-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Эрксевар,ҳурриятпарвар эл ворисларимиз
Кенг китобхонлар эътиборига ҳавола этилаётган ушбу рисолада олис ўтмиш даврлардан буён саҳоватли, муқаддас ўзбек заминида яшаб келган аждодларимиз, бобокалонларимизнинг жисми-жонида, дили-шуурида эрк, озодлик, ҳурлик ва мустақиллик туйғулари ҳамиша булоқ янглиғ жўш уриб, улар мана шу руҳда шаклланиб-тобланиб, ўз севимли элу юртига, халқига садоқат билан хизмат қилиб келганликлари тўғрисида бахс юритилади. Рисолада бизнинг эркссвар, ҳуррият-парвар донишманд аждодларимиз Ватанимиз тарихи, унинг тадрижий тараққиёти давомида қанчалаб синов-синоатларни ўз бошидан кечирганликлари. она диёр ҳудудига мўри-молоҳдек бостириб келган не-не ажнабий истилочиларга қарши кўкрак кериб уни мардонавор ҳимоя этганликлари, бу олижаноб мақсад йўлида ўз азиз жонларини инсор қилганликларини тараннум этувчи кўплаб жонли, жозибадор лавҳалар ўрин олгандир.
-
As time goes by. Level 4
This story begins where the movie, Casablanca, ends. The Moroccan city was, at that time, famous for its visitors. These included criminals, but also people who wanted to escape from the Germans. The lucky ones were able to get documents that allowed them to travel to Lisbon, and from there to America.
-
Around the world in 80 days
Mr. Phileas Fogg lived, in 1872, at No. 7, Saville Row, Burlington Gardens, the house in which Sheridan died in 1814. He was one of the most noticeable members of the Reform Club, though he seemed always to avoid attracting attention; an enigmatical personage, about whom little was known, except that he was a polished man of the world. People said that he resembled Byron—at least that his head was Byronic; but he was a bearded, tranquil Byron, who might live on a thousand years without growing old.
-
Arms and the man
To the irreverent — and which of us will claim entire exemption from that comfortable classification? — there is something very amusing in the attitude of the orthodox criticism toward Bernard Shaw.
-
Andersen's fairy tales
Many years ago, there was an Emperor, who was so excessively fond of new clothes, that he spent all his money in dress. He did not trouble himself in the least about his soldiers; nor did he care to go either to the theatre or the chase, except for the opportunities then afforded him for displaying his new clothes. He had a different suit for each hour of the day; and as of any other king or emperor, one is accustomed to say, he is sitting in council, it was always said of him, The Emperor is sitting in his wardrobe.
-
Ўзбекнинг гапи қизиқ
Маҳмуд Сатторнинг ушбу китоби ўзбек мақол ва иборалар намуналарининг қисқа шарҳи ва изоҳли бағишланган. Унда инсоннинг вужуди тана аъзолари ҳақида яратилган нақл мақол танлаб олинган Сиз ҳалқимизнинг теша тегмаган сўз бирикма ибораларининг қизиқарли таҳлили билан танишасиз
-
Онамни ўз паноҳингда асра
Дунёда она мадҳидан муқаддас ва беғараз мавзу йўқ. Биз инсонийлик, олийжаноблик, фарзандлик бурчи, онанинг қадр-қиммати, унинг улуғворлиги, унга садоқат, вафодорлик, иззат-ҳурмат ҳақида сўз юритар эканмиз, ушбу асарда ана шу инсоний туйғулар, ширин хислар мағрур ва қувонч, баъзан ҳаяжону изтироб билан тасвирлаб берилган. Китоб кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Самовий башариятлар борми?
Ушбу рисолада самовий башариятлар мавжудлиги билан боғлиқ бўлган замонавий ғоялароммабоп тарзда берилади. Китобхон самовий башариятларни ахтариш ва улар билан ўзаро алоқа ўрнатиш учун мавжуд бўлган илмий-техник муаммолар тўғрисидаги тушунчалар билан танишади.
-
Jamila
Har gal safarga oldindan kichkina yog`och ramkaga solingan surat oldida turish menga odat bo`lib qolgandi. Ertaga ovulga jo`nashim kerak. Mana, hozir ham o`sha suratga tikilib, go`yo undan oq yo`l tilayotgandek ko'zimni uzolmay, uzoq termilib qoldim.
-
Сўққабош бевагина
Ушбу китоб Ўткир Ҳошимовнинг Сўққабош бевагина номлик китоби китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Сўнгги ўқ
Жаҳонгир Зокирхўжани ҳар эслаганида «мусофирликда олтин топиш осон, жон таслим қилиш қийин», деб қўярди. Аслида бу Зокирхўжанинг гапи. Танаси кафан кўрмаган, лаҳад кўрмаган муслимнинг гапи. Қулоғига Оллоҳ номи билан азон айтилган, «Оллоҳ» деб тили чиққан, умри бўйи тоат-ибодатда бўлган муслим жанозасиз кетди. Инсон боласининг бошига турли кулфатлар тушиши мумкин. Бу дунѐ азобларини беҳад кўп тотиши мумкин. Лекин Жаҳонгирнинг назарида, кулфатларнинг энг бешафқати ўша Зокирхўжага насиб этди. «Бир ҳовуч она тупроққа зор бўлиб кўз юмишни ҳеч бир андага насиб этмасин.» Бу ҳам Зокирхўбанинг гапи...
-
SHum bola
Samovarchi Asra kal degan xipchadan kelgan qotma, epchil yigit edi. Ustida oldi ochiq yaktak, oyog'ida qala kavush, zangori shohi qiyiq bog‘lagan, yelkasiga xolparang ro'mol tashlagan xushfe’l yigit edi. Choyxo'r boyvachchalardan birortasi:
-
Шовқин
Роман, қисса ва бир туркум ҳикоядан таркиб топган ушбу тўпламни соғинч китоби, қўмсовлар китоби деса бўлади. Дарвоқе, ўтган ҳар бир лаҳза асли тарих, адабиёт эса асосан кечган воқелик – ҳолатлар, вазиятлар, тақдирлар тасвири билан иш кўради. Нафсиламри, кечаги кунлару қилмиш-қидирмишлардан қочиб-бекиниб яшаб бўлармиди, айтинг? Аммо муаллиф бунда ўтмиш умр соғинчи ёхуд одатдаги қўмсов – ностальгияни мақсад қилган эмас, бошқа дард, муддаолар ҳам борки, китобни ўқиганда англайсиз.
-
Ibratli rivoyatlar
Muhammad Avfiy 1172—1176 yillar orasida Buxoroda tug'ilib, shu yerda tahsil ko'rib, o'sib-ulg'aygan. Uning asli ismi Sa'diduddin Muhammad bo'lsa-da, juda ko'p manbalarda Nuriddin Muhammad deb yuritiladi. Tadqiqotchilar Avfiy hayotini uch qismga bo'lib talqin etadilar: birinchi davr 1172—1201 yillarni o'z ichiga olib, go'daklik va avvalgi tahsil yillari hisoblanadi: ikkinchi davr (1201 — 1220) uning Samarqandga safaridan boshlanib barcha musofirlik yillarini o'z ichiga oladi. Uchinchi davr esa Avfiy o'z asarlarini ijod etgan (1202—1233) yillardir.
-
Shaytanat
Xudovando, na qildim turfa yozdim, Shayotin makri birlan yo‘ldan ozdim. Pushaymonman parishon o‘tgan ishdan. Bahoru tiyra moh yozu qishdin. (So‘fiy Ollohyorning «Sabotul ojiziyn» kitoblaridan.)
-
Шайтанат (IV- китоб)
Худовандо, на қилдим турфа ёздим, Шаётин макри бирлан йўлдан оздим. Пушаймонман паришон ўтган ишдан. Баҳору тийра моҳ ёзу қишдин