-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Mashinasozlik korxonalarida ishlab chiqarishni tashkil etish.
Yuqori malakali mutaxassislar tayyorlashni kengaytirish bilan bir vaqtda oliy ta’lim tizimini tubdan isloh qilish bugungi kunning muhim vazifalaridan biri bo’lib qolmoqda. Bu avvalom bor oliy ta’lim yo’nalishlari bo’yicha Davlat ta’lim standartlarida ko’zlangan fanlarning mazmuni va o’quv dasturlarini xalqaro andozalarga moslashtirib, yanada takomillashtirishni hozirgi kunning dolzarb vazifasi etib qo’ymoqda.
-
С/С++ дастурлаш тили 2-қисм
Массив бу бир типли номерланган маълумотлар жамланмасидир. Массив индексли узгарувчи тушунчасига мос келади. Массив таърифланганда типи, номи ва индекслар чегараси курсатилади. Мисол учун long int a[5]; char w[200];double f[4][5][7]; char[7][200]. Массив индекслар хар доим 0 дан бошланади. Си тили стандарти буйича индекслар сони 31 тагача булиши мумкин, лекин амалда бир улчовли ва икки улчовли массивлар кулланилади. Бир улчовли массивларга математикада вектор тушунчаси мос келади. Массивнинг int z[3] шаклдаги таърифи, int типига тегишли z[0],z[1],z[2] элементлардан иборат массивни аниклайди
-
Общая биотехнология. Часть II
Во второй части курса лекций представлены вопросы общей биотехнологии, касающиеся производства различных биологически активных соединений, а также отражены проблемы экологической, сельскохозяйственной, пищевой и медицинской биотехнологии.
-
-
TEXNIK TIZIMLARDA AXBOROT TEXNOLOGIYALARI
Ushbu ma’ruzalar matni 5311700-Foydali qazilma geologiyasi, qidiruv va razvedkasi(neft va konlari), 5311600-Konchilik ishi (yer osti konchilik ishlari) ta’lim yo’nalishlari talabalari uchun mo’ljallangan bo’lib, bakalavrlar tayyorlash bo’yicha fanning na’munaviy dasturi asosida yozilgan.
-
ИҚТИСОДИЁТ ТАРМОҚЛАРИНИНГ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНИШИДА АХБОРОТ-КОММУНИКАЦИЯ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ 1 ҚИСМ
BMTning 2012 yilda chiqqan qarorida jahon hamjamiyatining quyidagi asosiy muammolari va sog'liqni saqlash vazirligining asosiy ustuvor yo'nalishlari, ya'ni yurak-qon tomir va onkologik kasalliklar, qandli diabet va o'pkaning surunkali obstruktiv yo'nalishi ko'rsatilgan.So'nggi yillarda dunyoning aksariyat mamlakatlarida ushbu kasalliklar bilan bog'liq kasallanish va o'lim darajasi sezilarli darajada oshdi, bu yerda yurak-qon tomir kasalliklari birinchi o'rinda turadi. Shuni ham yodda tutish kerakki, ushbu kasalliklar barcha salbiy iqtisodiy, ijtimoiy va axloqiy oqibatlarning taxminan 70% yurak-qon tomir kasalliklari tashkil qiladi
-
Ta’limda axborot texnologiyalari
«Ta’limda axborot texnologiyalari» fanidan ushbu ma’ruzalar matni o‘quv – uslubiy majmuasi tarkibiy qismi bo‘lib, Samarqand davlat arxitektura-qurilish institutining «Informatika va axborot texnologiyalari» kafedrasida tayyorlangan. Ushbu ishlanma «Ta’limda axborot texnologiyalari» fanini o‘rganish jarayonida magistrantlarning mustaqil ishlashini ta’minlovchi o‘quv-uslubiy materiallarni o‘z ichiga oladi hamda magistrant olgan bilimining sifatini doimo nazorat qilishni ta’minlaydi. Ushbu ma’ruzalar matni «Ta’limda axborot texnologiyalari» fani o‘quv rejaga kiritilgan barcha magistratura mutaxassisliklari uchun mo‘ljallangan.
-
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ТАРИХИ
Тарих фани турли халқлар қандай яшаганлиги, уларнинг ҳаѐтида қандай воқеалар бўлганлиги, одамлар ҳаѐти ва нима учун ўзгариб ҳозиргидай бўлиб қолганлигини ўрганса, Қорақалпоғистон тарихи эса шу она заминимизда ўтмишда яшаган халқларнинг ҳаѐти ва уларнинг ривожланиш жараенида содир бўлган ўзгаришлар, воқеаларни тўлалигича ўрганадиган фандир. Юртбошимизнинг бу ҳақидаги фикрлари катта аҳамиятга эгадир. «Ҳозир, Ўзбекистон деб аталувчи ҳудуд, яъни бизнинг Ватанимиз, нафақат Шарқ, балки умумжаҳон цивилизацияси бешикларидан бири бўлганлигини бутун жаҳон тан олмоқда. Бу қадимий ва табаррук тупроқдан алломалар, фозилуфузалолар, олиму-уламолар, сиесатчилар, саркардалар етишиб чиққан. Диний ва дуневий илмларнинг асослари ана шу заминда яратилган. Эрамизгача ва ундан кейин қурилган мураккаб сув иншоотлари шу кунгача файзини, маҳобатини йўқотмаган, осори атиқаларимиз қадим-қадимдан юртимизда деҳқончилик, ҳунармандчилик маданияти, меъморчилик ва шаҳарсозлик санъати юксак бўлганлигидан далолат беради». 1997 йили Қорақалпоғистон Республикаси Жўқарги Кенгеси сессиясида Президент шундай деган эди: «Қорақалпоқ халқи жаҳонга ўзининг миллий маданияти, ўзгача санъати, классик адабияти, руўхий баҳолиликлари, дастури ва ўрп-адатлари билан маълумдур».
-
ХХ АСР ИККИНЧИ ЯРМИ ЖАҲОН ТАРИХИ
Ушбу китобда муаллифнинг ХХ асрнинг иккинчи ярми жаҳон тарихи бўйича маърузалари жамланган. Маърузаларда айрим хорижий мамлакатларнинг ХХ асрнинг иккинчи ярмидаги ижтимоий- иқтисодий ва сиёсий ривожланиши жараёни баён этилган. Халқаро муносабатлар ривожланиши ҳамда Ғарб ва Шарқ мамлакатлари тараккиёти кўриб чиқилган. Ихтисоси мамлакатшунослик бўлган муаллифнинг бу асари АҚШ Таълим ва маданий алоқалар бюроси грантига сазовор бўлган. Маърузалар тўплами талабаларга, аспирантларга ва жаҳон тарихи борасида тадқиқот олиб борувчи мутахассисларга мўлжалланган.
-
Xalqaro munosabatlar va diplomatiya tarixi
Mazkur ma’ruzalar to‘plami «Xalqaro munosabatlar va diplomatiya tarixi» fanidan dastlabki bilim va ko‘nikma olishiga xizmat qiladi. Unda tarixiy davrlashtirish asosida qadimgi davrdan o‘rta asrlar davrigacha bo‘lgan Sharq va G‘arbdagi ayrim davlatlarning tashqi siyosati va diplomatiyasiga, diplomatik xizmati va marosimlariga oid ma’lumotlar keltirilgan. Undan tarix ta’lim yo‘nalishi talabalari, shuningdek shu sohaga qiziquvchilar foydalanishlari mumkin.
-
WEB ДАСТУРЛАШ
Web-технологияни (Интернет-технология) ўрганишни Web-дизайннинг қуйидаги учта тушунчасини ўрганишдан бошлаймиз: Web-саҳифа, Web-сайт ва Web-сервер. Web-саҳифа – ўзининг уникал адресига эга бўлган ва махсус кўриш дастури ёрдамида (браузер) кўрилувчи хужжатдир. Унга матн, графика, овоз, видео ёки анимация маълумотлар бирлашмаси - мультимедияли хужжатлар, бошқа хужжатларга гипермурожаатлар кириши мумкин. Web-сайт – бир қанча web-саҳифаларнинг мантиқий бирлашмаси. Web-сервер – тармоққа уланган компьютер ёки ундаги дастур ҳисобланиб, умумий ресурсларни клиентга тақдим этиш ёки уларни бошқариш вазифаларини бажаради. Web-серверлар маълумотлар базалари ва мультимедияли маълумотларни бир бирига мослаштиради; Web-серверда Web-саҳифа ва Web-сайтлар сақланади. Биз Интернет тармоғидаги Web-саҳифаларни кўришимиз учун WWW (World Wide Web) деб аталувчи сервисдан фойдаланамиз.
-
РЕГИОНЫ И ГОРОДА РОССИИ КАК ТУРИСТСКИЕ ТЕРРИТОРИИ: УСЛОВИЯ И ПЕРСПЕКТИВЫ УСТОЙЧИВОГО РАЗВИТИЯ
В сборнике представлены статьи и кейсы, подготовленные участниками V ежегодной научно-практической конференции «Владимирский тракт — дорога к новым технологиям в туризме», проводимой экономическим факультетом МГУ имени М.В. Ломоносова в агротуристическом комплексе «Богдарня», и круглого стола «Устойчивое региональное развитие в условиях больших вызовов» на XV Всероссийском фестивале науки. Рассмотрены общие вопросы, касающиеся особенностей институциональной среды, сетевого взаимодействия городов, региональных проблем развития туризма, а также конкретные примеры успехов и проблем туристских дестинаций в России. Для студентов и преподавателей вузов, интересующихся проблематикой сферы услуг и вопросами управления в туризме.
-
Avtomobil yo’llarini avtomatlashtirilgan loyihalash
Mazkur ma’ruzalar matni 5340800- “Avtomobil yo’llari va aerodromlar” ta’lim yo’nalishi bakalavrlari uchun Avtomobil yo’llarini avtomatlashtirilgan loyihalash fani bo’yicha tuzilgan ishchi o’quv dasturga muvofiq tuzilgan.
-
Физика курсининг механика бўлимидан "Моддий нуқта динамикаси" муаммоли маъруза матни
Ушбу услубий қўлланмада “Физика” фанининг муҳим қисми бўлмиш “Моддий нуқта динамикаси” муаммоли усулда баён этилган. Қўлланмадан «электроника ва микроэлектроника», «радиотехника» ва бошқа турдош йўналишларнинг магистрлари ҳам фойдаланиши мумкин.
-
Компьютер технологиялари ва интернет
Ушбу маърузалар матнлари "Компьютер технологиялари ва интернет" фани бўйича 8 та маъруза матнларини ўз ичига олган. Маърузаларда компьютер технологиялари, Ўзбекистонда ахборот коммуникацион технологияларини ривожлантириш чора-тадбирлари, операцион тизимлар, Windows XP, Vista ва Seven имкониятлари ва фарқлари, Microsoft Office 2003, 2007 ва 2010 кўриниши ва имкониятлари, интернетга уланиш технологиялари, интернетда ишлаш ҳуқуқий ва аҳлоқий асослари, интернетда ишлаш дастурлари ва маълумот қидириш усуллари, таълим сайтлари ва уларда ишлаш, масофавий таълим сайтлари, электрон кутубхоналар ва уларда ишлаш усуллари, Ziyonet кутубхонаси, янгиликлар сайтлари, оммавий ахборот сайтлари ҳақида қисқача маълумотлар келтирилган. Маъруза матнлари олий ўқув юртлари талабалари, ўқитувчилари ва курсни мустақил ўрганувчилар учун мўлжалланган.
-
ОПЕРАЦИОННЫЕ СИСТЕМЫ
ОС — это комплекс управляющих и обрабатывающих программ, которые, с одной стороны, выступают как интерфейс между устройствами вычислительной системы и прикладными программами, а с другой стороны — предназначены для управления устройствами и вычислительными процессами, эффективного распределения ресурсов между вычислительными процессами и организации надёжных вычислений.