-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
Iqtisodiyotning boshqa tarmoqlari
-
IQTISODIYOTNI DAVLAT TOMONIDAN TARTIBGA SOLISH
Iqtisodiyodga davlatning aralashuvi va iqtisodiyotni davlat tomonidan boshqarishning zarurligi haqida tushuncha beradi; - Iqtisodiy sohani boshqarish va tartibga solishning ma‟muriy va iqtisodiy usullari va vositalari tushuntiradi; - Merkantilizm maktabi nomoyondalari va fiziokrat maktabi asoschisi Fransua Kenening iqtisodiyotni boshqarishda davlatning roli haqidagi nazariy qarashlarini tushintiradi.
-
Paxtachilik
Usbu ma`ruzalar matnida paxtachilikning xalq xo`jaligidagi ahamiyati, rivojlanish tarixi, kelib chiqishi, g`o`za o`simligining biologiyasi va morfologiyasi, agrotexnikasi, paxtachilikda erishilgan fan-texnika yutuqlari va ularni ishlab chiqarishga keng qo`llash masalalari qisqacha yoritilgan.
-
УЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ИКТИСОДИЁТИ
Ушбу маърузалар матнларида Узбекистон миллий иктисодиётининг бозор иктисодиёити шароитида Узига хос ривожланиш йуллари, келгусида ривожлантириш йуналишлари жахон бозорига чикиш, интеграция жараёнларига бо\ликлиги кУрсатилган; республика иктисодиётида рУй бераётган таркибий Узгаришлар, иктисодиётнинг молия - кредит дастаклари, уни давлат томонидан тартибга солиш механизмлари ёритилган; тармоклар ривожланиши ва улар Уртасидаги мутаносибликлар ракамлар асосида изоХланган. кУрсатилган. Маърузалар матнлари иктисодий таълим йуналишдаги олий ва Урта махсус Укув юртларининг талабалари учун мУлжалланган.
-
УЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ ИКТИСОДИЁТИ
Ушбу маърузалар матнларида Узбекистон миллий иктисодиётининг бозор иктисодиёити шароитида Узига хос ривожланиш йуллари, келгусида ривожлантириш йуналишлари жахон бозорига чикиш, интеграция жараёнларига бо\ликлиги кУрсатилган; республика иктисодиётида рУй бераётган таркибий Узгаришлар, иктисодиётнинг молия - кредит дастаклари, уни давлат томонидан тартибга солиш механизмлари ёритилган; тармоклар ривожланиши ва улар Уртасидаги мутаносибликлар ракамлар асосида изоХланган. кУрсатилган. Маърузалар матнлари иктисодий таълим йуналишдаги олий ва Урта махсус Укув юртларининг талабалари учун мУлжалланган.
-
O`ZBEKISTON MILLIY IQTISODIYOTI
O`zbekistоn Respublikаsi Prezidentimiz I.А.Kаrimоv tоmоnidаn ishlаb chiqilgаn, mustаqil tаrаqqiyot yo`ligа аsоslаngаn hоldа bоzоr iqtisоdiyotigа to`lа ishоnch bilаn o`tib bоrmоqdа. Prezidentimiz I.А.Kаrimоv аytgаnlаridek, «Siyosiy mustаqillik rivоjlаngаn, o`zаrо mutаnоsib, to`lаqоnli iqtisоdiyot bilаn mustаhkаmlаnmаs ekаn, u bоrg`yo`g`i quruq, bаlаndpаrvоz gаplаr, sоxtа оbro` оrttirish vоsitаsigа аylаnib qоlаverаdi».
-
Солиќлар ва солиќќа тортиш
Мамлакатимизда иќтисодиётни юксалтириш даврида солиќлар ва уларга тенглаштирилган мажбурий тўловлар давлат ћазинасининг асосий даромад манбаси ћисобланади. Солиќлар ва бошќа мажбурий тўловлар солиќ тўловчи юридик ва жисмоний шахслардан солиќ ќонунчилигига кўра белгиланган тартибда ундирилади. Ўзбекистон Республикаси бош ќомуси - мамлакат конституциясида ћам фуќароларнинг бурч ва мажбуриятларидан бири сифатида ќонун билан белгиланган солиќлар ва маћаллий йиѓимларни тўлашнинг мажбурийлиги белгилаб ќўйилган
-
Суд-бухгалтерия экспертизаси
Мазкур маъруза матнлари тўплами «Суд-бухгалтерия экспертизаси» фанининг ўқув дастури асосида қайта тайёрланган. У биринчи бор 2013 йилда нашр этилган эди. Қайта тайёрланган ва тўлдирилган ушбу маъруза матнлари тўпламида Суд бухгалтерия экспертизаси фанининг предмети, методи ва тамойиллари, уларнинг моҳияти, аҳамияти ва меъёрий-ҳуқуқий ва ташкилий жиҳатлари Республикамизнинг янги таҳрирдаги “Бухгалтерия ҳисоби тўғрисида қонуни” асосида очиб берилган бўлиб, у ўқув юртларида 5230900 - «Бухгалтерия ҳисоби ва аудит» таълим йўналиши бўйича таҳсил олаётган талабалар учун мўлжалланган.
-
ИҚТИСОДИЁТ ВА МЕНЕЖМЕНТ
Менежмент курси бозор муносабатларининг конунларини урганувчи мухим фанлардан бири хисобланади."Менежмент" ва "Менежер" сузлари хозирги даврда бизнинг ишбилармонлик ва кундалик хаетимизда давлатни бозор иктисодиѐтига утишдаги иктисодий тараккиети гояларини акс эттириб кенг ишлатилади
-
Biznes va boshqaruv
Mazkur ma`ruzalar matnida jahon mamlakatlarining iqtisodi, ularning rivojlanish xususiyatlari, xalqaro savdo, valyuta munosabatlari, jahon xo`jaligining xususiyatlari, jahondagi muammolar, mamlakatlar o`rtasidagi xalqaro iqtisodiy aloqalar, xalqaro kapital migratsiyasi, Uzbyokiston Respublikasining tashqi iqtisodiy aloqalari, Uzbekiston Respublikasidagi investitsion siyosat va shunga o`xshash bir qator jahon xo`jaligining xususiyatlari bayon etilgan. Ushbu ma`ruzalar matni barcha iqtisodiyot sohasida ta`lim olayotgan bakalavr yo`nalishidagi talabalar uchun mo`ljallangan.
-
BOSHQA TARMOQLARDA BUXGALTERIYA HISOBINING XUSUSIYATLARI
Asоsiy vоsitalarning bоshlang‘ich qiymati ularni sоtib оlish bahоlari (o‘z kuchi bilan qurish yoki ishlab chiqarish tannarxi) hamda barcha sоtib оlish, tashib keltirish, rasmiylashtirish, o‘rnatish, ishga tushirishga dоir qo‘shimcha xarajatlardan tashkil tоpadi. Bоshlang‘ich qiymatni tоpish maxsus «Asоsiy vоsita bоshlang‘ich qiymatining hisоb-kitоbi»ni tuzish asоsida amalga оshiriladi. Ushbu hisоb-kitоbning yaxlit shakli respublikamizning harakatdagi me’yoriy hujjatlarida belgilanmagan.
-
ХОРИЖИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАР
Ўзбекистон ва жаҳон иқтисодиётининг келгуси тараққиёти, асосан, инвестицияларга боғлиқлигини бугунги кунда деярли ҳар бир мутахассис ва хўжалик юритувчи субъект англаб етганлигини назарда тутсак, ҳозирги кунда республикамиз иқтисодиётига инвестицияларни, хусусан, хорижий инвестицияларини кенгроқ жалб этиш уларнинг мамлакатимизда ўтказилаётган иқтисодий ислоҳотларнинг самарали ижросини таъминлашнинг муҳим асосига айланганлиги билан боғлиқлигини тушуниб олиш қийин эмас
-
КИЧИК БИЗНЕС ВА ТАДБИРКОРЛИКНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШ
Mamlakatimizda 2011 yilni “kichik biznes xususiy tadbirkorlik yili” deb e’lon qilinishi davlatimizning xo’jalik yurutishning eng samarali shakli bo’lgan kichik biznesni jadal sur’atlar bilan rivojlantirishga ustuvor vazifa sifatida qarab, unga turli xil imtiyozlar berib kelayotganligi natijasidur. Berilayotgan imtiyozlar ichida alohida o’rinni soliq imtiyozlari tutadi. Buni O’zbekiston Respublikasi Prezidenti I.A.Karimovning “Soliq yukini, birinchi navbatda kichik biznes va xususiy tadbirkorlik uchun sezilarli darajada pasaytirish ko’zda tutilmoqda. Ular uchun yagona soliq to’lovi stavkasi 6 foizdan 5 foizgacha pasaytirildi1,- deb aytgan fikirlari ham tasdiqlab turibdi.
-
МЕҲНАТ ИҚТИСОДИЁТИ ВА СОЦИОЛОГИЯСИ
Маъруза матнлари “Менежмент» (тармоқлар бўйича) таълим йўналиши бўйича тахсил олаётган талабалар учун мўлжалланган. Шунингдек, ушбу маъруза матнларидан меҳнат иқтисодиёти ва социологияси муаммоларига қизиқувчилар ҳам фойдаланишлари мумкин. Ушбу муаммоли маърузалар матни ТДИУ профессорлари Қ.Абдураҳманов ва Ш.Холмўминовлар томонидан “Меҳнат иқтисодиёти ва социологияси” фани бўйича тайёрланган маърузалар матни асосида ишлаб чиқилган.
-
СОЦИАЛ ИҚТИСОДИЁТ
ХХ асрнинг иккинчи ярмидан қатор ривожланган давлатлар (Германия, Швеция, АҚШ ва бошқалар) иқтисодий сиёсатнинг бирламчи омили сифатида унинг социал йўналтирилганлигини танладилар. Бунинг натижасида социал иқтисодий тизимнинг қуйидаги: социал бозорий иқтисодиёт, ижтимоий йўналтирилган бозор иқтисодиёти, социоиқтисодиёт, социал иқтисодиёт каби янги моделлари пайдо бўлди.
-
IQTISODIYT NAZARIYASI
O'zbekiston Respublikasi o'zining mustaqil taraqqiyot yo'liga asoslangan holda bozor iqtisodiyotiga to'la ishonch bilan o'tib bormoqda. Mustaqillikning o'tgan qisqa davri ichida iqtisodiyot inqiroz holatidan chiqarildi va ayrim sohalarda o'sish boshlandi. Shu yillarda mamlakatimizda bozor munosabatlarining tarkibiy qismlari, infratizilmalari vujudga keltirildi.
-
БИЗНЕС СТРАТЕГИЯСИ
Мазкур маъруза матни стратегик бошқариш назарияси, Майкл Портернинг кенгайтирилган концепцияси, стратегик режалаширишнинг мазмуни, ўсиш темпи ва бозордаги улушнинг таққосланмаси: BCG модели, кўркамлилик ва рақобатбардошлилик таққосланмаси: McKinsey модели, тармоқнинг кўркамлилик ва рақобатбардошлилик таққосланмаси: Shell / DPM модели, бозор эволюциясининг таҳлили: Hofer/Schebdell, тармоқ хаѐт циклининг таҳлили: ADL/LC модели, бизнеснинг стрaтегик холатларини аниқлаш каби маърузаларни ўз ичига олган.