-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Oltinchi palata
Kasalxona hovlisida kichikroq bir imorat turibdi, atrofini o'rmon singari qirqqiz, qichitqon, yovvoyi nasha bosib ketgan. Tomning tunukasi zanglagan, mo'risining yarmi qulab tushgan, kiraverishdagi zinapoya taxtalari chirib, o't bosib ketgan, suvog'ining izigina qolgan. Imoratning oldi kasalxonaga, orqasi dalaga qaragan, daladan uni kasalxonaning ustiga mix qoqilgan kul rang devori ayirib turadi. O'tkir uchlari yuqoriga qarab turgan shu mixlar va shu devor, shu imoratning o'zi ham, — bizda faqat kasalxona va turma binolariga xos bo'lib, — juda befayz va xunuk ko'rinardi.
-
FIZIKA
Mazkur o‘quv-usiubiy qo‘llanma “Fizika” fanidan 5140100 -Gidrologiya, 5140700 — Gidrometeorologiya, 5311500 -Geodeziya, kartografiya va kadastr ta’lim yo‘nalishi talabalari uchuo mo‘ljallan-gan bo‘lib, fizika fakultetining “Umumiy fizika” kafedrasi professor-o‘qituvchilari tomonidan ishlab chiqilgan. Fizika fani o‘quv-uslubiy qo‘llanmasini yaratishda yetakchi xorijiy OTM larning o'quv dasturlariga kiritilgan adabiyotlardan olingan ma’lumotlar kiritilgan.
-
-
УТМИШДАН КЕЛГАН БОЙЛИК СИРЛАРИ
«Юрган дарё, утирган буйра», - дейди доно халцимиз. Дунё куриб, дунёларни кашф этишга нима етсин! Бу билим ва сабоцлар она юртинг равнацига уисса. цушишини англасанг, нур устига аъло нур!
-
ОСНОВЫ МОДЕЛИРОВАНИЯ В СРЕДЕ AUTOCAD
Учебное пособие направлено на формирование у студента основных навы- ков работы в среде AutoCAD, необходимых для разработки инженерно- конструкторской документации, компьютерного моделирования уст- ройств, систем и процессов.
-
ҲАЗРАТИ УМАР ИБН ҲАТТОБ
Ушбу асар ўзбек китобхонлари орасида «Саодат асри қиссалари», «Ўгай она», «Қайнона» каби асарлари билан ҳурмат қозонган Аҳмад Лутфий Қозончи ҳазратларининг қаламига мансубдир. Унда мусулмонларга энг суюкли инсонлардан бири, адолати ҳануз қалбларда қуёш бўлиб порлаётган мўътабар зот - Умар ибн Ҳаттобнинг ҳаёти биз билган-билмаган қирралари билан қайноқ, жонли бўёқларда чизилган. Замин узра ҳидоят қуёши балққан, оламлар нурга чўмилган кунлар эркини маърифатга чанқоқ қалбларга ҳузур бағишлайди, деган умиддамиз.
-
-
OISHA roziyallohu anho
"Bu sening dunyo va oxiratdagi juftingdir" Jabroil alayhissalom buni Nabiv alayhissalomaa aytoan
-
Хаё — халоскор
Таникли адабиётшунос олим, ёзувчи, таржимон Иброхим Рафу-ровнинг икки жилддан иборат асарларининг биринчи китобига кейин-ги йилларда ёзилган бир неча туркум насрий назмлари — мансурала-ри хам да мумтоз адабиёт, мумтоз сиймолар, мумтоз тарих йулидаги бадиалари, хикоялари киритилди. Муаллиф уз муъжаз лирик асарла-рини — «Менинг романларим» деб атайди. Дархакикат улар ранго-ранг хает, раройиб инсон умрларининг хар сониясида булиб турган, хали ёзилмаган, лекин ас л и муъжизага тенг жонли романларнинг жавхари, каймори каби гузал бир таассурот кол дирад и.
-
Ўрта Осиё халқларининг Бальзаги
Садриддин Айний ХХ аср узбек ва тожик адабиёти тарак;к;иётида сезиларли из флдирган катта суз санъаткорларидан бири хисобланади. Айний, адабиёт оламига дастлаб, инк;илобий рухдаги шеърлари билан шоир сифатида кириб келди, сунгра носир, олим, публицист сифатида фаол к;алам тебратиб, узбек, тожик, рус олимларининг назарига тушди. У баъзи асарларини узбек тилида, баъзи асарларини эса тожик тилида яратди. Шунинг учун хам Садриддин Айний “зуллисонайн” ижодкор
-
-
Улсипг, к им iitujtuiu)(
Вактни сокинлик ва осойишталикда утказиш мумкин булган бошпана, сокин курфаз хар бир ки-шига керак. Бу алохида маскан рухий стрессларга т^ла дунёда сизнинг халоват топадиган жойингиз б^лади. Бу сизнинг вактингиз, куч ва эътиборин-гизни талаб эталиган юшлалик мажб\тиятлап
-
Янги саодат
Бизим Туркистонда мусулмон эру хотунларимизни йигирма ёшдан юц,орида булуб уцугонларини аксари эмас, балки цаммалари деярлик эски мактабларда эски имло ва усулда хат ва саводлари чищан учун %о-зирги матбуотда янги усул, янги имло била ёзилуб бо-силуб чи^уб турган мактаб китобларига, жарида ва ри- 1 солаларга тездан тушуна колу б щий олмаганлари %ар биримизга равшандур.
-
-
Hyp борки, соя бор:
Узбек адабиётида фак;ат шу миллатгагина хос булган туй-гу, кечинма, кддрият, инсоний к;адр-к;иммат мавзуларини узи-га хос ифодаларда кдламга олган адиб - Уткир Х,ошимовнинг эътиборингизга хдвола этилаётган навбатдаги «Нур борки, соя бор» асари нашриётимизнинг севимли китобхонларига тавдим этаётган янги тух,фасидир. Асарда жамият хдётидаги иллатлар, тургунликнинг мох,ияти, инсон хдётида мух,им ахд-миятга эга булган муаммо ва к;адриятлар, инсонлар уртасида-ги севги ва х^ёнат, бир суз билан айтганда, «нур» ва «соя»лар орасидаги азалий кураш мавзуси камалга олинган.
-
ХАМАЛ
Бизим Туркистонда мусулмон эру хотунларимизни йигирма ёшдан юц,орида булуб уцугонларини аксари эмас, балки цаммалари деярлик эски мактабларда эски имло ва усулда хат ва саводлари чищан учун %о-зирги матбуотда янги усул, янги имло била ёзилуб бо-силуб чи^уб турган мактаб китобларига, жарида ва ри-солаларга тездан тушуна колу б щий олмаганлари %ар биримизга равшандур.