-
-
San’at. San’atshunoslik
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Ўткир тишли кучукча (қўғирчоқ театри учун пьеса)
Ушбу китобда болалар саҳнаси учун яратилган асарларидан ташкил топган сода ва халқона тил билан қизиқарли воқеалар асосида, ҳайвонлар тимсолидан яхшилик ва ёмонлик, муҳаббат ва вафо, лоқайдлик ва меҳр-оқибат каби туйғулар борасида ҳикоя қилинади.
-
Граф Монте-Кристо
Двадцать седьмого февраля 1815 года дозорный Нотр-Дам де-ла-Гард дал знать о приближении трехмачтового корабля «Фараон», идущего из Смирны, Триеста и Неаполя. Как всегда, портовый лоцман тотчас же отбыл из гавани, миновал замок Иф и пристал к кораблю между мысом Моржион и островом Рион.
-
-
Кўктўнликлар
Туркистон ўлкаси босиб олингач, ўлкада вақти-вақти билан қўзғолонлар бўлиб турди. Юртни аввал Чор Россияси, сўнг Шўролар ҳукмронлигидан озод қилиш йўлидаги жангу жадал ёки маърифий кўринишдаги ҳаракатлар тинмади. Миллий озодлик ҳаракати йўлидаги қуролли курашлардан бири "босмачилик" деб аталди. Бироқ "босмачилар"нинг ҳаммасини ҳам қаҳрамонлар деб бўлмаганидек, қароқчи тўдалар деб ҳисоблаш ҳам ҳақиқатга тўғри келмайди.
-
Чўлпон насри поэтикаси
Маълумки, ҳар бир давр адабиѐтининг етакчи хусусиятлари ўша давр етиштирган йирик адабий фигуралар ижодида ўзининг мужассам ифодасини топади. Асримизнинг биринчи чорагидаги ўзбек адабиѐтини том маънодаги изланиш адабиѐти дейиш мумкинки, худди шу хусусият Чўлпоннинг бутун ижодий фаолиятига ҳам хосдир. Табиатан изланувчан адиб ўзбек реалистик прозасининг тасвир ва ифода имкониятларини кенгайтириш йўлида самарали излангани, хорижий адабиѐтларга хос поэтик воситаларни миллий адабиѐтимизга дадил тадбиқ қилгани маълум. Айни чоқда, Чўлпон шеърий ва насрий ижодида мумтоз адабиѐтимизга хос тасвир ҳамда.
-
Враг ли ты сыну своему
На лице написано искреннее удивление. Дознание мира дается с трудом. А ведь Коле не три-четыре года девять лет. Явно выраженное отставание умственного развития.
-
Человек-амфиби
Что произойдет, если человек получит возможность жить и на суше, и под водой? Принесет ли это ему счастье, или обречет на мучения? Перед Ихтиандром, человеком-амфибией, стоит жестокая необходимость выбирать: покой и свобода в океане или любовь, сопряженная со множеством опасностей на земле. В романе «Человек-амфибия» сочетаются научность, занимательность и юмор. Это произведение не только об удивительном Ихтиандре, которого молва окрестила «морским дьяволом», оно также о предательстве и дружбе, о ненависти и любви.
-
Вesh bolali yigitcha
Bolalik - beboshlik, deymiz. Ammo bu davr zahmatlarga, mashaggatlarga limmo-1im bo`1sa-chi? Beboshlikka, sho`xliklarga o'rin golarmikan? Bunday bolaning galbi , dunyosi kattalar hayotiga yagin bo`1adi. O'zi bilib-bilmay taffakuri o'sib, irodasi metin insonga aylanadi. 5evimli adibimiz Xudoyberdi To'xtaboyevning gayta-gayta о`giladigап ishbu asarini siz, aziz kitobxonlargahadyaetayotganLmizdan mamnunmiz.
-
Приключенческие рассказы
Книга представляет собой сборник детективных и приключенческих рассказов известнейших английских и американских писателей XIX-ХХ веков в адаптации Г. К. Магидсон-Степановой. Текст каждого рассказа снабжен комментарием; упражнения направлены на отработку лексики и грамматических структур. В конце книги приводится словарь.
-
Атиргул
Қўлингиздаги ушбу китобда Самарқанднинг узоқ қишлоқларидан бирида яшаган Мурод исмли ўспириннинг бошидан ўтказган воқеалари баён этилган.
-
Baxt kaliti
Bir savdogar o’g’lini eng katta donishmandning huzuriga baxtning kaliti — sirini bilib kelish uchun jo’natipti. Yigit sahroda qirq kun yo’l yuripti va nihoyat, ulkan tog’ning tepasida haddan ziyod muhtasham bir qasrni ko’ripti. U qidirgan Donishmand shu qasrda yashar ekan.
-
Миллий уйғониш даври ўзбек адабиёти
Дарсликни майдонга келтиришда Ўзбекистон Миллий университети Миллий уйғониш даври ўзбек адабиёти кафедрасининг барча аъзолари фаол иштирок этдилар. Проф. Ш. Юсупов «Муҳйи Хўқандий» мақоласини ёзди, «Комил Хоразмий»га ҳаммуаллифлик қилди. «Фурқат» мақоласи Н. Жабборов, шунингдек, «Муқимий» С.Аҳмедов, «Авлоний» III. Ризаев билан ҳаммуаллифликда ёзилди. «Камий» мақоласи ўқитувчи О. Олтинбек қаламига мансуб.
-
БАБУР-НАМЭ
Среди памятников старо-узбекской прозы одно из выдающихся мест принадлежит «Запискам» Захириддина Мухаммеда Бабура, известным под названием «Бабур-наме».
-
Қиморбоз
Мазкур китобдан иккита роман ўрин олган: биринчиси айнан Иброҳим Ғафуров таржимаси, иккинчиси эса маҳоратли мутаржим Олим Отахоновга тегишли. Ҳар иккала роман ўқувчини доимгидек, ўйлатади. Сўзлар, иборалар, тасвирлар, сифатлар, ҳолатлар ҳар қандай ўқувчини ҳайратга солади. Асарга, ёзувчига, таржимонга муҳаббат билан кейинги мутолаани кутади...
-
Жиноятнинг узун йўли
Суднинг жиноятчилар ўтирадиган панжара ортидаги қора курсисида балоғатга етмаган ўсмирларни кўриб баъзан ажабланамиз, баъзан эса уларга раҳмимиз келади. «Уларни жиноят кўчасига бошлаган сабаб нима?» деб ўйлагувчилар хам бор. «Алвидо... болалик», «Чархпалак», «Сўнгги ўқ», «Шайтанат», «Мурдалар гапирмайдилар» каби асарларида жиноят оламини турли кўринишларда акс эттирган ёзувчи Тоҳир Малик бу сафар ўзгачароқ тарзда жиноятчи руҳий оламини таҳлил этади.