-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Русский Путь
Читателя, который возьмет эту книгу с намерением «узнать все» о Москве и Петербурге, ждет разочарование. Перед ним — сборник широко известных, малоизвестных и почти неизвестных текстов, затерявшихся на страницах старой печати. Принадле-жат они философам, публицистам, писателям
-
Aд о л а т тарозиси
Анушервон бир куни ов баҳо- насида айланиб юрар экан, ёнғоқ эка- ётган кекса бир чолни кўриб қолибди. - Ҳой, отахон, нима қилаяпсиз? - деган экан, чол: - Ёнғоқ экаяпман, - деб жавоб берибди. - Ёнғоқ кеч ҳосилга киради. Шун- дай экан, у қачон вояга етади-ю, сиз қачон унинг мевасидан баҳраманд бўласиз?
-
АХ,ЛОК-ОДОБ САБОКЛАРИ
Узбекистоп мустакиллмгн туфайли млмлакатимиэ растила каттл фзгарншлар рун бермоцла. Мустацнл-лик шарофатн билам миллим цадриятларкмнз цанта тнклаинб, буюк алломаларнммз — А\мад Яссавнй, Ба-^оудднн Пацшбанд, Исмоил Ал-Бухорнй, Амир Темур, Улугбек кабм смммолариимг хаёти ва фаолиятнга болтан цнанкмм! ортиб бормоцда. Узбек халцининг миллим урф-олатларн, ампнкса маьмавмятпммзминг асиси б^дглн инсоиим фазилатллр ь^амта тикланмоцда. Бу сосала узбек хал^н лавлатимнзнннг буюк келажагн, миллим калрмятларнммчнинг равмакн бораснда исти^лол йулндан ладил одим ташламоцда. Янги, адолатли жа-мият ^уриш учуй ахлоц-одоб хацндаги билнмларни чу-курлаштмрмокда.
-
АХМАД АЛ-ФАРРОНИЙ хаёти ва ижоди
Фарго на водийси Марказий Осиёнинг энг кддимги улкаларидан биридир. У узининг гузал табиати, бой маданияти ва бетакрор тар их и га \ам эга. Археологи-яда Фаргона водийсида бир миллион йилдан буён а\оли яшаганлиги \акида хулосага келинган. Хусу-сан, Сух туманидаги Селунгур горидан топилган «Фергантроп» шу хулосага асос булади. (У.Исломов). Фаргона водийсида аникданган маданият кушдикда-ри милоддан аввалги III минг йилликнинг охирла-рига тааллукди. Шу даврда деворлар билан уралган кишлокдар пайдо булган. Бу Марказий Осиёда энг кддимги ша^арлар вужудга келиш жараёнинингбош-ланиши эди, дейиш мумкин.
-
АДОЛАТ МАНЗИЛИ
Ужбекистон халқ ёзувчиси Одил Еқубовнинг мазкур китоби адибнинг ўзига хос танланган асарлари бўлиб, унинг таваллуди- нинг 70 йиллигига бағишлаб нашр этилмоқда. Бу китобга Одил £қубовнинг сўнгги йилларда яратган янги асари — с Адолат манзили» кирган.
-
ИБРАТЛИ ХИКОЯТЛАР ВА ХИСЛАТЛИ ХИКМАТЛАР
Мазкур китобда хазрат Алишер Навоийнинг «Хамса», «Носойим ул мухаббать ва «Лисонут-тайр» асарларидаги айрим хикоятларнинг содда насрий баёни, шунингдек, мутафаккир шоирнинг хикматли сузларидан мамуналар берилди.
-
Сенсан севарим
Ўзбек адабиёти тарихида ўзининг гўзаллик тараннумидан иборат бўлган ғазаллари билан катта шухрат қозонган Лутфий ижодиёти бебахо сўз хазинасидир.
-
АЯМАЖУЗ
У ш бу к и то б ч ага ёзувчи О д и л Е қубовн и н г янги ҳ и к о я л а р и ки р ган . У л ар д ан бири — « А ям аж у з» д а қилиғи, хатти-ҳаракатлари қишнинг охирги кун- л а р и д а к е л а д и га н қ о р а с о в у қ қ а ўх ш аш киш и- л ар н и н г т а қ д и р и б и л ан тан и ш аси д ҳ а м д а орам и з- д а ҳ а м о и ш у н ац а о д а м л а р бор экан л и ги н и билиб оласиз.
-
-
-
-
Қулаётган тоғлар
Асар буюк адиб ва дишманднинг авлодларга сўнгги васиятидай ўқилади. Зуллисонайн адиб бу романини рус тилида ёзди.
-
БАДИИЙ АДАБИЁТ В А ТАСАВВУФ ТИМСОЛЛАРИ
Ушбу илмий монография давлат илмин-техннка дастурлари доирасида Тошкент давлат шаркшунослик инеттутида фаолиж юритувчи ОТ-Ф8-138-“Тасаввуф адабибти лингвоттикасн (форсим ва туркий манбалар асоеида)" ном ли фундаментал илмий-тадкико! лонихаси иштирокчилари томонилан яратилган. Ушбу китоб тасаввуф адабиёти тадкнкотчилари. кхлосмандлари. один укув юртларининг филология гаълим йуналншлари бакалавриат ва магистратура боскичи талабаларининг тасаввуф адабиётн буйича маълумотларини бойитади, деб уйлаймич.