиги, илмга қизиқиши, истеъдоди иқтидори, фаолиятидаги бошқа султонларга, жаҳонгирларга ўхшамаган ҳислатлари билан айнан мазкур - Султон Жалолиддин Мангуберди романида танишишингиз мумкин.
-
Inson husni
"Farg'ona tong otgunch", "Bizning roman", "O'zingdan ko'r", asarlarning muallifi, jaxon adabiyotining yuzdan ortiq sara asarlari tarjimoni atoqli adib Mirzakalon Ismoiliy ijodining ma'lum qismi ma'rifiy mavzuga bag'ishlangan, yakuniga yetmay qolgan asarlardan ham namunalar o'rin olgan.
-
Огох булайлик
Тўпламда Янгича тафаккур ва фактик манбалар асосида ёзилган мазкур маколалар кўпчилик ёшларга - ваххобийлик ва диний экстремизм тўғрисида бир томонлама фикрга эга бўлганларга етарлича маълумот берилган.
-
Танланган асарлар: 5-жилд
Азиз китобхон! Қўлингиздаги ўзига хос мажмуа оқсоқол адиб, Ўзбекистон халқ шоири Шукруллонинг республикамиз вақтли нашрларида турли йилларда эълон қилинган давр ва замон ҳақидаги адабий фалсафий мақолалари, асримизнинг Чингиз Айтматов, Ғафур Ғулом, Ойбек каби улуғ сиймолари тўғрисидаги хотириларидан тузилган.
-
Seni izlab
Sharafatga ota uyidan chiqib ketish oson bo‘lmadi. Bu ishning butun og‘irligini yo‘lning yarmiga yetganda sezdi. Ko‘cha muyulishigacha ergashib kelgan onasining ma’yus ko‘zlarini, ostonada boshini egib qolgan dadasini esladi-yu, qadami sekinlashgandek bo‘ldi. Bir nafasda uyi, hovlisi, chiqib kelayotganda miyovlab oyog‘iga suykalgan mushugi ko‘z oldiga keldi, tarang cho‘zilgan rezinka ip qo‘ldan chiqib o‘z nuqtasiga qaytgandek, fikran uyida paydo bo‘lib qoldi.
-
Жаннат васфи
Ушбу рисола Имом Қуртубийнинг Ислом оламида тазкира номи билан машҳур бўлган Аттазкирату фий аҳвалил мавта ва умурил ахирот. (Жон бериш ҳолатлари ва охират ишларидан эслатма) китобидан бир бобдир. Унда дорул бақо - жаннат ишончли билан васф этилган.
-
САВОҲИЛ
Ари, «хўп бўлади», деб учибди, қалдирғоч эса унинг изига тушибди. Ари барча жониворларни татиб кўрибди — ѐқмабди. Охири пичан ғарами ѐнида ўйнаѐтган болани чақибди-да, озгина гўштини узиб олибди. Шу гўшт унга маъқул келиб, илон ҳузурига ошиқибди
-
SARIQ DEVNING O'LIMI
Shunday qilib desangiz, ishlarim yurishgandan yurishib ketavcrdi, o'zi men shunaqa bolaman-da, qaysi ishni ixtiyor qilsam . albatta maqsadim ga yetam an. Y ettinchini bitirayotganimda, cndi nima qilsam ekan, qaysi maktabga borib o'qiymanu, yana qaysi muallimlaming boshini qotiraman, deb 0 ‘ylanib yurgan edim. Baxtim kulib boqqanini qarangki, qimmatli direktorim Otajon Azizovich m aktabni bitirish kechamizda bir soatu o‘n minut nutq so‘zlab, oxirida
-
Севинчим-дардим
Хоразмлик ҳаваскор шоир Ўктам Давлетовнинг мазкур тўплами ижодкорнинг турли йилларда ёзилган шъерларидан жамланган. Шоирнинг она Ватан, мухаббат,садоқат, вафо ва самимият ҳақидаги шъерлари сизга манзур бўлади деган умиддамиз. Шоир серқирра ижодкор.
-
Буюк қушлар
Шеърият образлар орқали сўзлаши билан гўзал, шу билан қудратли. У шиддатли, «кечаги шамол»ми, беозоргина ўтирган «шохимдаги қушча»ми, «ботаётган қуёш» ёки «ич-ичида йулбарс ўкириб, сиртдан майин жилмайган аёл»ми..
-
QORAKO‘Z MAJNUN
Adib avvalgidek quvnoq, jo ‘shqin hajviyalar, o ‘ychan, g ‘amgin, fojeiy, ayni paytda, dilbar lirik hikoyalar yaratishda davom etdi. Birin-ketin «Xandon pista», «Bir o ‘pichning bahosi», «Yo‘qotganlarim va topganlarim» kabi kitoblari, yangi saylanma asarlari chop etildi. Ustozi Abdulla Qahhordan meros qolgan Do‘rmondagi bog‘ hovlisi tengdosh qalamkash do‘stlari, son-sanoqsiz shogirdlari uchun allaqachon o‘ziga xos «majolis-un nafois» — adabiy, hayotiy, dilkash muloqotlar dargohiga aylangan
-
Темур ва Улуғбек
Мазкур китобда ўрта асрларга оид қўлёзма манбалар асосида яратилган ва архивлардан ахтариб топилган аник маълумотларга таянган ҳолда Амир Темур ва унинг набираси Мирзо Улугбек даврларидаги сиёсий вокеа-ходисалар, иқтисодиёт масалалари, мазкур салтанатлардаги маданият ва санъат равнаки ёритилади. Тарихчилар, мутахассислар ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Уста ва Маргарита
Михаил Афанасьевич Булгаковнинг «Уста ва Маргарита» романи «Москва» журнали саҳифаларида чоп этилиши муносабати билан уни ёзувчининг адабий меросини ўрганиш комиссияси номидан ушбу қисқагина муқаддима билан бошлашни лозим топдим. «Уста ва Маргарита» — марҳум адибнинг сўнгги асари. Булгаков бу романи устида 1928 йилдан иш бошлади ва унинг турли вариантларини яратар экан, баъзан ишини тўхтатар, баъзан эса яна ёзганларига қайтарди. У умри поёнидаги ўн икки йил мобайнида ҳам ўзи дунёга келтирган сермазмун асарини қўлдан қўймади.
-
Творчество Джона Стейнбека
Джона Стейнбек - один из самых своеобразных, самобытных и талантливых писателей Америки. Его творчество - значительная страница в развитии американской литературы.