-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
ИБРАТЛИ ХИКОЯТЛАР ВА ХИСЛАТЛИ ХИКМАТЛАР
Мажур китобда уазрат Алишер Навоийнинг «Хамса*, «Насойим ул му*,аббат» ва «Лисонут-тайр» асарларидаги айрим jpикоятяарнинг содда насрий баёни, шунингдекf мутафаккир шоирнинг %икматли сузларидан намуналар берилди. Айрим хикматларга берилган шарурюр, %икматларнинг мазмун -мох;ияти ифодалангам баёнлар, «%албга мощам угитлар», «Навоийнинг нигауи тушган угитлар* ва «Навоий ~ болажонларга» деб номланган булимлар сиз азизларга манзур булади, деган умиддамиз.
-
-
НАВОИЙ „ФАРХОД ВА ШИРИН" ВА УНИНГ КИЁСИЙ ТАХЛИЛИ
Инсоннинг бахтли .^аёт йулндаги кураш ва орэуларннн куйлаган асар узо^ яшайдн, унинг ка.\рамонларн эса улмас б’улнб 1\оладн. Узн яшаб нжод этган даврнинг энг му.\нм ма-салзларинн тутри пайка б, улзрга жавоб ^иднрган ва шу би-лан жамият ыанфаатларн нулида хизмат >унлган ^алам со* >[нби уз замонаси ва хал^ннннг букж кишнснга айланадн. <Шу жи>;атдан Алишер Навонй биргинл «Фар.\од ва Ширин* достоин билан адабнётимнз тарихнда у’чмас из цолдирди. Уз даври адабин ^аётннннг янги равнацнга ^анча v,cca чушган булса, унинг сунгги истикболи учун .^ам шунча замни яратиб бсрди.7
-
-
-
Х,олоти Саййид Хасан Ардашер Х олоти П ахла бон М ухам м ад Назм ул-жавохир Насойим ул-мухаббат М у хока м а т у л -лука та i i н Мезон ул-авзон Арбаъин Си рож у л- мусли мин Муножот
Солики фоний ва гав\арн копий, орифн маоний Саййид Хасаии Арлашср' (Ра\матулло\и) сияр ва \олотида. Аларнинг отаси Ардашер Бойсунгур мирзо4 мулозими эркандур. К^шчилшО шевасида мулозамат килур эркандур. Ул фанда гояти мулоямат ва ни\ояти ма.\оратднн кушбсгилик мансабира етибдур, балки мундин лаки куп бийикрак маносиб касб этибдур.
-
-
-
Лайли ва Мажнун Сабъаи сайёр
/ Эй яхши огинг била сарогоз, Анжомигаким етар \ар огоз1. Эй сешшн улус хужаста фаржом, Огозиппа aigi топмай аижом.
-
ҚИРҚ БЕШИНЧИ БЕКАТ
Узоқ мулоҳазалардан кейин ушбу кундаликни «Қирқ бешинчи бекат», деб номлашга қарор қилдим. Вилоят газетаси таҳририяти менга мухбирлик гувоҳномасини топширганига бу йил роппа-роса қирқ беш йил тўлади. Ҳа-ҳу демай орадан шунча вақт ўтиб кетибди. Бу йилларнинг ҳар бири ҳаётимда ўзига яраша из қолдирди. Журналистика жуда кенг, фавқулодда мураккаб олам экан, ҳали-ҳануз унинг сир-синоатларини, ёзилган-ёзилмаган қонунларини ўрганаман, ўқишга арзирли, ўқиган одамнинг кўнглида ёруғлик, умид ёхуд бошқа бир туйғу пайдо қила оладиган бирор нима ёзиш илинжида изланаман.
-
Хазойин ул-маоний Наводир уш-шабоб
Зи\и зухури жамолинг куёш киби пайдо, Юзунг куёшига зарроти кавн £луб шайдо. Юзунг зиёсидин ар суб\ айни имра баёз, Сочинг кдросидин ар том бошида савдо.
-
-
-
-
Лисон ут-тайр Мажолис ул-нафоис Ма^буб ул-^улуб Муншаот Вакфия
Жоп куши чун мантиадт роз айлагай, Тенгри х.амли бирла о коз айлагай. Улки махлукрт халлок,илур ул. Онлии узга фонию боцидур ул.
-
ҚАЙНОНА
Ўзбек ўқувчиларига «Саодат асри қиссалари», «Ўгай она» романлари орқали яхши таниш бўлган Аҳмад Лутфи Қозончининг мазкур асари чин гўзаллик, юксак ахлоқ, қайнона-ўғил- келин ўртасидаги муаммолар ва уларнинг гўзал ечими ҳақида. Бу китоб муҳтарама қайноналар, суюкли келинлар, бўлажак куёвларимиз учун содиқ хамроҳ бўлишига аминмиз.