-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Избранное.. Инна Гофф,
В книгу вошли рассказы и повести, написанные более чем за тридцать лет работы. Они повествуют о военном детстве, о любви, о сложности человеческих взаимоотношений, чувстве долга перед собой и перед временем.
-
Друзья из Сакена
Сама природа как бы решила подальше упрятать это живописное и, безусловно, заслуживающее внима-ния село. Судите сами: с севера Сакен защищают кру-тые отроги Кавказского хребта, на востоке - гора Гуагуа, высокая и мрачная, на западе Клыч, гора коварная, у которой за пазухой всегда припасена снеж ная лавина, так, на всякий случай.
-
Молхона
Жорж Оруэлл (ингл. George Orwell, хдкикий исм-шарифи Эрик Артур Блэр) — инглиз ёзувчиси булиб, гайрихаёлий «1984» романи ва «Молхона» ривоят-киссасининг муаллифидир. Жорж Оруэлл «Молхона» асарини 1943 йилнинг ноябридан то 1944 йилнинг февралигача ёзган ва 1945 йилнинг августида эълон килган. Китобни хар бир инсон укиши ва мулохаза килиши лозим
-
Навоийга таъзим
Алишер Навоийнинг айрим газалларига мухаммаслар ва юз га-Залдан иборат бу туплам адабиётшунос олим, академик Азиз Кдю-Мов (Азизий) крламига мансуб. Мухаммасларни Навоийнинг буюк Аах,осига хурмат изх,ори, унинг нурли хотирасига таъзим рамзи деб бах;олаш мумкин. Газалларнинг лирик к;ах,рамони севги, вафодор-Лик* эзгулик ва ишк; идеалларига садок;атини куйлайди, тавсиф ЭТаАи. Газалларда ана шу идеалларнинг инсон ва жамият камолига хИзмат цилажаги шоирона ифодаларда баён этилган. Умидвормиз-Ки' тупламдаги шеърлар укувчилар к;албининг нозик торларига У^сдош булар.
-
ГУЛОМ ЗАФАРИЙ
Ушбу монография Гулом Зафарийнинг х,аёт ва ижод Нули, унинг ш°ир, драматург, публицист ва санъатшунос олим сифатидаги фао-лиятинимахсусурганибчицишга багишлангани, умуман, ГуломЗафа-Рий биографиясининг яратилгани билан ащииятлидир. Тадк,ик,отда Гулом Зафарий х;аёти ва ижоди мисолида утган асрнинг 20-30-йил-ларида улкамизда кечган илмий-адабий, ижтимоий-сиёсий х,аётга лнгича назар билан к,арашга х,аракат цилинган, мазкур даврдаги ада-бий-ижтимоий х,аётнинг урганилишидаги турлича царашларга му-чосабат билдирилган.
-
ТАФАККУР ЭРКИНЛИГИ
Инсон табиати хакдда ran кетганда, албатта, унинг тафаккурга эга, акдли ва айни пайтда ижтимоий мав-жудот эканлиги таъкидланади. Хдкикатан, унинг кай-си жихатларини, фазилатлари-ю камчиликларини ол-майлик (биологик томонидан ташкари), улар охир-окибат инсоннинг акли, тафаккурига, ижтимоийлиги-га бориб такалади. Уз навбатида инсоннинг ижтимоий-лиги ва акли, тафаккури узвий узаро боглик, бир-бири-ни такозо этади.
-
У з б е к адабий тили лексикаси тарихи
монографияда Узбек адабий mu.iu лексикаси тарихи (XIV асрнинг иккинчи ярми - XX аср боши," мавзуида иш олиб борган и.'мий гурухнинг тадкикот натижалари эълон килинмокда. Монографиядан тилшунослик сохасига оид фанларни укитишда. узбек тили тарихии тараккистипинг назарий ва амалий мас^аларини ёритишда МУМКИН' Тадкикогда «лтирилган маьлумоглар филолог аспирант ва тадкикртчилар учун илмий манба сифатида хизмат килади.
-
“БОБУРНОМА” ЛЕКСИКАСИ
Ушбу монография «Бобурнома» лексикаси тадкикига багишланган. Унда нзохланган миеоллар асосида узбек адабий тили тараккиётининг фонетик, лексик, грамматик хусусиятлари, фонетик ^згаришлар, лексиксемантик жараёнлар, эски узбек тили даврига хос жихатлар ёритилган. Монография олий Укув юртларининг филология факультета талабалари, магистрлар, аспирантлар, тадкикотчилар, академик лицей укувчилари ва «Бобурнома»нинг барча ихлосмандларига м^лжалланган.
-
Qorako'z majnun
O'zbekiston Qalaramoni ardoqli adibimiz Saud Ahmadning ushbu to'plamida uning turli yillarda yaratgan sara asarlari jamlangan. Kitobdan o'rin olgan «Qorako'z majnun», «Sarob», «Azroil o'tgan yo'llarda hikoyalarida ona va farzand, ota va o'g'lonlar o'nasidagi keskin munosabatlar ildizi ase fojeasi, mustabid tuzum siyosati, mafkurasi, axloqiy uqidalariga borib tutashadi, fojealar mash'um Siyosatning mudhish oqibati tarzida tasvirlangan.
-
ХА Ё Т М Е З О Н И
«Хожа Юсуф Хамадоний — кунияти Абу Ящубдур [Имом, олим, орифи раббоний, гузал доллары, куп эхсонлари, юксак, каролют ва мацомотлари бор эди]. Хожанинг гариб уолоти ва ажиб мак^омоти андин купракдурки, шару клипса булгай. Ас%об аросинда хулафоси турт киши эрдилар: Хожа А бдулло% Барраций ва Хожа Хасан Андоций ва Хожа А^мад Яссавий ва Хожа Абдулхолщ Биждувоний. Ва Хожа Юсуфдин сунгра бу турт кишидин хар бири иргиод ва даъват мацомида эрмишлар ва муридлар анинг хизматида адаб била мулозшш>.
-
МАКТАБДА УРГАНИЛАДИГАН МУМТОЗ ШЕЪРИЯТНИНГ ВАЗН КУРСАТКИЧЛАРИ
Маълумки, \ар кдндай шсърий асарни урганиш уни ифодали Ук^ишдан бошланади. Зеро, шоириинг и>явий-бадиий нияти, асарда мужассамлантирилган *ис-туйрулар, кд\рамонларнинг маънавий циёфалари, ижодкорнинг бадиий да^оси, она тилининг бехад г^зал-ликларидан фойдаланиш ма^орати аввало ифодали укиш чорида намоён булади. Бу жараёнда Укувчи шоир ижодхонаси бклан як,ин-дан танишиб, унинг тафаккур олами, бадиий хаёлот калами, инсо-ний кечинмаларни англаш ва таъсирчан ифодаларда жилолантириш санъаткорлиги, \ар бир суз, *ар бир товуш нафосату назокатидан безавол лирик ва эпик тимсоллар чизишда ба^раманд булиш сало-^иятини теран *ис цилади, кдлам со^иби к;албининг энг нозик э^гирослари билан ошно булади. Ифодали ук^иш ижодкор бклан укувчи муносабатларини \ам белгилаб, урганилаётган шеърий асар-га к,изик,иш, эътибор, му^аббат уйротади. Бу эса шеър тахдили учун роятда му^имдир.
-
ТУПРОК МИНЕРАЛОГИЯСИ
Кулланмада Узбекистан тупрокдари ва уни *осил кдлувчи жинс — кум, чанг, лой к?1сми таркибидаги минераллар, уларнинг кристаллогра-фик ва кристаллокимё тузилиши табиий омиллар, инсон таъсири нати-жасида узгариши, тарк;алиши баён этилган. Кулланма олий укув юртларининг биология, копилок; хужалиги, туп-рокдиунослик ва агрокимё фанлари буйича билим олувчи талабаларига мулжалланган.
-
УЗБЕК АРУЗИ ЛУГАТИ
«Халкнинг маънавияти ва маданияти, унинг \акм-к;ий тарихи ва узига хослиги кдйта тикланаётганлиги, — деб ёзадилар \урматли президентимиз И. А. Каримов, — жамиятимизни янгилаш ва тараккий эттириш йулидан муваффакиятли равишда о л Fa силжитишда \ат к^илувчи, таъбир жоиз булса, белгиловчи а\а.миятга эга-дир»
-
хофиз газалиётида маънолар силсиласи
Хофиз газалиётидз сузларнинг маънолар силсиласи, газал мулкининг беназир султонининг иаётлиги давридаёк унинг замондошлари учун яширин сирлар оламига аиланган. Шунинг учун Хофиз ижодага нисбатан "лисон - ул гай б" ("гайб тили"]
-
ЧУЛПОН
Шеър шоирнинг нмонн б?лса, шонр халкнинг, Ватаннииг эт камдан кам шонрга мустахкам эьтнкод ва ме.\нат яаИ# Афсус диган бахт. Абдул.\амнд Сулаимои Чулпон ана шундаи шонрларА шоирнинг £зн бу кунларга ста олмади. Мазкур риеола гамгусор шоншптп вимли нжодн vs»» —
-
ГАЗАЛ ГУЛШАНИ
Ушбу рисола адабий су^бат, та^лнл-мушо^ада шаклида ёзилган булиб, буюк узбек шоири ва мутафаккирн Алишер На-вони газаллари та^лилига багишланган. Чунки Навоий разалнёти-нннг роявий олами нацадар кенг булса, бадиий таркнби ^ам шу кадар жозибали ва ранглидир. Шоир газалларида тадбиц цилин-ган поэтик образ ва санъатлар ижод а^лн учун ^амиша майорат намунаси булиб коляпрпяпн