-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Сонька золотая ручка
1860 год. Городское еврейское кладбище утопало в зелени. В солнечный летний день оно походило на лесную лужайку, усыпанную, будто серыми пенечками, надгробиями. Черноволосая и черноглазая Сура-Шейндля, рослая девочка лет пятнадцати, стояла возле гранитной плиты, немигающими глазами смотрела на красивую вязь старо еврейского языка и едва слышно шептала.
-
Девони хариқий
Китоб араб тилидан таржима қилинган ва фаннинг турли сохаларига бағишланган ўнлаб китоблари Тошкентда тошбосма усулида чоп қилинган . Бугун эса унинг ғазаллари девони илк марта китобхонлар диққатига хавола этилмоқда.
-
45-Майдон
Собиржон Ҳакимовнинг ушбу асари Истиқлол неъматлари қадрига етишга, Ватанни севишга, унга муносиб бўлишга ундайди.
-
Минг қуёш шуъласи
Азиз китобхон! Таниқли америкалик афғон адиби Холид Ҳусайний қаламига мансуб, жуда катта шов-шувларга сабаб бўлган асарни ҳукмингизга ҳавола этмоқдамиз. Асарда яқин ўтмишда, биздан атиги бир неча юз чақирим йироқда юз берган ҳаққоний воқеалар тилга олинган.
-
Янги ой
Урушдан кейин тугилганман. Дадам, Германия маглуб булгач, Шарққа ташланган, қушинлар сафида булиб, йулдан уйга қайтган эди. Онам шундай деб айтганди: “Кирк; олтинчи йилда тугилганларга, давлат, энди урушдан чиқиб огир ахволда булса-да, уз хисобидан “булар тинчлик, эзгулик фарзандлари”, деган маънода, янги тугилган гудакларни йургаклайдиган “комплект” — чақалоқлар кийимларини бепул берган. Мамлакатда огирчилик эди. Шу билан бирга, қиргинбарот урушдан қутулганлик боис шод-хуррамлик хам хукм сурарди. Одамлар чуқур энтикиб нафас олардиларки, бунда шукроналик ифодаси мужассамлиги сезилиб турарди.
-
Қараш-Қараш
Мухтор Авезов мамлакатимизнинг энг атоқли сўз санъаткорларидан бири. Унинг «Абай», «Абай йўли» эпопеяси Ленин мукофоти билан тақдирланган. Мухтор Авезов кўпгина повесть, драма ва ҳикоялар автори. Қўлингиздаги «Қараш-қараш» тўпламига кирган повесть ва ҳикояларда ёзувчи қозоқ халқнинг турмуши, урф-одатини усталик билан тасвирлаган.
-
Yulduzlari olis osmon
Sinfdoshlarim bilan o'zimcha odat chiqardik, ya'ni har haftaning shanbasida navbati bilan bir-birimiznikiga borib uy yumushlariga qarashardik. Uy egalari:.....
-
Виждон уйғонур
Мазкур китобда ёзувчи Тоҳир Малик одамийлик мулки - аҳлоқ-одобга доир суҳбатларини сиз - азиз умидимиз юлдузлари билан давом эттиради. Адиб бу суҳбатга ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларини ҳам таклиф этади. Ардоқли ота ва оналар, қадрли устозлар бу китобни ҳам суюкли фарзандлари ва шогирдлари билан бирга мутолаа қилсалар, фикрлашсалар нур устига аъло нурдир.
-
Андижондан Багдодгача (Буюклар изидан)/ Сафарнома
Таник,ли ёзувчи, Бобур номидаги халкрро илмий экспедиция аъзоси, «Бобурийлардан бири», «Хинд сорига», «Андижондан Дак- кагача», «Буюклар изидан» каби сафарномалар муаллифи Камчибек Кенжанинг «Андижондан Багдодгача» номли навбатдаги китобида Яқин Шарқ ва Арабистон ярим оролидаги мамлакатларда яшаган буюк аждодларимиз ҳаёти ва ижодини урганиш юзасидан олиб бо- рилган изланишлар, экспедиция аъзоларининг заэуиатли ва мароқи саргузаштлари ҳакида, мазкур мамлакатлар, шаҳарларнинг узига хос жиҳатлари, одамларнинг феъл-атворлари, яшаш тарзлари тугрисида ҳикоя килинади.
-
Ичкуёв
«Ил-18» танасидаги бор кувватини турт баҳайбат моторига бериб, қулокни қоматга кельтирганича изиллаб олдинга интилди-да, девсифат зарда билан бир силкиниб кўкка парвоз қилди. Шундагина Уринбой бу ишларнинг бари тушида эмас, ўнгида бўлаётганига тамом ишонди.
-
Ey umri aziz
Marhamatli o'quvchim. Har gal o'zimning navbatdagi, yangi kitobimni yozish uchun qo'limga qalam olar ekanman, qalbimni hayajon chulg'aydi. Ko'z o'ngimda sizning aziz kitobxon, qiyofangiz namoyon bo'ladi....
-
Очиқ эшиклар
Яқинда олтмиш йиллиги нишоланган шоирнинг ушбу тўпламига унинг турли йилларда ёзилган шеърлари жамланган. Унда Ватан меҳри, истиқлол нашидаси, пок муҳаббат туйғуси, гўзалликдан ҳайратланиш, миллий қадриятлар, ота-она ва фарзад бурчи, табиат билан инсон ўртасидаги азалий муносабатлар, комиллик сари интилиш ғоялари жўшқин мисраларда тараннум этилади.
-
Ruhlar isyoni
Сизга тақдим этаётганим бу достон оташин бенгал шоири Назрул Ислом ҳаёти ҳақида. Назрул Ислом исёнкор шеърлари билан бутун Ҳиндистон ярим оролини ларзага солган шоир эди. Унинг эркпарвар нидоси халқии бирлашмокқа, ўзаро диний эътиқодлар низосидан халос бўлиб, қабиҳ мустамлакачилик зулмига қарши жанг қилмоққа чорлади.
-
Musaffo osmon
Jamilaning nopok qilmishidan ruhan ezilgan Ishoq Khandalaga jo‘nadi: u o‘sha yerda o‘lmoqchi edi. Khandalada u eng qimmatli mehmonxona — “Atirgul oteli”ning bir kottejini ijaraga oldi. Yetti kunga. Bu yerning jannatvash muhitida u yetti kun huzur-halovatda yashaydi, so‘ng o‘ladi. Ishoq Bombaydan chiqib ketayotganida shu qarorga kelgan edi.
-
Махтумқуллнома
Атокли туркман шоири ва мутафаккири Махтумқули Фироғий (1724-1807)нинг ижоди халқимизда кўп йиллардан бери кучли қизиқиш уйғотиб келмокда. Китоб жаҳон шеъриятидаги мунаввар номларнинг ҳаёти ва ижоди билан қизиқувчи мутахассислар ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.