-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Фитна қурбонлари
"Фитна қурбонлари " асари қахромонлари ўз оламини ҳимоя қилаолмайдиган,ҳаёлларию орзулари тизгинсиз ,эътиборга муҳтож,кучга тўлган ,аммо шу кучни нимага ,қаерга ишлатишни англаб етмаган ,келажагига лозим даражада қайғура олмаган ёшлар."Хиёнат" қиссасида эса қабиҳлик ,ёвузлик кечирилса-да жазо муқаррарлиги маҳорат билан ифодаланган.
-
Temurqozi To‘ra
Bolalarda yuksak tuyg‘ular, vatanparvarlik, mardlik va jasorat fazilatlarini shakllantirish g ‘oyat muhim. Bu adabiyotimizning ham asosiy vazifalaridan. Keyingi davrda shu boradagi muvaffaqiyatlami ko‘paytirish y o ‘lida qator asarlar yaratildi. Buyuk bobokalonlarimizning ibratli hayotlari, o im a s ishlaridan hikoya qiluvchi kitoblar ko‘paydi
-
Номус ва қасос
Номус ва Ажал қиссасидаги қаҳрамонлар Габо ва Куара ўз муҳаббати йўдида учраган ҳар қандай муаммо ва тўсиқларни олиб ташлашга қодир. Уларнинг тақдири аянчли якун топади...
-
Ҳаёт сабоқлар
Қўлингиздаги мазкур тўплам фалсафий фикр-мулоҳазалар асосида ҳаётидан катта хулосалар чиқаришга мойиллиги мутолаа жараёнида билиб оласиз
-
Алушта эртага
Алушта эртаги- соф муҳаббат қиссасидир. Муҳаббат қиссаси эса гоҳида маҳзун, гоҳида жўшқин кечади. Бу айни ҳақиқат. Чунки севги ҳаётнинг буюк мўъжизаси саналади. Ушбу қиссада ҳам ҳар бир қалбда сайқалланувчи бу ажойиб қудрат қаламга олинган.
-
Ўзимга омадни жалб этаман
Кўплаб инсонлар мазкур китобдан фойдаланиб, катта омадларга эришишган. Сиз ҳам четда қолманг. Сиз ҳам вазиятлар устидан ғалаба қозониб, қувонган инсонлар сафига қўшилинг. Инсонлар билан гўзал ва меҳр-оқибатли муносабатлардан завқланинг. Ўзингиз орзу қилган ҳаёт лаззатини тўйиб, қувониб яшашингизни тилаймиз. Доимо бахтли ва омадли бўлинг!
-
Алибобо ва қириқ қароқчи
Бағдод халифаси Хорун ар-Рашид замонида машҳур бир савдогар бўлиб, унинг Абулҳасан отли бир ўғли бор эди. Савдогар ёшини яшаб, ошини ошагач, бандаликни бажо келтирди. Ўғли Абулҳасан уни ювиб-тараб, кафанлаб ерга топширдию, қари онаси билан қолди.
-
Ойгул
Иван Булановнинг ушбу қиссаси Хоразмда Совет ҳокимиятининг ғалабаси учун мардона курашган меҳнаткашлар , қизил аскарлар, жасур комсомолларнинг, инқилоб фаолларининг фидокорлигини ҳикоя қилади. Асар марказида ўтмишда эзилиб хокисор бўлиб келган ўзбек аёлларининг типик вакили ,камбағал қизи Ойгулнинг тақдири кўрсатилади.
-
Оққушлар, оппоқ қушлар...
Ўзбекистон халқ ёзувчиси Одил Ёқубовнинг «Оққушлар, оппоқ қушлар...» романи воқеалари мамлакатимизда сўнгги йилларда юз бераётган ўзгаришлар билан ҳамоҳангдир. Ҳалоллик, поклик билан кечирилган умр, минг машаққатларга дуч келмасин. турли; нопоклик билан кечирилган умр эса, минг «бўёқларда товланган» бўлмасин, шарафсиз якун топади. Романни ўқир экансиз, бу хақиқатга яна бир марта амин бўласиз.
-
Комил Девоний
Қисқаси, ушбу китобда келтирилган маълумотлар ва ғазаллар бўлғуси филологлар, ўзбек тили ва адабиёти ўқитувчилари учун олтин хазина ролини ўташи тайин. Шунинг учун ҳам уларни чоп қилишва ҳалқ оммасига етказиш кечиктириб бўлмайдиган ниҳоятда савоб иш,илло бундан нафақат Комил Девоний руҳи поклари шод бўлади,балки ғазалхон ҳалқимиз,илмга чанқоқ ёшларимиз ҳам бўғин ҳисобланадиган ўтган аср Хоразм адабий муҳитини ўрганувчилар учун ушбу китоб муҳим қўлланма вазифасини ўташига шубҳа йўқ.
-
Бир кеча - минг кеча
Ижодини шеърдан бошлаган таниқли ёзувчи, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган маданият ходими, халқаро Бобур ҳамда республика Ёзувчилар уюшмаси мукофотлари соҳиби Қамчибек Кенжа кейинги пайтларда кўпроқ бадиий сафарномалари шарофати билан тилга олинаётган бўлса-да, аслида адиб адабий жамоатчилик ва китобхонлар эътиборини ҳикоялари билан қозонган. Муаллифнинг ушбу китобига унинг турли даврларда битилган ва танланган жиддий ҳамда кулча ҳикоялари киритилган.
-
Dahshatli intiqom
Rus adabiyotining mahoratli yozuvchisi Nikolay Vasilyevich Gogolning "Dikanka qishlog‘i oqshomlari" to'plamidan joy olgan "Dahshatli intiqom" asarida sir-sinoatlarga boy g‘aroyib voqealar tasvirlangan. Yozuvchi mazkur asami afsona, rivoyat, ertak, shuningdek, onasidan eshitgan hikoyalari asosida yozgan. Asar qahramonlari - g‘ayritabiiy kuchlarga ishonuvchi sodda qishloq odamlari. Asar "May kechasi yoki suv parisi" nomi ostida 1831-yilda ilk marta nashr qilingan. Yengil, yumoristik ruhda yozilgan ushbu qissaiar tóplami sizga manzur bolishiga ishonchimiz komil.
-
Пул оқими квадранти 2-китоб
Китобнинг биринчи қисми чоп этилиб, ўқувчилар эътиборига ҳавола этилган эди. Китоб мухлисларининг фикр - мулоҳазаларини инобатга олиб, ушбу асарнинг иккинчи ва учинчи қисмини жамлаган ҳолда нашр этишга тайёрладик. Мазкур китобнинг биринчи қисмида квадрантдаги бўлимларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида сўз юритилган бўлса, иккинчи қисмида квадрантнинг ўнг томонини танлаганларнинг нуқтаи назарини шакллантиришга асосий эътибор қаратилди. Китобнинг якунловчи учинчи қисмида эса квадрантнинг ўнг томонига жойлашиб олиш учун зарур бўладиган молиявий йўлакча томон қўйиладиган етти қадам - етти маслаҳатни тавсифлaшга ҳаракат қилинган. Китоб кенг доирадаги ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Ал-жомиъ ас-саҳиъ
Беморлик каффорати ва Оллоҳ таолонинг «Кимнинг қилмиши ёмон эрса, жазо тортғусидир!» деган каломи шарифи хусусида.
-
Избранные произведения
Сименем гениального физиолога Ивана Петровича Панлова связана новая эпоха в такой важнейшей области человеческого знания, каковой является физиология. Дошедшее до нас мудрое изречение древних-«Познай самого себя»-приобрело в физиологии нашего времени форму строго научных обобщений о физиологических закономерностях деятельности отдельных органов и систем и организма в целом в его единстве с условиями существования.
-
Пул оқими квадранти. К. 1
Бу китоб молиявий билимлар ҳақида. Одамлар бозор талабларига мослаша олмай қийналиб юрган дастлабки пайтларда, бундан анча йиллар муқаддам, бадавлат ишбилармонлар озод-эркин ҳаёт кечиришнинг бир нечта қоидаларини ўрганиб чиқишди. Мазкур китобни ўқиш жараёнида ўша қоидалардан воқиф бўлиш баробарида, сиз пул учун эмас, балки пулнинг сизга ва сиз учун хизмат қилиши кераклигини англайсиз. Бу китоб молиявий бошқариш сирларини ўрганишда сизга ёрдам беради. Китоб кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.