-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қарақалпақ халқының қаҳарманлық эпосы
Бул мийнет қарақалпақ эпосы бойынша автордың көп жыллардан берли изертлеў жумысының жуўмағы. Автор қарақалпақ эпосының мәселелерине 40-жыллардан берли кызығып, кеўил бөлип келмекте. Усы жыллар ишинде автор тәрепинен қарақалпақ эпосы жөнинде баспа сөз бетинде 20 дан аслам мақалалар менен изертлеўлер дағазаланады.
-
Адиблар одобидан адаблар
Қўлингиздаги рисола тарбия ва таълим соҳсидаги давр талабига кўра ўқувчи ва толибларнинг билим тамалини мустаҳкамлаш мақсадида ёзилди. бунда адиб боболаримизнинг абадий илмлар ҳақидаги фиклари ва буюк адиб моҳир шоиримиз Ҳазрати Навоийнинг бу соҳадаги хизматлари баён қилинди.
-
The Rise and Fall of the Pahlavi Dynasty
Any book of this size, covering more than six decades of Iran's political history, necessarily owes debts of gratitude that can be acknowledged in a few paragraphs even if it is a translation like this one.
-
Дубровский
Бундан бир неча йил илгари , ўз мулкларини бирида қадимги рус Крила Петрович Троекуров яшар эди . Бойлиги асилзодалиги ва ошна- билишларни куплиги туфайли .
-
Hikmatlar va hikoyatlar
"Hikmatlar va hikoyatlar" kitobi o'rta asrlarda Shomda yashab, ijod etgan yirik alloma Abdulfaraj qalamiga mansub. Falsafa,tarix,dinshunoslik,tilshunoslik,astronomiya va tibbiyot sohalarida ilmiy asarlari bilan mashhur bu olim hikmat va hikoyatlar yig'ish bilan ham shug'ullanadi. mazkur to'plamda turli din,millat va kasb vakillari bo'lgan oqil kishilarning hayotidagi ibratli hikmatlari keltirilgan.
-
Iltijo
Namanganlik muallima, iste'dodli shoira Salima Tursunovaning she'rlarini o'qirkansiz, sir-sinoat, ehtirosga, iztirobu quvonchga, orzu- armonlarga to'la ayol qalbining sadolari dilingizga kuy bo'lib quyilayotganini his etasiz.
-
Маънолар хазинаси
Ушбу китобдан буюк шоир ва мутафаккир, ўзбек мумтоз адабиётининг асосчиси Ҳазрат Алишер Навоийнинг "Ғаройиб ус-сиғар" девонидаги ғазалларига ёзилган шарҳлар ўрин олган. Ҳар бир ғазал луғат, насрий баён ҳамда шарҳ ва изоҳлар билан келтирилган. Умид қиламизки, Ҳазрат Навоийнинг сирру синоатга тўла бадиият оламига ошно этувчи ушбу шарҳлар ёш авлоднинг китобхонлик маданиятини юксалтириб, ватанпарварлик ва миллатсеварлик руҳида камол топишига ижобий таъсир кўрсатади.
-
Десять негритят
Агата Кристи была великой женщиной. Мало кто мог столь успешно совмещать две, казалось бы, взаимоисключающие роли: автора леденящих душу детективов и образцовой домохозяйки. «Десять негритят» сама писательница считала лучшим своим произведением. Читатели вполне солидарны с ней — у книги лучшие продажи. Итак, скалистый остров, на котором собрались десять незнакомых друг с другом людей. Они не знают, что им предстоит повторить судьбу персонажей известного детского стишка про десять негритят
-
Тавба
Яқин тарихимизда жамиятда чирмовиқдай кенг тарқалган иллатлар халқимиз тинкасини қуритган эди. Асардаги воқеалар асосан мустабид шўро тузуми даврида бўлиб ўтади. Омоннулла образини Хўжа Насриддин, Алдаркўса, Остап Бендер, Юрий Демочкин ва Хлестаковларга қиёслаш мумкин. Баъзи характерли жиҳатлари улардан-да ошиб тушади. Бош қаҳрамон тазарру қилган "Тавба"ни ўқир экансиз, Сиз ҳам беихтиёт "Тавба!"деб қўйсангиз ажабмас. Чунки Омонуллага ўхшаган шахслар ҳозир ҳам учраб туради.
-
OYDINDA YURGAN ODAMLAR
O‘zbekiston xalq yozuvchi, Abdulla Qodiriy noimidagi Davlat mukofoti laureati Tog‘ay Murodning „Oydindn yurgnn odmlar“ qissasi farzand ilinjida umr o‘tkazgan pokiza insonlar haqida Qissanomini o‘qishingiz bilan allaqandny «sirli -kechalarni bag'riga oladi. Ko‘nglingizga ajib bir nur oqib kiradi. Ushbu kitob sizning sevimli asarlaringiz qatoridan o‘rin olishiga ishonamiz.
-
Yoshlikda bergan ko‘ngil
Talantli yozuvchi Habib Nu’mon ijodida “Yoshlikda bergan ko’ngil” qissasi alohida o‘rin tutadi. Bu asar mana, ko‘p yillardirki, qayta- qayta nashr etilib kelmoqda. Qissa g‘oyat shirali, sodda tilda yozilgan va yengil o'qiladi. Unda yoshlarning beg'ubor sevgisi va bu sevgi yo’lidagi kurashlari, turmushga, oilaga bo'lgan munosabatlari maroqli hikoya qilinadi.
-
Өтеш Омар ҳәм фольклор
Алымның журтшылыққа усынып отырған бул жаңа мийнети Өтеш ҳәм Омар шайырлардың фольклордан пайдаланыў жоллары, мақсетлери, усыллары ҳәр тәреплеме ашылып бериледи.
-
Шоиру, шеъру шуур
Севимли шоиримиз Эркин Воҳидовнинг "Шоиру, шеъру шуур" китобига унинг ижодий фаолияти давомида ёзган ва адабий жараённинг маълум босқичларида кўтарилган муаммолар акс этган мақолалар, адабий ўйлар, классик шеъриятимизталқинлари, адабиётимизга кириб келган ёш авлод ҳақидаги мулоҳазалар, сафар хотиралари тўпланди.
-
Адашган автобус
Қўлингиздаги асар нафақат автобус ҳайдовчилари ва йўловчилари, балки ўз ҳаёт йўлида қоқилган замондошларимиз ҳақидадир. Дарҳақиқат, баъзи ҳамюртларимиз енгил ва осон пул топиш мақсадида Ватанини тарк этиб, ўз инсоний қадрларини ерга урмоқдалар. Қонунсиз тарзда юртдан чиқиб кетган ватандошларимиз хорижда қора ишларга жалб этилиб, айрим ҳолларда қул сифатида камситилаётганлиги ҳам сир эмас. Афсуски, бойлик, мўмай даромад кетидан қувганлар орасида хору зор бўлиб кайтаётганлар ёки фарзандларини тирик етим қилиб, оиласини тақдир ҳукмига ташлаб кетаётган фуқароларимиз ҳам бор. Асарда бугунги куннинг ана шу долзарб муаммоси қаламга олинган.
-
Tanish teraklar
Muhammad Yusuf she'rlarida haqiqat yoniq ehtiros va ko'tarki ruh bilan tasirlanadi.Muallif yuragidagi samimiyat nuri she'r satrlarini yoritib turadi va uning hushchaqchaqligi she'rxonga ham yuqadi.Lirik qahramonning ruhiyati go'zal,hayoli uzun,dardinning ko'zlari tiyran.Ona yurt tuyg'usi o'tgan urushning dildagi taassurotlari bugungi kun tashvishlari tashvishlari va ertangi kun umidlari chiroyli tashbihlarda ifoda etilgan.
-
Элга шоҳу ишққа қул
Тарихий сиймолар ҳаётидаги, сиёсий фаолиятидаги ва шахсиятидаги мураккабликлар хамиша ҳам одил ёки холисона баҳоланавермаган. Шоҳлик билан шоирлик ўртасида муштараклик жиҳатлари ўрнига зиддият ва номутаносибликларни излаш эса кейинги чораккам бир асрлик ҳаётимизда оддий мезонга айланиб қолди. Бобур, Ҳусайний, Амирий ижодига турлича қараганимиз учун ўзимизни кечиролмай келаётирмиз. Номлари парда ортида қолиб келаётган ижодкорлар меросини халқимизга етказиш имкони туғилгани - истиқлол шарофатидир. Шу вақтга қадар унутилиб келган Феруз қаламига мансуб ушбу китоб ўзбек адабиёти мухлисларига манзур бўлади, деган умиддамиз.