-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
-
Tadqiqot uslub va vositalari
Ushbu ma’ruzalar kursi 5310900-Metrologiya, standartlashtirish va mahsulot sifati menejmenti (paxta, to‘qimachilik va engil sanoat) bakalavrlari uchun mo‘ljallangan bo‘lib, unda texnologik jarayonlarni mahsulot sifat ko‘rsatkichlariga ta’sirini o‘rganish va ilmiy tadqiqot ishlarini olib borish, matematik rejalashtirish usullari yordamida texnologik ko‘rsatkichlarni muqobil variantlarini aniqlashni o‘rgatishga qaratilgan. Ma’ruzalar kursining davlat tilida yozilganligi talabalarni bilim saviyasini yanada ham oshirishga imkon beradi.
-
XXX Международный конгресс по источниковедению и историографии стран Азии и Африки: к 150-летию академика В. В. Бартольда (1869–1930).
В сборник включены материалы XXX Международного конгресса по источниковедению и историографии стран Азии и Африки: к 150-летию академика В. В. Бартольда (1869–1930).
-
Qishloq xo'jalik ishlab chiqarishni mexanizasiyalashtirish
Sizga tavsiya etilayotgan ma'ruza mantnlari tasqidlangan namunaviy dastur asosida yozilgan bo'lib, ushbu fanga doir asosiy tushunchalar va ma'lumotlar qisqa bayon etilgan. Fangni chuqur va mukammal egallash uchun ko'rsatilgan adabiyotlardan foydalanishni tavsiya etamiz. Sizga taqdim etilayotgan ushbu ma'ruza matn tezislari 3 marotaba qayta nashr etilib fanni o'rganishda yordam ko'rsatadi degan umiddamiz.
-
“Алгоритмик тиллар ва программалаштириш” фанидан МАЪРУЗА МАТНЛАРИ
Мутахассислар бу турда дастур анча қийин ва машаққатли эканлигини, ёзишда хатоликлар йўл қўйиш эътимолига катталигини билиниб бу машина-кодларини шартли белгилар асосида белгилаш системасини яратдилар. Бу системани алгоритмик тил деб аталди. У ёрдамида шартли равишда машина буйруқлари белгиланади. Ёзилган дастурни бир махсус дастур ёрдамида машина кодларига ўтказиш зарур бўлади.
-
Кичик бизнесдан каттасига
Бу суҳбатдан кейин гаплашадиган гапнинг ўзи қолмади. Мен энди нима қилишни билардим. Келишишим керак бўлган кредиторларим, тикланиши, янгидан қурилиши керак бўлган бизнесим борлигини тушундим. Яна анча нарсаларни ўрганишим, бунинг учун эса яна ишлай бошлашим керак эди.
-
Тюрко-монгольский мир в прошлом и настоящем. Материалы научной конференции памяти Сергея Григорьевича Кляшторного (1928–2014) 16–17 февраля 2015 г.
В сборнике представлены научные статьи, доклады и выступления конференции, посвященной известному ученому-востоковеду, старейшему сотруднику Института восточных рукописей РАН, заведующему сектором Центральной Азии и отделом Центральной и Южной Азии ИВР РАН, заместителю председателя Российского комитета тюркологов при РАН, почетному профессору ряда зарубежных университетов, почетному члену (академику) Турецкого лингвистического общества, почетному академику Национальной академии наук Кыргызской Республики, видному российскому тюркологу — Сергею Григорьевичу Кляшторному, который внес неоценимый вклад в развитие научных знаний по истории Центральной Азии, в собирание и изучение древнетюркских текстов.
-
Проблумы клинической онкологии (Сборник трудов ГУОНЦ МЗ РТ) Т2
Успех лечения больных со злокачественными новообразованиями в основом обусловлен ранней диагностикой. С другой стороный он зависит от уровня подготовки врачей общей лечебных учреждений а также профессионализа онкологов.
-
Diniy ekstremizm va terrorizmga qarshi kurashning ma`naviy-ma`rifiy asoslari fanidan ma`ruza matnlari
Bilim va g`oyalar insonning ham qalbi, ham aqli bilan o`zlashtirib olingandagina e`tiqodga aylanadi. Dunyoni anglash jihatidan e`tiqod olishning zarur elementi hamda inson faoliyatining muhim holati hamdir.
-
Роман тилшунослигига кириш
Роман тиллари гурухига кирувчи тилларнинг асосини лотин тили ташкил қилади. Яьни роман тиллари оиласига кирувчн барча тиллар лотин тилидан ташкил топадилар ва ўзларининг луғат фондларида. синтаксис ва морфологияларида лотин тилига хос булган «характерли» хусусиятларни саклаб коладилар.
-
АҲОЛИ БАНДЛИГИ ВА УНИ ТАРТИБГА СОЛИШ ФАНИДАН (МАЪРУЗАЛАР МАТНИ)
Аҳоли ва жамият ҳар бир аъзоси турмуш шароитларини ошириш, билим олиш имкониятларини кенгайтириш, саломатлигини мустаҳкамлаш, ишчи кучи сифатида ижтимоий фойдали меҳнатда иштирок этиш поҳиятини юксалтириш давлатимиз ижтимоий сиёсатининг устувор йўналишларидан ҳисобланади. Ана шу маънода аҳоли бандлигини таъминлашдаги биринчи ва асосий вазифа ҳам инсонни камол топтирищ, унинг оила ва жамиятдаги ўрни ҳамда нуфузини кўтариш билан боғлиқ. Бинобарин, жамиятнинг инсонпарварлиги мамлакат иқтисодий салоҳиятининг қанчалик юксаклиги билан эмас, балки бу салоҳият ҳар бир кишининг фаровон яшаши ва ҳар томонлама ривожланиши учун йўналтирилганлиги билан бахоланади.
-
SANITARIYA VA GIGIYENA
Sanitariya va gigiyena qoidalariga rioya qilish ovqatlanish korxonalarida inson sog'li'gi va hayoti uchun bezarar hamda sifatli taomlarni tayyorlash va kulinar mahsulotlarini ishlab chiqarish garovi bo'lib xizmat qiladi.
-
Apache Solr for Indexing Data Enhance your Solr indexing experience with advanced techniques and the built-in functionalities available in Apache Solr
The book is all about indexing in Solr, and we'll cover all the possible topics in Solr that developers can use in their use cases by following simple examples.
-
АГРОМЕТЕОРОЛОГИЯ ФАНИДАН (маърузалар матрлари тўплами)
Экинларнингўсиши, ривожланиши, ҳосилдорлиги ва сифатлиги, об-ҳаво, яъни агрометерологик шароит билан чамбарчас боғлиқ. Чунки ўсимликлардаги барча биологик жараёнлар асосан об-ҳаво билан боғлиқ. Шунинг учун ҳам деҳқончиликни тўғри юритишда метеорлогик жараёнларни мукаммал равишда билиш керак.
-
-
О Полифонии
Сборник содержит статьи о полифонии эпохи Возрождения,принадлежащие одному из крупнейших советских музыкальных теоретиков и педагогов.В сборник включены также выдержки из локладов Х.С.Кушнарева и разработанные им программы по полифонии.
-
МАЪРУЗАЛАР КОМПЛЕКТИ (БИОАНОГАНИК, БИОФИЗИК ВА КОЛЛОИД КИМЁ)
Барча биологик жараёнлар тўқималар юзасида, мембрана чегарасида юз беради. Модда алмашинувининг барча кимёвий реакциялари адсорбция ходисасидан бошланади. Чунки биринчи навбатда бошланғич моддалар ферментлар юзасида танлаб адсорбцияланади, кейингина кимёвий реакция юз беради. Овқат ҳазм бўлиши, нафас олиш, доривор моддаларнинг сингиши – барчаси адсорбцияга мисол бўла олади. Бу ходисалар барчаси адсорбциянинг умумий қоидаларига бўй синади, шунинг учун бу қонун-қоидаларни ўрганиш шу маърузанинг мақсади хисобланади.