-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Ўзбвк тилида аффиисиал син ониивия.
Қўлланкада асосан феъл ясовчи ва фаъл формаларж хооял цвлув- ч* аффвколарввнг узаро сянонгашк ^луносабати канг арктклган бўлнб, унда аффиксларнннг самантик=стилистик хусуеиятлари ҳо- эирги уэбвк адабий тили нуктаи назаридан талкин кшшнади. Куллонма муаллифи ҳозирги ўэбак тилгаунослигидаги феълларнинг яоалкгаи билан боғлик булган айрим муноэарали масалалар ҳакида , ҳем фик;ларини асли баён дилади. Узбак тплгауиоолю/ининг энг долзарб масалаларидап бирига ба- ғилша тан бу кУлланма филология ва хурналистяка факультатлари- икнг татабалари ҳаМда суа структураси билан кизиккан кайг Удув- тилар оммасига мўлжалланган.
-
ЎЗБЕК ТИЛИ МОРФЕМИКАСИ олий ўқув юртлари филология факультетлари учун ўзбек тилидан қўлланма.
Олий ўқув юртларй филолотия факультетлари учун ўзбек тйлидан қўлланмалар яратиш долзарб масала бўлиб қолди. Чунки,. мавжудлари узоқ йиллар мобайнида фойдаланиб келинганлиги, давр талабидан орқада қолганлиги аён бўлнб қолди. Ушбу эҳтиёжни ҳисобга олиб ЖУУИ мазкур қўллан- манй чоп этишга қарор қилди. Уйлаймнзки, ўзбек тили ўзак морфемалари ва аффиқс морфемаларийинг.ўзига хос хусу- сиятлари бир-бирига муносабаг. муфассал баён Қилинган мазкур қўлланма илм толйблари, ўқитувчилар учун фойда- дан ҳоли бўлмас.
-
Ҳозирги ўзбек адабий тили ЛЕКСИКОЛОСИЯ ВА ФРАЗЕОЛОГИЯ.
Узбекистондаги педагогика институтларининг ўзбек тили ва адабиёти факультетларида ўтилади- ган тилшунослик циклига кирадиган фанлар ора- сида «Ҳозирги ўзбек адабий тили» курси асосий ўринни эгаллайди. Бу курс кириш, лексикология ва фразеология, фонетика ва орфоэпия, графика ва орфография, грамматика (морфология, синтак- сис) ва пунктуация қисмларидан иборатдир.