-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Шайтанат. Қисса. Учинчи китоб
Ушбу китобда катта шаҳарга донғи кетган қўшиқчи тунда уйига қайтади-ю, кўксига пичоқ қадалган хотинини кўрлиши ҳақида баён қилинган. Ёзувчи Тоҳир Малик қаламига мансуб бўлмиш "Шайтанат" асарининг мазкур учинчи китобида оғир хасталикка учраган Асадбекнинг руҳий ҳолати, Зайнабнинг тақдири ва жиноятчилар оламидаги талвасалар ҳикоя қилинади.
-
-
-
Севги қиссалари
Севги. Муҳаббат... Инсоният тарихи қанча узоқ бўлса, Муҳаббат деб аталмиш туйғу ҳам шунчалик қадимийдир. Зеро, инсон бор экан, севги ҳам яшайверади. Шоир ва ёзувчилар, рас- сом ва бастакорлар асрлар давомида бу мавзуда бир-биридан гўзал асарлар яратгани бежиз эмас.
-
Шайтанат. Қисса. Тўртинчи китоб
Тўртинчи китобга жамланувчи фикрларни қоғозга тушуриш аввалида айрим изоҳларни баён этмоққа ҳожат сезилди. Дастлабки умидимиз воқеалар баёнини уч китобга жамлаш эди. Учинчи китобда умидга еткурган Тангримизга шукрлар қилганимиз ҳолда асарга сўнгги нуқта қўйилганини маълум этиб эдик. Яширмаймиз, дастлабки аҳдга биноан ўзимизни зўрлаган ҳолатда асарни якунлагандай бўлиб эдик. Ана шу зўракилик талабчан китобхонларимизга маъқул келмабди.
-
Қулаётган тоғлар
Ҳаммага ва ҳар қачон тегишли ўзгармас бир ҳақиқат мавжуд.Ҳеч кимнинг нималигини, пешонасига нима битганини олдиндан билишга ихтиёри йўқ, кимга нима ёзилганини фақат ҳаётнинг ўзи кўрсатади, йўқ эса қисматнинг қоларми...Дунё дунё бўлиб келибдики, жаннатдан қувилмиш Одам алайҳиссалом-у Ҳавво Кибриёуллоҳ замонларидан буён ҳамиша шундай бўлган - ахир булар ҳам тақдирда-да,ўшандан бери асрма-аср, кунма-кун, ҳар соат ва ҳар сонияда ҳамма учун ва ҳар бир кимса учун қисматнинг сири мангу жумбоққа айланмиш...
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Ўзбекистон ССЖ Фанлар академияси қошидаги Адабиёт институти ҳамиша ўз илмий-тематик режаларида улуғ ўзбек шоири ва мутафаккири Алишер Навоий асарларини, айниқса унинг «Хамса»си таркибидаги достонларни матншунослик жиҳатидан ўрганишга ва нашр этишга катта аҳамият бериб келди. «Хамса» достонлари ўтмишда, хусусан XV— XVIII асрларда қўлёзма ҳолида, сўнгги XIX аср охири ва XX аср бошларида тошбосма нашрларда халқ орасида тарқалди. Навоий «Хамса»сининг илк нашри тўла ҳолда Хевада (1880 йил), сўнгроқ Тошкентда (1904, 1905 йиллар) амалга оширилган.
-
Ўткан кунлар
Ёзмоққа ниятланганим ушбу — «Ўткан кунлар», янги замон рўмончилиғи билан танишиш йўлида кичкина бир тажриба, яна тўғриси, бир ҳавасдир. Маълумки, ҳар бир ишнинг ҳам янги ибтидоий даврида талай камчилик-лар билан майдонға чиқиши, аҳлларининг етишмаклари ила секин-секин тузалиб, такомулга юз тутиши табиий бир ҳолдир. Мана шунинг далдасида ҳавасимда жасорат этдим, ҳаваскорлик орқасида кечатурган қусур ва хатолардан чўчиб турмадим.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Эй, етти манзар тарҳиға меъмори сунъунгдин бино, Маснуълар фоний, вале маслуби сониъдин фано...
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Эй навбаҳори оразинг субҳиға жонпарвар ҳаво, Андин гулу булбул топиб юз барг бирла минг наво...
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Зиҳе зуҳури жамолинг қуёш кеби пайдо, Юзунг қуёшиға зарроти кавн ўлуб шайдо...
-
Китайская классическая поэзия
Книга представляет классическую поэзию Китая с древнейших времен до «золотых» тансного (VIIХ вв.) и сунсного (Х-ХПI вв.) периодов ее развития. В ней собраны отдельные произведения и поэтические циклы знаменитых стихотворцев разных эпох; объединенные под одной обложной, они последовательно развертывают перед читателем эволюцию поэтической мысли в Китае. Книга выходит вторым, значительно дополненным изданием.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Алишер Навоий лирик меросининг мукаммал нашри илк бор 1959-1960 йилларда Ўзбекистон Фанлар академиясининг А. С. Пушкин номидаги Тил ва адабиёт институти томонидан тайёрланган ва Ўзбекистон ФАН нашриёти томонидан амалга оширилган эди. «Хазойин ул-маоний» девонлари нашрини Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби, Беруний мукофоти лауреати, филология фанлари доктори, профессор Ҳамид Сулаймон тайёрлаган эди. 1956-1960 йилларда тайёрланган илмий-танқидий текст ва транслитерация асосан собиқ Иттифоқдаги фондларда сақланаётган қўлёзмалар (Ленинграддаги Салтиков-Шчедрин номли Давлат халқ кутубхонаси, инв. Хаников-55, 904- 1498-1499 й., Тошкент, Ўзбекистон ФА ШИ, инв, № 677, XVI аср ва Ленинград, ДХК, инв. Дорн-558, 1001-1004-1592-1596 й.) ва бошқа нусхалар асосида тузилган эди. Алишер Навоий номидаги Ўзбекистон Давлат адабиёт музейи, Ўзбекистон ФА Қўлёзмалар институтининг директори, профессор Ҳамид Сулаймоннинг фаолияти билан кейинчалик Алишер Навоийнинг мўътабар икки куллиётининг фотонусхаси қўлга киритилди.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Ўзбекистон ССР Фанлар академиясннинг А. С. Пушкин номидаги Тил ва адабиёт институти ва Ҳ. Сулаймонов номидаги Қўлёзмалар инстнтути буюк ўзбек шоири Алишер Навоий таваллудининг 550 йиллигига унинг 20 томдан иборат «Мукаммал асарлар тўплами»ни нашрга тайёрлашга киришди. Бу нашрнинг Улуғ Октябрь социалистик революцияси 70-йиллиги нишонланаётган шарафли фурсатда амалга оширилаётгани ғоят диққатга сазовордир. «Мукаммал асарлар тўплами»нинг I томи Алишер Навоийнинг «Бадойиъ ул-бидоя», II томи «Наводир ун-ниҳоя» девонларидаи иборат бўлиб, улар биринчи марта чоп этилмоқда.
-
МУКАММАЛ АСАРЛАР ТЎПЛАМИ
Ўзбек халқининг улуғ мутафаккир шоири Алишер Навоий (1441—1501) дан Шарқ классик адабиётининг барча жанрларига оид жуда катта ҳажмдаги бой мерос етиб келган. Ўз даврида юксак гуманистик ғояларни бадиий баркамоллик билан ифодалаб берган адиб асарлари асрлардан асрларга, насллардан наслларга ўтиб ардоқланиб келди. Янги авлодларнинг эзгу умидлари, ажойиб орзулари зуҳури йўлида ҳам илҳомбахш кучга айланди. Шунинг учун ҳам улар инқилобгача бўлган даврда қўлёзма ва босма ҳолида кенг тарқалди. Шоир асарларининг республикамиздагина эмас; балки жаҳон кутубхоналарида маълум бўлган нусхалари шундан далолат беради.
-
Сочинения в десяти томах. Т. 4. Фарход и Ширин
Алишер Навои поэт, мечтавший своими произведениями оставить след в сердце народов. Сегодня его желание полностью исполнилось. Талантливые произведения гениального узбекского поэта с каждым днем находят все больше и больше читателей, становятся любимыми книгами всех народов. Это лучшая оценка наследия великого узбекского поэта.