-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
АСЛ АСАРЛАР СЕХРИ
Асл нарсалар \амиша гу мл. жозибадор булади. Улар узи-га хос жи\агларн билан доимо эътиборни тортади. Адабиёт тарихида \ам шундай асарлар боркн. улар неча замоилар утса-да, худди жаво\ирдай яркираб куринади. Чунки уларда барча давр кишилари \аётига дахлдор ижтимоий, маъна-вий-ахлокий муаммолар, кишилараро мураккаб муносабат-лар, инсоннинг уз-узини англаш, тушуниш жараёни зидди-ятлари хдкхоний ва таъсирчан акс эттирилади. «Илиада» к» «Одиссея», «Рамаяна» ва «Махоб\орат», «Шо^нома» ва «Хам-са». «Алпомиш» ва «Манас» суз санъатиниш шундай дурдо-налари саналади. Жа\он адабиётининг бу асл асарлари инсо-ният маданиятининг беба^р бойлигидир.
-
-
Асрни каритган кун
«Манкурт» атамаси илк бора тнлга олинган ушбу асар нинаси би-лан китобхонга якин? Асарнинг асосий кахрамонлари булган оддий мехнат кишила-ри - Эдигей Б^рон, Казангап, Бркей. Уккубола, Аб>толиб Куттибоев, Зарифа образларидаги узига хос характер, ички олам, улар бошидан кечган мусибат китобхон калонга шу даражада якинки, гуёки улар биздан унчалик хам олисда эмасдек... Казангапнн Буронли бекатидан унча узок булмаган Она Байит Кабристонига дафн этишга ундаган сабаб хдмда Найман онанинг фарэанди томонидан фожиали улдирилнши уртасидаги богликлик асарнинг бутун бир мокиятини очиб беради.
-
-
АТАЛГАН КУНЛАР
Я хш и шаър, шелрий кш поб улида у д д норе о н и ' цадимни я(ам, бугуташ ^ ам, ат аняял рни JfdM, ят иликларни ^ а м ж а -мулжам итпайи. Унйа Эарж ам плм и тпуйау, майфият, щалатнинж сира ojfcipu тукилмяйди, л;ар доим бо^ор lyAW/W' дай яшнаб тпураверади. Яхши им*р туйоуларимизни адабиятша дожил ятшуачи зувлл вир тарихга я(ам улшайди.
-
-
А к а и г қ а р а ға й Г у л м а т
А нвар О б ид ж он н и нг «Ялтироц тугм а» дсб ном ланган ҳаж - вий ниссасида и ж о д ко р л и к м асъулияти ва м аш аццятларини тўли »; ҳ и с ц и л м а й т у р и б , д а б д а ба ю е и ги л ҳ а ё т иэл а б iu a - ҳа р га ке л га н ёш ка л а м ка ш н и н г са р гузаш тл а ри ҳацида сўз ю р и т и л а д и .
-
ЗАРУБЕЖНАЯ ЛИТЕРАТУРА
Перед студентом-гуманитарием — второе из серии подготавливаемых нами учебных пособий о западной литературе XIX — XX веков. С предыдущей книгой («Зарубежная литература конца XIX — начала XX века», 2003) его объединяет ряд общих установок.
-
-
СРАВНИТЕЛЬНОЕ ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ
Взаимосвязи польской и русской, польской и советской культур имеют богатые традиции, уходящие в глубь веков. Наши культуры при всем их различии заключают в себе много общих черт, обусловленных географической близостью России и Польши, этническим и языковым родством, тесными историческими и современными контактами, общим славянским контекстом.
-
ИВАН АНДРЕЕВИЧ КРЫЛОВ
Настоящая книга представляет собой опыт создания коллективной монографии о творческом пути И. А. Крылова.
-
-
-
АФЛОТУН
А<Цлотун (Платон) жахон маданияти тарихида учмас из колдир-ган буюк алломадир. Кадимги Юнон давлатнда яшаб ижод килган бу файл асу ф, олим ва адибнинг ижоди ва мероси бутун инсониятга таалуклидир. Афлотун тадкихотчилар тили билан айтганда инсоният устозидир. Уни нафакат эрам издан аввалги IV аср бошларнда Афина шахрининг чеккасида мактаб очгани учунгина эмас, балки к,ол-дирган бебахо илмий ва адабий мероси учун хам устоз деб аталади. Агар алломанинг асарлари булмаганда, "биз кадимги юнонлар туг-рисида ва уларникг дунё олдида хизматлари кандайлиги тугрисида нафакат оз билиб колмай, балки уз-узимизни хам ёмон билган бу-лар эдик, фаасафа, санъат, назм, инсон ними, унинг интилиши ва амалий ишларвдаги мушкулликлари ва унинг сехрли кучи нимада эканлигини яляш билмаган булар эдик1’,1 - деб айтгая эди рус Олимп Асмус.
-
Русский путь
Íåïðîñòîé áûëà ñóäüáà ñî÷èíåíèé Ïåòðà ßêîâëåâè÷à ×ààäà-åâà*. Íàïå÷àòàííûìè ôèëîñîô óâèäåë èõ ëèøü äâà ðàçà — â 1832 ã., êîãäà â «Òåëåñêîïå» ïîÿâèëàñü íåáîëüøàÿ ñòàòüÿ îá àðõèòåêòóðå è íåñêîëüêî îòðûâêîâ, ñîåäèíåííûõ îáùèì íàçâà-íèåì: «Íå÷òî èç ïåðåïèñêè NN»**, è â 1836 ã. — â ýòîì ñëó÷àå ðå÷ü èäåò î «íàäåëàâøåì øóìó» è ðåçêî ñëîìàâøåì ñóäüáó àâòîðà çíàìåíèòîì «Ôèëîñîôè÷åñêîì ïèñüìå»