-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Қиморбоз
Мазкур китобдан иккита роман ўрин олган: биринчиси айнан Иброҳим Ғафуров таржимаси, иккинчиси эса маҳоратли мутаржим Олим Отахоновга тегишли. Ҳар иккала роман ўқувчини доимгидек, ўйлатади. Сўзлар, иборалар, тасвирлар, сифатлар, ҳолатлар ҳар қандай ўқувчини ҳайратга солади. Асарга, ёзувчига, таржимонга муҳаббат билан кейинги мутолаани кутади...
-
Жиноятнинг узун йўли
Суднинг жиноятчилар ўтирадиган панжара ортидаги қора курсисида балоғатга етмаган ўсмирларни кўриб баъзан ажабланамиз, баъзан эса уларга раҳмимиз келади. «Уларни жиноят кўчасига бошлаган сабаб нима?» деб ўйлагувчилар хам бор. «Алвидо... болалик», «Чархпалак», «Сўнгги ўқ», «Шайтанат», «Мурдалар гапирмайдилар» каби асарларида жиноят оламини турли кўринишларда акс эттирган ёзувчи Тоҳир Малик бу сафар ўзгачароқ тарзда жиноятчи руҳий оламини таҳлил этади.
-
Пиноккионинг бошидан кечирганлари
Эртак-қисса: Кикчик ва мактаб ёшидаги болалар учун (Русчадан Мирмуҳадмедов тарж.)
-
Yo'lnoma
Bu kitobni yozar ekan, manba va hujjatlardan deyarli foydalanmadim. Aniqrog‘i, foydalana olmadim. Vatandan ayriliq, surgun hayoti menga bu imkonni bermadi. Esimda nima qolgan bo‘lsa, o‘shani yozdim. Shu bois, yil-sana, ism va hatto jug‘rofiy nomlarda ham yanglish nuqtalar bo‘lishi mumkin, agar bo‘lsa, aziz o‘quvchidan hozirdan uzr so‘rayman.
-
Дориан Грейнинг портрети
Оскар Уайльд (1854-1900) шоир, адиб, драматург сифатида инглиз адабиётида ёрқин из қолдирган ижодкорлар жумласидан. У ажойиб лирик шеърлар, қатор достонлар, таржимаси драматик асарлар муаллифидир.
-
РОБИНЗОН КРУЗОНИНГ Ҳаёти ва ажойиб саргузаштлари
Еслалар, инглиз ёэувчпси Даниэл Дефоннмг маэкур асарл нккн асркиу, дунё бола.!€триш!нг эпг севимли китобларидаи бири >;нсобланади. Кимсасиз оролга тушиб к,олган Робиизонпинг Ужар табиат кучларигэ каршн мыомат билан слиб Сорган кураши, беии>;оя ме^наткаш, гаПратл тадбИ1;корлигн хар к^ндай одамни >;ам у^айратга солади. Бу китсбнн ота-боболаримгиэ капдаЛ ^амжон, кшикшп билли Уки1о. бУлся.пар, сизлар >;ам хулди шундаЛ >;аяжон Онлан ишоичи.миэ комил
-
-
Она ва бола таянчи
Қўлингиздаги рисола таниқли шифокор ва журналист Жуманазар Бекназар қаламига мансуб бўлиб, унда муаллиф соғлом авлод етиштириш соҳасида мамлакатимизда амалга оширилаётган улкан тадбирлар ҳақида аниқ фактик мисоллар ёрдамида фикр юритилади. Китобда она ва болани муҳофаза этиш, уларнинг соғлом ва баркамол ўсишлари учун нималар қилиш кераклиги тўғрисида ҳам аниқ-равшан йўллар, тавсиялар, фойдали маслаҳатлар кўрсатиб берилган.
-
ЭНГ САРА ДЕТЕКТИВ ХИКОЯЛАР
Узбек китобхонига такдим этилаётган ушбу детектив ^икоялар чиндан-да ^айратланарли, чиндан-да ух^увчи дик^ат-эътиборини узига ох;анрабодек тортиб олади. Дар^акдоат, биз бу йуналишдаги китобларни куп ук^ганмиз, шундай мазмундаги киноларни х;ам севиб томоша к^ламиз. Эътиборингизга ^авола этилаётган китобдан урин олган ^икоялардаги жозиба эса мутлак;о бошк;ача. К^азфамонларнинг соф психологик х>олати, жиноят ишига сабаб булган вазият ёки таъбир жоиз булса, инсон ички кечинмалари билан 6o fa h k; х,ар бир жараён шундай моз^ирона тарзда очиб берилганки, узингизни беихтиёр асар к;а^рамонлари ёнида тургандек ^ис к^ласиз. Демак, мутолаага шошамиз.
-
MAUGLI
Bolalik dunyomiz bilan bog‘liq shirin xotiralarni yodga olganda, beixtiyor qalbimiz sevinchga, yuragimiz haroratga to‘ladi. Uning har bir dami, har bir lahzasi shu qadar yodimizga muhrlanganki, o‘sha quvonchli fursatlarni farzandimiz yuz-ko‘zida ko‘rgimiz keladi. Bizning sevimli ertak qahramonimiz bugun bolamiz quvonchiga sabab. Maugli haqida hikoya qiluvchi mazkur kitobni ham aynan yosh kitobxonlarimiz qalbiga sevinch ulashish, suyumli multqahramonlari bilan satrlar orqali hamsuhbat bo‘lsinlar, degan niyat bilan nashrga tayyorladik. Unutmang, Maugli – o‘zgarmagan, uning boshdan kechirganlari, o‘rmondagi hayoti, sarguzashtlari ham o‘sha-o‘sha. Ammo u qalban sizga qanchalik yaqin? Uning yuragida nimalar pinhon? Bu savollarga aynan kitobdan javob topasiz.
-
Сервантесовские чтения
Сервантесовские чтения - сборник статей, посвященных различным аспектам творчества великого испанского писателя Мигеля Сервантеса и культуре Испании и Португалии его эпохи.
-
Шум бола
Б и з бугун севи б ук^ётган китобл арни йигирма-уттиз йил утиб, бал ки в арац л аги м и з ^ а м кел м ас, х о ^ и ш т о п а олмасм и з. Л е к и н , “Ш ум бол а” к ^ с с а с и н и э с а з^ар гал, х;ар к;андай ё ш д а бол ал ик ш у хл и к л ари н и к у м са б , со г а н и б , мутол аа ц и л и ш га э ^т и ё ж се за м и з. А д и б и м и з К. Р ул ом н инг бу к ^ с с а с и тасвирий воси т ал арг а бойлиги билан бош к;а асарл ари д ан а ж р а л и б т урад и . “Д а н д о н сопл и п и ч ок ^д ан б ош л ан и б , ч у в ал аш и б кетган гап н и бой нинг к,изи - Адолнинг “угилтуриб б ерган и ”га б о р и б ул аб “и н н ан кей и н ”ч и , улгудек инж ик;, зик;на, э зм а С ари бой н и м от к;илган Ш ум бол ан и нг би р- би ри д ан ^изик, са р г у за ш т л а р и д а н х а б а р д о р бул и ш н и х ох д асан г и з к и тоб м у т ол ааси га ш ош ил и н г. А с а р к ен г к и т об х он л ар о м м а си у ч у н м ул ж ал л ан ган
-
КОНФУЦИИ ХИКМАТЛАР
Республикамиз олий укув юртлари талабаларига мул жалланган «Сиёсатшун ослик» Укув к^лланмасида унинг муаллифи Ф.Ш.Шарипов букж хитой файласуфи Конфуцийни «бизга \озиргача бир оз маълум булган ва «мавхум куринишда»ги дастлабки сиёсий гоялар ижодкори сифатида таништиради. Биз шу «бир оз маълум булган» файласуф ^аётининг ёритилмаган к;ирралари ва «мавздгм куринишдаги сиёсий гоялари»ни имкон даражасида аник.лаштиришга \аракат кдламиз. Токи у нафакдт хитойликлар, балки бутун олам илммаърифат а\ли томонидан авлиё, донишманд, «тожсиз хукмдор» ва миллатнинг маънавий-ахлок^й до^ийси деб тан олинган олимнинг бутун фаолияти умумбашарий а^амиятга эга булиб, \амма вак^ ва ^амма ерда маънавий баркамоллик гоясини шакллантириш, ривожлантириш ва *аётга татбик этишга хизмат кдпсин. Конфуций — инсонийлик гоясини кенг маънода камтарлик, адолатпешалик, оплр-босшутк, обруэътиборлилик, онщ кунгиллилик, садоцат ва самимийлик, одобахлоц чегарасидан чицмаслик, урф-одатлар ва маросимларга риоя цилиш каби тушунчаларнинг фалсафий ва мантикий Т аллинн билан ёритиб беради. Шунинг учун *ам, унинг асарлари \ар ^андай замонда \ам долзарб.