-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ХИКОЯЛАР
Исте фога чиққан коллегия асессори Племянников-нинг қизи Оленька ҳовли эшиги олдидаги супачада хаёл суриб ўтиради Куниссиқ, пашшалар хиралик блан жонга тегар, кеч киришга яқин қолганлиги кўнглига хуш келар эди.
-
ЙЎҒОН ТЕПА
Бугун шанба, идора ходимларига маош берилаяпти. Одатда идора бошлиқларининг ҳурмати учун кассир кабинетга ведомость кўтариб киради
-
УРУШ BA ТИНЧЛИК
Петербургнинг энг юқори доираларида, турли гуруҳ-лар - Румянцев, французлар, Мария Феодоровна, шаҳ-зода валиаҳд ва бошқаларнинг гуруҳлари орасида илга-ригидан кўра қизғинроқ кураш давом этмоқда эди
-
-
Сўз йўли 2 жилд
Иккинчи жилдга Сирожиддин Саййиднинг хдзрат Абу ^омид Ғаззолий х^кматлари, Шарк, адабиётининг улуғ намояндалари Мавлоно Жалолиддин Румий, Хожа ^офиз Шерозий ғазаллари, Александр Пушкин, хрзирги замон адабиёти вакиллари Андрей Вознесенский, Лойик, Шерали, Александр Файнберг асарларидан калган таржималарига хдм алозу 1 да фасл ажратилган.
-
Жиноят ва жазо
Буюк ёзувчи Ф. М. Достоевскийнинг «Жиноят ва жазо» романи (1806 Вил) жаҳон адабиётининг мумтоз намуналаридан биридир. Университетнинг ёш талабаси Родион қашшоқликдан қутулиш, зўр маблар ва юксак мавқега эга бўлиш, сўнг Наскольников оғир ва аянчли Инсониятнинг олижаноб мақсадлари йўлида хизмат қилишни кўзлаб, фоже ҳамда даҳшатли бир назарияни тўқиб чиқаради, ақл етмайдиган қотил лик қилади.
-
-
Сўз йўли 1 жилд
Узбекистон халк шоири Сирожиддин Саййид ўзининг икки жилдлик танланган асарларига «Сўз йўли» деб бежиз ном кўймаган. Бу — бехрловат шоиримизнинг калб йўли, сўз ва шеър кўйида тортган ранжу зазуиатларининг йўлидир. «Сўк,моғингда мен бир эпкин ё бир насимман, Япрок, сенинг, хас бўлсам гар сенинг хасингман» дейди шоир. Демак, шоирнинг Сўз йўли бу — Ватанга мухдббат, тирикликка ошику ошуфталик, севги ва садоқат йўлидир.
-
CHOL VA DENGIZ
Chol qayiqda yolg‘iz o‘zi Golfstrimda baliq ovlardi. Dengizga chiqayotganiga mana sakson to‘rt kun ham to‘ldi, ammo hali bironta baliq tutganicha yo‘q. U bilan qirq kun bola birga bo‘ldi. Hadeganda qo‘li quruq qaytavergach, ota-onasi unga endi cholning o‘ta-ketgan Salao, ya’ni «o‘lguday omadi yurishmagan odam» ekanini aytib, bundan buyon boshqa qayiqda dengizga chiqish kerakligini qulog‘iga quydilar.
-
Шинелли йиллар
Шухратнинг "Шинелли йиллар" романидаги бош қахрамон Элмурод оддий бир йигит, у келажак хақида, осойишта мехнат хақида орзу қилишни яхши кўради.
-
ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН
Pétri de vanité il avait encore plus de cette espèce d'orgueil reil qui fait avouer avec la même indifférence les bonnes comme les mauvaises actions, suite d'un sentiment de supériorité, peut-être ima-ginaire. Tiré d'une lettre particulière.1
-
ШУМ БОЛАНИЫГ НАБИРАДАРИ
Тапикли болалар ёэувчиси Носир Фоэиловнинг асарларини £кувчилар севиб укишади. Адибнинг бу тўпламига кирган киссалар ва хикоялар хам болаларнинг табиатга, инсонга бўлган муносабатлари хакида.
-
Айтгил, дўстим, нима килдик Ватан учун?!
Ушбу тўпламга Ўзбекистон халқ шоири Иқбол Мирзонинг Ватан, мухаббат, одамийлик мавзуси-даги шеърлари жамланди.
-
-
-
Таржимон, тўпловчи ҳамда изоҳ
Биламан, хозиргача дилингизнинг бир чеккаси ғаш эди. Дуруст: ялпи саводхон бўлдик. Турфа билим, санъат, хунарларни эгаллаганимиз ҳам ёмон бўлмади.